Makedoniji potreban demokratski dijalog | Politika | DW | 29.04.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Makedoniji potreban demokratski dijalog

Dosadašnji makedonski premijer Nikola Gruevski pokazao se kao nesrećan izborni pobednik, a poražene socijaldemokrate kao loši gubitnici. Toj zemlji hitno je potrebna kultura političkog dijaloga.

Komentar: Zoran Jordanovski

Nikola Gruevski, predsednik konzervativne stranke VMRO-DPMNE, pobednik je parlamentarnih i predsedničkih izbora u Makedoniji. Njegova stranka ostaje najjača u parlamentu, a stranački kandidat Đorđe Ivanov ostaje predsednik Makedonije još pet godina. Uprkos tome, za Gruevskog nije sve prošlo onako kako je očekivao. Svoj cilj, osvajanje apsolutne većine u parlamentu, nije uspeo da postigne. Za to mu nedostaje jedno jedino poslaničko mesto.

Gruevski će opet morati u koaliciju sa svojim dosadašnjim partnerom, Demokratskom unijom Albanaca (DUI), ali ta stranka je iz izbora izašla ojačana, a upravo to je Gruevski želeo da izbegne. To će otežati koalicione pregovore.

Optužbe za izborne nepravilnosti

Socijaldemokrate (SDSM) su se predstavili kao loš gubitnik. Izborni rezultat je za njih novi fijasko: deveti izborni poraz u nizu, osam poslanika manje nego do sada. S obzirom na neuspeh, SDSM je odmah nakon zatvaranja birališta najavio da neće priznati izbore. Obrazloženje: prilikom glasanja nije mogla da se izrazi slobodna volja naroda.

To je delomično tačno. U predizbornoj kampanji nisu važili isti uslovi za sve stranke. Vladajuća VMRO-DPMNE imala je znatne prednosti, recimo veliku podršku medija, a stranka je mogla da se osloni i na mnoge državne službenike. Država je, naime, najveći poslodavac u Makedoniji i od zaposlenih se može očekivati lojalnosti – pa i prilikom glasanja. I ne samo to: prema tvrdnjama SDSM-a, od državnih službenika zahtevalo se ne samo da svoj glas daju za VMRO-DPMNE, nego i da osiguraju i glasove članova sopstvenih porodica.

Ali to nije ništa novo. Isto kao što nije nov ni prigovor da je većina važnih medija odana vladi. Za njih je novac iz državnog budžeta jedan od glavnih izvora prihoda. Vlada, naime, troši mnogo novca za sopstvenu reklamu. VMRO-DPMNE, koja je na vlasti od 2006. godine, skoro bez prestanka vodi predizbornu kampanju. Istovremeno, stranim kreditima plaćaju se socijalni mir i time i podrška vladajućoj stranci.

Deutsche Welle Mazedonisch Zoran Jordanovski

Zoran Jordanovski, urednik redakcije DW na makedonskom jeziku

Gresi prošlosti

Uprkos tome, ako je to tako ili bar nalik tome, od gubitnika se mora očekivati i izvesna doza samokritičnosti. SDSM se nakon svih tih poraza razdirao iznutra. Stalne promene u vrhu stranke kao i nesposobnost ili ne postojanje želje da se javno priznaju sopstvene greške iz prošlosti – sve to je dovelo do toga da se ne povrati poverenje. SDSM nije u stanju da ponudi nešto pragmatično, nešto što stvarno može da oduševi birače.

Za mnogo toga na šta se danas žali, stranka je sama odgovorna. Tendencija preuzimanja kontrole nad medijima počela je kada su na vlasti bili makedonske socijaldemokrate. Takođe, ni ondašnji izbori ne mogu se uzeti kao primer poštenog i demokratskog glasanja.

Zemlji potrebna nova politika

Sada stiže najava da oni neće priznati izbore. Šta time žele da postignu? Za SDSM sada neće prihvatiti mandate? Da li žele da deluju kao vanparlamentarna opozicija? To bi bilo kontraproduktivno, kako za stranku, tako i za makedonsko društvo. Premijeru Gruevskom se i tako prigovara da vlada autoritarno. Parlament bez najveće opozicione stranke – ta situacija još više bi pojačala autoritarne tendencije.

Makedonija je suočena s mnogim ozbiljnim problemima: loša ekonomska situacija, velika nezaposlenost, blokirane evroatlantske integracije. Tu određenu odgovornost snose i stranke koje ne učestvuju u vlasti. Istovremeno, vladajuća stranka trebalo bi da traži dijalog sa opozicijom kako bi se za zemlju pronašla prihvatljiva rešenja. To bi bila odgovorna, demokratska politika u interesu društva. Na žalost, u Makedoniji, gde se politički protivnik pre smatra neprijateljem, takva politika još uvek je prilično nepoznata.

Reklama