„Made in China“ umesto „Made in Germany“? | Izbor iz štampe | DW | 11.06.2016
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Izbor iz štampe

„Made in China“ umesto „Made in Germany“?

Da li će zvanični Berlin dozvoliti da kineske kompanije redom kupuju velike nemačke firme? I šta se protiv toga uopšte može? To se pita nemačka štampa pred susret vlada dveju zemalja u Pekingu.

Deutschland Wolfsburg Produktion VW Golf VII

Roboti firme „Kuka“ u proizvodnom pogonu „Folksvagena“

Kancelarka Angela Merkel itekako ima šta da popriča sa svojim kineskim kolegom Li Kećangom. U nedelju nemačka delegacija počinje posetu Pekingu, najpre će biti prigodne atmosfere jer će Merkelova dobiti počasni doktorat pekinškog Univerziteta Nanđing. Onda slede četvrte po redu međuvladine konsultacije dve najjače izvozne sile sveta. Tu bi Merkelova mogla da progovori o slobodi medija ili činjenici da je komunistička vlast nedavno zakonom proglasila 7.000 stranih nevladinih organizacija u Kini predmetom prismotre službe za nacionalnu bezbednost. Ali pitanje je koliko će Merkelova smeti da nervira domaćine ovim osetljivim pitanjima.

Jer, pre svega se radi o ekonomiji. Nemački privrednici žale se na brojne prepreke koje imaju prilikom poslovanja u Kini. S druge strane, kineske firme su poslednjih meseci krenule u šoping u Evropu. Poslednji slučaj koji deli nemačku javnost i stručnjake jeste namera kineskog proizvođača kućnih aparata „Midee“ da za 4,5 milijarde evra kupi nemačku firmu za proizvodnju robota „Kuka“. Ta firma je svetli primer nemačke robotike i zapošljava 12.300 radnika. Vicekancelar i ministar privrede Zigmar Gabrijel već se izjasnio protiv prodaje jer se plaši da će kineska industrija odneti nemačko znanje, patente i ideje u svoju zemlju. Jedan insajder iz automobilske industrije rekao je za Handelsblat da svi nemački proizvođači vozila koriste tehniku „Kuke“, i da bi Kinezi kupovinom te firme saznali sve o procesu proizvodnje u nemačkih fabrikama automobila.

Tabloid Bild piše da je kancelarka Merkel – koja se do sada nije izjašnjavala o „Kuki“ – u velikoj dilemi: „Izvozni div Nemačka sam najviše profitira od otvorenih tržišta. Do sada je 8.200 nemačkih preduzetnika investiralo u Kini – doduše, često uz nametnuto partnerstvo sa tamošnjim firmama. Nasuprot tome, tek je 1.300 kineskih investitora došlo u Nemačku, gde su kupili između ostalog proizvođača specijalnih mašina Kraus Mafaj (925 miliona), proizvođača pumpi za beton Pucmajster (525 miliona) ili Kikert, najvećeg svetskog proizvođača brava za automobile.“

List dodaje da je dilema pri prodaji nemačkih firmi tim veća jer su Kinezi „svetski prvaci piraterije“. „Oni prepišu od konkurencije sve što im nedostaje ili im se dopada. Prema izveštaju carine, skoro 54 odsto falširanih proizvoda koji su prošle godine zaplenjeni u Nemačkoj došli su iz Kine. Čak i novi Mercedes CLA mogao se dobiti u Pekingu i pre nego što je zvanično počela prodaja – do detalja ga je iskopirala Gvangžu automobilska grupa, šesti najveći proizvođač u Kini.“

Deutschland Gauck und Xi Jinping

Predsednik Joahim Gauk posetio je Si Đinpinga u martu ove godine

List Rajniše post (Diseldorf) piše da je kineska privreda posrnula, da joj predstoje velike strukturne promene za koje su potrebni partneri. „Zato kancelarka Angela Merkel tokom posete Kini ima veliku šansu da zastupa privredne interese svoje zemlje samouverenije i ofanzivnije nego ikad. Nedopustivo je da nemački i evropski preduzetnici u Kini i dalje mogu da kupe samo 50 odsto akcija neke firme, dok kineski investitori u Nemačkoj mogu da posegnu i za strateški važnim firmama poput proizvođača robota Kuke. Ovde Merkelova mora da insistira na jednakim uslovima za investicije. U suprotnom, Kuka ne sme pasti u kineske ruke.“

Drugačije stvari tumači kelnski Štat-ancajger koji hvali što se Merkelova, za razliku od svog vicekancelara, do sada uzdržavala od komentara po pitanju kupovine vodećeg nemačkog proizvođača robota. „Pretesna saradnja s Kinom nije baš popularna u stanovništvu. S druge strane, da se isprečila prodaji Kuke, Merkelova bi gurnula prst u oko domaćinu Li Kećangu. Uz to je Nemačka sama jedan od najvećih svetskih investitora i upućena na otvorena tržišta – i u Kini.“

Ima i nešto što Peking hoće od Berlina i što je komunističkim vođama hitno potrebno – da Nemačka u Briselu podrži svrstavanje Kine u „tržišne privrede“. Jer, ukoliko neka zemlja nije shvaćena kao tržišna ekonomija, onda države EU imaju pravo da se od njenih proizvoda „brane“ zaštitnim carinama, zbog čega brojni kineski proizvodi nisu konkurentni. Na tu kartu ide list Badiše nojeste nahrihten: „U jednoj funkcionalnoj tržišnoj privredi poput nemačke, ne može vlada da uvede nekakav lex Kuka i tako jednostavno zabrani investiciju. Ali može da traži jednake uslove. Sve dok Kina nema status tržišne privrede, Evropa će moći da se brani od uvoza jeftinih proizvoda zaštitnim carinama. To je, ako hoćete, jedan vid protekcionizma koji, za razliku od Kine, nije državno nametnut nego je rođen iz nužde.“

U listu Noje osnabriker cajtung nisu optimisti, iako pišu da je do sada kabinet Merkelove spretno koračao po žici između zahteva za političkim slobodama u Kini i potrebom da sa ovakvom Kinom privredno sarađuje. „Harmoničnim vremenima preti kraj. Razlozi su pre svega u Kini: njena privreda manje raste, a vlastodršci u Pekingu se ničega tako ne plaše kao nezadovoljnih masa. Utoliko se jače obračunavaju s kritičkim glasovima u zemlji. Utoliko više pri privrednoj saradnji paze da Kina izvuče veću korist. To nemački preduzetnici dobro osećaju.“