Makedonski migranti u Nemačkoj

Magdalena Peševa, stara 27 godina, bila je najbolji student na fakultetu. Ipak, nije ostala u Makedoniji - preselila se u Drezden. „Nemačka nudi daleko više mogućnosti za građevinske inženjere“ - kaže ona. Nakon jednog naučnog takmičenja i prvog kontakta sa budućim kolegama na tamošnjem tehničkom univerzitetu Magdalena je rešila da upiše master studije u Nemačkoj, i da nauči nemački jezik. To je sprovela u delo čuvajući decu u okviru programa Au-pair u jednoj nemačkoj porodici i uz pomoć intenzivnih kurseva jezika. Zahvaljujući stipendiji Ost-Ausschusa, mlada inženjerka je posle studija uspela da se zaposli kod jednog velikog građevinskog preduzimača u Nirnbergu – gde radi i danas.

Potraga za srećom

Mnogi Makedonci se, poput Magdalene, sele u inostranstvo. Dobar deo njih potraga za životom bez finansijskih briga i za boljim perspektivom dovodi baš u Nemačku. Za razliku od gastarbajtera koji su u Nemačku došli šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka nova generacija je visoko kvalifikovana. „Doseljenici koji su u proteklih deset godina došli iz Makedonije po pravilu govore više jezika i brzo se integrišu“ - kaže Suzana Hofman iz Službe za stručne migrante u Štutgartu. To ima pozitivne posledice na zajednički život „Dok prva generacija uglavnom održava kontakte sa ljudima iz bivše Jugoslavije, sa drugom generacijom je drugačije. Druga generacija je deo socijalno-kulturnog identiteta naša zajednice, oni su ovde kod kuće.“

Neprecizni podaci

Oko 67.000 Makedonaca žive u najmnogoljudnijim nemačkim pokrajnama – u Baden Vitenbergu i Severnoj Rajni-Vestfaliji. Tu je preko pola od ukupnog broja doseljenika iz ove male balkanske zemlje. Makedonci se ne pojavljuju u statistikama: ne postoje podaci o stopi nezaposlenosti niti o nivou obrazovanja. Gunter Brikner iz Nemačkog zavoda za statistiku broj doseljenika računa samo prema podacima kancelarija za prijavu.

Statistički, broj Makedonaca u Nemačkoj naglo je porastao prvih godina posle nezavisnosti: od oko 2.600 na više oko 50.000. Ali ne zbog useljavanja, već pre svega zbog promene državljanstva. Do nezavisnosti Makedonije, septembra 1991, njeni građani bili su prijavljeni kao Jugosloveni.

Sudar između zvaničnih brojeva i stvarnosti

I dok mnogi Makedonci već dugo žive u Nemačkoj, po računanju Makedonskog zavoda za statistiku samo se njih 1000 zvanično odselilo za Nemačku od 1994. godine. Violeta Krsteva, upravnica Odseka za migraciju, upoznata je i sa nezvaničnim podacima. Postoji, naime veliki broj Makedonaca koji dođu u Nemačku kao turisti, i tu ostanu – bez zvanične odjave u Makedoniji.

I profesorka sociologije Tatjana Stojanovska sa Univerziteta “Sv. Ćirilo i Metodije” u Skoplju mora da se snalazi sa neproverenim podacima. Ipak, konstatuje dramatične promene: “Prošle godine smo sproveli jedan upitnik među mojim studentima, koji je pokazao da oko 30 odsto njih ne vidi budućnost u svojoj domovini.” Ako se ovakvo raspoloženje nastavi i broj emigranata poveća, malo makedonsko društvo će se dramatično promeniti. Stojanovska naglašava da postoji sve jači trend odliva mozgova.

Odseljenje bez povratne karte

Sociološkinju brine i mali broj povratnika. Ako se veruje statistici, oko 83 Makedonaca su se samostalno vratili iz Nemačke u domovinu. A državi su očajno potrebni visoko kvalifikovani povratnici i njihova iskustva iz inostranstva.

Magdalena Peševa se često pita da li će se vratiti u otadžbinu: “Možda ću se vratiti u Makedoniju, kada tamo bude ista radna atmosfera. Osim toga moram da imam mogućnost da radim na sličnim projektima kao ovde u Nirnbergu.“

Autor: Elizabeta Milosevska Fidanoska
Redakcija: Jakov Leon