Do uobičajenog poljupca u obraz došlo je na jednom gradilištu – Humboltovom formu u srcu Berlina. To baš odgovara situaciji. I u Nemačkoj i u Francuskoj se puno gradi. U Francuskoj nešto brže.
- pročitajte još: Zagrevanje pred teške razgovore
Dvoje nejednakih partnera. Angela Merkel još nije završila svoje političko životno delo, ali je posle dvanaest godina na funkciji već u ciljnoj ravnini. Manje-više. Emanuel Makron je tek na početku, pun je elana i u Evropi želi pre svega jedno: veću solidarnost bogate Nemačke sa slabije stojećim zemljama evrozone. Pa i sa Francuskom.
Merkel i dalje hoće da daje takt
Angela Merkel je od 2005. vodila svoju stranku kroz čitav spektar političkog centra, ugasila nuklearne elektrane, ukinula vojnu obavezu. Gotovo da je podelila Evropu svojom liberalnom izbegličkom politikom a reformske zemlje je primorala da sprovedu rigidan kurs štednje. Stalno je nagoveštavala da je gradilište Evropa glavni razlog što hoće da bude kancelarka još četiri godine. Nije htela da ostavi za sobom tako podeljen kontinent. Tako da i dalje želi da daje takt i intonaciju.
Problem je u tome što Makron ima konkretnu ideju o novoj Evropoi a Merkelova je nema. A ne bi ni mogla da je progura. Makron, grubo rečeno, želi neku vrstu ujednačavanja raspodele prihoda i rashoda u zemljama evrozone. U redovima Demohrišćana postoji otvoren otpor tim planovima, a protivi im se čak i socijaldemokratski ministar finansija Olaf Šolc koji želi da odbrani nasleđe „komesara štednje“ Volfganga Šojblea.
- pročitajte još: Merkel u dilemi zvanoj Makron
Merkelova dobro poznaje svoje stranačke kolege. Evropa je u poslednje vreme već poslovično teška tema u CDU i CSU a Angela Merkel je uvek bila spremna na veće korake nego njena stranka. Kada je 2015. glasano za paket pomoći Grčkoj, u Bundestagu su joj 63 poslanika otkazala poslušnost. Danas bi u slučaju takvog glasanja koalicija pukla. Kancelarka ne želi da još jednom dođe u tu situaciju. A u opoziciji su AfD i Liberali, dve kritičke stranke koje na Merkelovu vrše pritisak.
Novi lider se zove Emanuel Makron
Tako su se akcenti pomerili. Merkelova upravo na planu saradnje sa Francuskom oko Evrope posmatra kako njena moć bledi. Većine koja bi bila za zaista progresivnu novu evropsku politiku a la Makron neće biti ni u Bundestagu ni u društvu koje je sve skeptičnije prema EU. Makron vrši pritisak i već dugo i manje-više strpljivo čeka na reakciju iz Berlina na svoje ideje o Evropi. Ali, Merkelova je dugo bila uposlena mučnim formiranjem vlade u Berlinu.
Šta god se kao sledeće desilo u EU, mogao bi nastati utisak da je Makron novi lider i da ga Merkelova sledi, ili da mora da ga sledi, ili da mu pruža otpor. Budućnost Evrope leži kancelarki na srcu, i mora da joj teško pada to što ima mnogo manji manevarski prostor nego ranije, Ali, možda joj se to sveti i činjenica da je ona – kao i kada je reč i o drugim temama – propustila da Nemcima jasno i glasno objasni svoje planove za Evropu. I sada je verovatno prekasno za to.