Makron pobedio u prvom krugu, ali prava trka tek počinje | NRS-Import | DW | 11.04.2022
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Francuska

Makron pobedio u prvom krugu, ali prava trka tek počinje

Emanuel Makron je suverenije nego što se očekivalo pobedio u prvom krugu predsedničkih izbora u Francuskoj, nadjačao svoju desničarskopopulističku protivnicu Marine Lepen. Konačni pobednik znaće se za dve sedmice.

Na kraju je to ipak bila lepa izborna noć za predsednika. Ne samo u Francuskoj, nego i širom sveta, mediji su predviđali neizvesnu izbornu trku između Emanuela Makrona i njegove protivnice Marine Lepen. Podrška birača je, prema rezultatima anketa, tokom poslednjih nekoliko dana bila ujednačena. Stoga je i veće bilo olakšanje njegovih pristalica u pariškoj dvorani u kojoj su se okupili članovi i pristalice njegove stranke La République en Marche.

Najveća strateška greška francuskog predsednika tokom poslednjih sedmica, prema proceni posmatrača i pristalica, je to što je svoju kampanju praktično vodio za svojim stolom u Jelijskoj palati.

Umesto da se rukuje sa pristalicama okupljenim na trgovima i posluša zabrinutost građana, Makron se borio za svoj ugled na međunarodnoj sceni i satima telefonirao s ruskim predsednikom Putinom. Predsedavao je samitima EU, držao govore o evropskoj bezbednosnoj politici i ratu u Ukrajini.

No, to birače u Francuskoj zanima daleko manje nego u nekim drugim evropskim zemljama, poput Poljske ili Nemačke. Istraživanja javnog mnjenja pokazuju da je više od polovine Francuza prvenstveno zabrinuto zbog kupovne moći, plata i rastućih cena energije. Daleko iza toga slede teme - migranti, zdravsto i obrazovanje. Makronovi birači jednostavno nisu imali osećaj da on ima sluha za njihove brige.

Njih 71 posto smatra je pravi predsednik, što je u Francuskoj itekako bitan argument, a većina veruje i da je dobar u rešavanju velikih kriza. Međutim, njega smatraju i umišljenim, elitističkim, arogantnim. Makronu su ostale tačno dve sedmice da to promeni - do drugog kruga izbora koji će se održati 24. aprila.

Definitvno uništena stara politička scena

Tradicionalne francuske stranke, socijalisti i konzervativci, nisu postigle značajn povratak na scenu. Valeri Pekres nije uspela da vrati konzervativce na političku pozornicu - osvojila je ispod pet posto i pozvala svoje birače da u drugom krugu podrže Makrona.

Frankreich | Wahlveranstaltung der sozialistischen Partei PS

Ane Hidalgo

Još lošije je prošla gradonačelnica Pariza Ane Hidalgo koja je socijalistima donela manje od dva posto glasova. Oni su 2012. trijumfalno predstavili predsednika Fransoa Olanda, a posle njegovog izbornog poraza stranka se raspala i postala beznačajna.

Na nacionalnom nivou podbacili su podbacili Zeleni - imaju samo regionalne uspehe. Pionir Zelenih Janik Žado takođe je svoje glasače uputio na Makrona kako bi blokirao moguću pobedu desnice.

Frankreich | Erste Runde der Präsidentschaftswahlen 2022 | Jean-Luc Melenchon

Žan Lik Melanšon

S druge strane, stari levičarski žestoki političar Žan Lik Melanšon zamalo nije preuzeo drugo mesto od Marine Lepen - u prvom krugu je petinu Francuza uspeo da uveri u svoju marksističko-revolucionarnu ideologiju. Obećao je da će se borba tvrde levice nastaviti, ali je potom izjavio: „Svaki glas za Marine Lepen je jedan glas previše". Desničari se moraju blokirati, rekao je on.

