Makronova podrška Angeli Merkel
20. jun 2018.
Kao da kancelarki Angeli Merkel trenutno nije dovoljno teško s rešavanjem krize između dve konzervativne stranke CDU i CSU: dan nakon što je odložen spor u vezi sa azilantskom i izbegličkom politikom, u utorak (19.6.) je na red došla sledeća velika stvar – na sastanku s francuskim predsednikom Emanuelom Makronom radilo se o reformama u Evropskoj uniji. Nemačka dugo nije odgovarala na francuske predloge reformi, ali vremenski pritisak je rastao – krajem meseca je samit Evropske unije u Briselu. A te dve stvari su povezane.
Sastanak je održan u okviru polugodišnjeg okupljanja nemačko-francuskog saveta ministara, u dvorcu Mezeberg, rezidenciji nemačke vlade, 70 kilometara izvan Berlina. Uoči sastanka, Merkelova i Makron su – i pored 75-minutnog kašnjenja – imali priliku da porazgovaraju nasamo.
Dan ranije kancelarkin gost bio je novi italijanski premijer. Tako veliki broj posetilaca na najvišem nivou, uobičajen je uoči samita EU – na kraju krajeva potrebno je postići saglasnost.
Nemačko-francuski savez
Unutrašnjopolitički oslabljenja kancelarka, u Mezebergu je imala uspeha. Na zajedničkoj konferenciji za novinare, Merkelova je najavila savez sa Makronom i govorila o „novom poglavlju“ kada je reč o bilateralnoj, ali i o evropskoj saradnji.
I Makron je bio optimista – Evropa može da napreduje. Važno je da nastupa „suvereno i istovremeno ujedinjeno“. To bi trebalo da bude nova filozofija za Evropu.
Na dnevnom redu su bile četiri teme:
- jačanje spoljne i odbrambene politike
- reforma privredne i monetarne unije
- zajednička azilantska politika
- naučna saradnja u oblasti veštačke inteligencije
Kod pojedinih pitanja stavovi u dva glavna grada su se znatno razilazili. Sledeće tačke su uključene u zajedničku „deklaraciju iz Mezerberga“:
- „inicijativa za intervenciju“ u odbrambenoj politici sa usaglašenim oružanim sistemima
- evropski Savet bezbednosti
- više novca i ljudstva za zaštitu spoljnih granica EU
- centri za azilante i van EU, na primer u severnoj Africi
- posebna podrška zemljama EU sa naročito velikim brojem izbeglica
- sopstveni EU-budžet do 2021. godine, kao dalji vid razvoja Evropskog stabilizacionog mehanizma (ESM) za investicije uz pomoć nacionalnih sredstava i mogućeg evropskog poreza
- agencija nadležna za veštačku inteligenciju
- manje komesara EU
- transnacionalne liste do EU-izbora 2024. godine
Merkelova i Makron naglasili su da su te mere predlozi koji nisu razrađeni do detalja. To zavisi i od novih evropskih okolnosti. Ranije je obično bilo tako da se druge zemlje EU priključe kada tandem Pariz-Berlin nešto pokrene, ali to sada nije tako jednostavno. Iz Holandije već poručuju da neće podržati budžet-evrozone. I na severu Evrope ima mnogo skepse kada je reč o novim EU-fondovima.
Francuska obećala pomoć u sporu oko azila
A kada je reč o spornoj temi azil? Na pitanje jednog novinara, Makron je rekao „da“ bilateralnom sporazumu u vezi s pitanjem azila. Izbeglicama koje su već registrovane u Francuskoj neće biti odobreno da dođu u Nemačku, obećao je francuski predsednik.
To nije dobra vest samo za Merkelovu, već i za ministra unutrašnjih poslova Horsta Zehofera. Njih dvoje su uzeli dvonedeljnu pauzu u sporu oko azila. Zehofer želi vraćanje izbeglica, kao što je Makron obećao. Merkelova je postavila za cilj upravo sklapanje bilateralnih sporazuma te vrste – u roku od dve nedelje.
CSU stoji na putu AfD
U Berlinu se i u utorak nastavila diskusija o sporu između Zehofera i Merkelove – i kod „Alternative za Nemačku“ (AfD). Desničarski populisti novinarima su predstavili svoj „krizni plan“ vezan za izbegličku politiku. Šta je iz toga proizašlo: AfD u međuvremenu teško uspeva da „prestigne CSU po desnoj strani“. Proglasiti zemlje Magreba za zemlje sigurnog porekla? O tome se odavno govori. Bezgotovinske naknade umesto isplate novca? Već stoji u „Master planu“. Nakon poduže diskusije s novinarima, moto bi mogao da glasi: maksimalno zaoštravanje.
Zakonska situacija je takva, interpretira AfD, da zapravo niko više kopnenim putem ne bi smeo da uđe u Nemačku, zato što bi uvek došao preko neke „sigurne treće zemlje“. „Bez prava na azil znači i bez prava na azilni postupak“, izjavila je zamenica šefa poslaničke grupe AfD u Bundestagu Beatriks fon Štorh. Politički azil trebalo bi davati samo u pojedinačnim slučajevima, kao na primer zviždaču Edvardu Snoudenu. Inače važi pravilo: „kvota nula“.
I pored svih sporova, u jednom se skoro svi politički krugovi u Berlinu slažu: sledi uzavrelo političko leto, ništa od letnje pauze. To je u suštini i normalno, s obzirom na brojne krize poslednjih godina. Uostalom, to ocenjuje i jedna žena koja sve to izbliza posmatra: kasirka u restoranu u Bundestagu.