Madam Lepen i njena giljotina

„Ne gubiti glavu“, noseći je naslov u levičarskom taz-u iz Berlina. Misli se na odmazdu i jačanje mržnje prema muslimanima nakon krvavog napada na redakciju pariskog satiričnog lista Šarli Ebdo. Naslovnica je ilustrovanja slikom giljotine, tog francuskog izuma baš za „gubljenje glave“. To je prigodno dvosmisleno jer cilja i na zahteve nacionalistkinje Marin Lepen da se građani Francuske na referendumu izjasne o ponovnom uvođenju smrtne kazne. Ona je objavila rat „fundamentalizmu“ i za nedelju najavila okupljanje u Parizu na kojem se očekuju stotine hiljada ljudi.

„Pokrenuta je mehanika mržnje“, piše taz. „Pucnji radikalnih islamista ciljaju civilnu teksturu društva. Provociraju rat muslimana i nemuslimana. Rafali iz kalašnjikova na bespomoćne žele da pokrenu spiralu samoizolacije, getoiziranja, nasilja i kontra-nasilja. (…) Radikalni islamisti su pobedili ukoliko se veliki delovi većinskog društva i muslimanska manjina osećaju kao žrtve drugih. Francuska demokratija je na teškom ispitu. Oslabljena etablirana politička klasa – od krajnje levice do građanske desnice – mora da se ujedini protiv Nacionalnog fronta. Taktiziranjem i opsluživanjem klišea neće biti blokiran vetar u leđa nacionalista. Odgovor na teror ne sme da bude borba kultura, nego jačanje liberalnosti.“

Tiražni tabloid Bild piše: „Osveta, krv i smrt. Ni 24 sata nije prošlo od terorističkog napada u Parizu, a već su zabeleženi prvi pokušaji da se iz napada izvuče politički kapital. Marin Lepen traži vraćanje smrtne kazne. Njen perverzni pledoaje glasi: referendum o smrtnoj kazni – čim bude izabrana za predsednicu. Francuski anđeo osvete populističkim parolama manipuliše besom i mržnjom koji su izbili prema počiniocima. Hladan proračun! Sudar civilizacija sada se stilizuje kao krvavi rat hrišćana i muslimana. To ne sme biti evropski odgovor! (…) Ubistva se nisu desila u ime Boga. Niti Alaha. To je bilo delo terorista.“

Lauzicer rundšau primećuje povećani broj napada na džamije u Francuskoj. „Već prošle godine je broj islamofobnih napada povećan za 30 odsto. U slučaju antisemitskih napada, brojka je veća za 50 odsto. Hiljade Jevreja odlaze iz Francuske u Izrael. Sve više Jevreja i muslimana se u Republici Francuskoj ne oseća kao kod kuće, iako ova zemlja ima najveću jevrejsku i najveću muslimansku zajednicu Evrope. Mnogi su saglasni da će atentat od 7. januara promeniti zemlju, možda čak onoliko koliko je 11. septembar promenio SAD.“

Ali u kom pravcu će krenuti zemlja, pita se dalje ovaj list: „Hoće li to biti put Marin Lepen, koja se bori protiv masovnog doseljavanja, protiv muslimana koji se mole na francuskim ulicama, protiv mesa životinja koje su zaklane po islamskim običajima? Put zabrane nošenja marame, koja već važi u školama? Ili će se Francuska konačno setiti vrednosti Republike? Hoće li početi da integriše došljake u predgrađima, da im ponudi školovanje ili zanat i mesto u društvu? Hoće li se u školama žešće boriti protiv rasizma? Jasno je da većina Francuza nije antiislamski ili antisemitski orijentisana – ali ta većina mora konačno da stane iza svog stava. Inače Lepenova i kompanija mogu da pobede.“

Minhenski Merkur nudi nešto drugačiju perspektivu: „Periferije tuge i očaja naseljene su (muslimanskom, prim. dw) omladinom koja nasiljem pokušava da kompenzuje manjak perspektive. Oni žive u Francuskoj, ali ne dele njene vrednosti. Idealno za islamiste koji toj omladini obećavaju čuda. Iako je to tek manjina, ta manjina je uspela da učini čitav islam pretnjom u očima većine Francuza. Suludo u zemlji sa tako ukorenjenim vezama sa islamskim svetom. I plodno tle za sirove ideje mrzitelja iz tabora Marin Lepen: Francuska Francuzima! Kojim Francuzima? Čak 23 odsto stanovništva ima migrantsko poreklo, najviše zbog kolonijalne prošlosti Francuske.“

I nemački populisti žele politički profit. WAZ piše o pokretu Pegida koji svakog ponedeljka u Drezdenu i drugim gradovima protestuje protiv navodne „islamizacije Zapada“. Organizatori su za dolazeći ponedeljak najavili šetnju sa crnim florom. „Licemerje i čisti cinizam. Baš oni koji pale društveni mir i plitkim parolama pozivaju na izopštavanje sada hoće da se predstave kao smerni i napadnuti. Pegida i slični govore o babarogi navodne islamizacije zapadne kulture i bave se demagogijom umesto dijalogom. Nakon napada iz Pariza, važno je podržati ogromnu većinu mirnih muslimana – njih nikako ne treba paušalno izjednačavati sa ubicama.“