Lepen deluje mekše i manje ekstremno

Marine Lepen je tokom poslednjih nekoliko sedmica uspela nekako da animira svoje birače da zaborave njenu bliskost s Vladimirom Putinom. Uprkos tome što internetom kruže stare fotografije na kojima se Putin smeši pored Marine Lepen, kao i snimci njenih ranijih izjava u intervjuima u kojima je eksplicitno priznavala Putinovu politiku - Francuzi joj to nisu zamerili. Ona je bez problema – privremeno – srdačno prihvatila izbeglice iz Ukrajine u Francuskoj i celo pitanje migracije stavila u drugi plan.

Frankreich | Erste Runde der Präsidentschaftswahlen 2022 | Marine Le Pen

Marine Lepen

Umesto toga, ona je sedmicama obilazila trgove i male gradove, obećavajući Francuzima bolje plate, prevremenu penziju ili veći minimalac – upravo ono što većina birača želi.

Istovremeno je smanjila svoju desničarsku ekstremističku retoriku i postigla da je tesna većina Franciza, (za razliku od izbora 2017.) više ne doživljava kao prietnju. Njen dugogodišnji proces „detoksikacije" stranke, koju je nasledila od svog oca, urodio je plodom i osigurao joj izborne glasove i prihvatanje.

Ona je svakako doprinijela i tome da je radikalni desničar Erik Zemur ostao znatno ispod očekivanja, posle uzleta s početka godine. Bivši publicista, koji je više puta osuđivan zbog govora mržnje, vodio je kampanju obojenu nacionalizmom, antisemitizmom, mržnjom prema islamu i migrantima - što su birači na kraju ocijenili kao nedostatke. Zemur je obećao podršku svojoj konkurentkinji Marine Lepen. Ostaje da se vidi da li će ga nakon poraza i dalje podržavati njegovi finansijeri.

Makron obećava još jedan novi početak

Odaziv birača bio je nešto niži nego 2017. ali sa oko 74 posto, bio je dovoljno dobar za osiguravanje demokratskog legitimiteta. Mnogo toga će sada zavisiti od toga da li Makron može da mobiliše svoje birače za drugi krug.

Aktuelni predsednik je u svom postizbornom obraćanju u Parizu obećao novi početak za Francuze i posebno pokušao da pridobije one koji su se u prvom krugu odlučili za podršku ekstremnih stranaka. On je istakao nameru da pokrene zajednički projekat za rešavanje nejednakosti i socijalnih problema u Francuskoj.

On je to obećao još 2017. ali mu birači ipak nisu pripisali uspehe u privrednoj politici - koji sa manjom nezaposlenošću, dosad umerenom inflacijom, više investicija i novim radnim mestima. Sada on taj uspeh mora bolje da proda, ali i da istovremeno stvori osjećaj da će Francuzi dobiti ne samo istog, već na neki način novog predsednika.

Französische Präsidentschaftswahl | Emmanuel Macron im Wahllokal in Le Touquet

Emanuel Makron

Makron je jasno odbacio desničarske ekstremiste: antisemitizam i mržnju prema muslimanima - „to nismo mi".

I - ponovno se izjasnio za posvećenost Evropi i saveznicima - samo zajedno s njima Francuska može biti jaka i nezavisna, rekao je Makron. Tema evropske nezavisnosti, koju je on, posle izbora 2017. prvi put javno izneo u svom govoru na Sorboni, u Berlinu skoro i da nije naišla na odjek. Sada se pak pokazuje koliko je mladi predsednik bio dalekovid – u međuvremenu je takozvana strateška nezavisnost postala popularna formulacija koja se često koristi unutar EU.

U Briselu i drugim evropskim prestonicama nakon ovog prvog kruga glasanja mogao se čuti prvi uzdah olakšanja. Ideja o predsednici Lepen s jačanjem antievropskih desnih populista i ulaskom Putinove prijateljice u Jelisejsku palatu predstavljala je prizor iz noćnih mora. Ali, Emanuel Makron je svestan da zapravo ništa nije osvojeno – za priželjkivani reizbor sada mu preostaju dve sedmice žestoke borbe.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.