Mađarska ne poštuje presude Evropskog suda
9. februar 2021.Mađarska vlada se ni ne trudi da prikrije kršenje zakona. Potvrda za to može se naći na zvaničnoj veb-stranici. Tamo je sve precizno navedeno: po svakoj kalendarskoj sedmici, u kategorijama i sa tačnim brojem slučajeva. Reč je o deportaciji izbeglica iz Mađarske u Srbiju koju sprovode mađarski graničari.
Prema zvaničnim statistikama dostupnim na internet-stranici mađarske policije, samo u januaru ove godine, 2.824 izbjeglice su pokupljene u blizini granične ograde sa Srbijom i silom prebačene natrag u Srbiju. Uz to su zabeležena još 184 slučaja izbeglica koji su prošli kroz krivični postupak u Mađarskoj. I oni su deportovani u Srbiju.
-pročitajte još: Noć u šumi – kako su migranti oterani iz Srbije u Bugarsku
Ti takozvani pušbekovi ne predstavljaju samo kršenje međunarodnih sporazuma poput Ženevske konvencije o izbeglicama čija je potpisnica i Mađarska, već i kršenje pravosnažne presude Evropskog suda pravde od decembra 2020. kojom su prisilna vraćanja migranata proglašena nezakonitim.
Ali mađarska vlada presudu ignoriše. Od 17. decembra 2020, dana izricanja presude, mađarski graničari vratili su oko 5.000 izbeglica u Srbiju. Premijer Viktor Orban i nekoliko članova mađarske vlade više puta su potvrdili da žele da nastave sa tom praksom.
„Pratnja do kapije“
Andraš Lederer, stručnjak za izbegličku politiku iz Helsinškog odbora Mađarske, ocenjuje da je to „otvoreno i vrlo ozbiljno zanemarivanje“ presude Evropskog suda, a time i zakona EU koji je za Mađarsku obavezujući. „U oblasti prava stvari su retko kad kristalno jasne“, kaže Lederer za DW. „Ali upravo to je slučaj sa presudama Evropskog suda. One su obavezujuće i Mađarska mora da ih poštuje i sprovodi. Ali mađarska vlada to ne čini.“
U Mađarskoj se za deportacije koristi izraz „pratnja uhvaćenih ilegalnih migranata do otvorene kapije privremenog bezbednosno-graničnog sistema ograđivanja (IBH)“. Skraćenica IBH odnosi se na graničnu ogradu sa Srbijom, koja je od 2015. godine postala objekat visokog obezbeđenja. Duž ograde su, na podjednakim rastojanjima, postavljene kapije, odnosno vrata. Izbeglice proteruju nazad odmah nakon lišavanja slobode.
-pročitajte još: Štefanek o migrantskoj krizi u BiH: „Slike izgledaju gore od stvarnosti“
Kršenje smernica EU
Poslednjih godina Mađari se služe jednim trikom: granična ograda sa Srbijom nalazi se na mađarskoj teritoriji, nekoliko metara pre stvarne granice. „Pratnja“ izbeglica kroz kapiju u sistemu granične ograde, prema shvatanju mađarske vlade, nije deportacija – jer su migranti nakon prolaska kroz kapiju još uvek na mađarskoj teritoriji, dakle čak i sa spoljne strane ograde. To je ono oko čega su predstavnici mađarske vlade stalno raspravljaju kada se postavi pitanje dali su njihove deportacije kršenje Ženevske konvencije o izbeglicama.
Međutim, u presudi Evropski sud pravde iz decembra prebacivanje izbeglica na drugu stranu granične ograde proglašeno je nezakonitim, čak i ako se oni nakon prolaska kroz kapiju još uvek nalaze na teritoriji Mađarske. S obzirom na to da ljudi nemaju drugog izbora osim da napuste mađarsku teritoriju, to je isto što i deportacija. A vraćanje izbeglica bez određenih garancija, poput ispitivanja svakog pojedinačnog slučaja, krši smernice EU, ocenio je Evropski sud.
Izmoriti i izgladneti
Ovo nije prvi put da je Evropski sud pravde osudio mađarsku vladu zbog njene izbegličke politike. U maju prošle godine sud u Strazburu proglasio je nezakonitim smeštaj izbeglica u takozvanim tranzitnim zonama.
Krajem 2015. godine Mađarska je formirala dve tranzitne zone na graničnoj ogradi sa Srbijom, u kojima su izbeglice mogle da podnesu zahtev za azil. Poslednjih godina tamo su se, malo po malo, pooštravali uslovi boravka. Parovi i porodice su razdvojeni, samo su bebe smele da ostanu sa majkama. Izbeglice su boravile u veoma tesnim sobama, koje su ličile na ćelije nekog visoko-obezbeđenog zatvora. Na kraju im čak gotovo uopšte nisu delili ni hranu.
-pročitajte još: Licemerna EU
Mađarski aktivisti za ljudska prava kritikovali su tu praksu i ocenjivali da je to iscrpljivanje i izgladnjivanje migranata. Sa druge strane, mađarska vlada navodila je da izbeglice nisu zatvorene i da u bilo koje vreme mogu da napuste tranzitnu zonu i da odu po hranu. Međutim, prema mađarskom Zakonu o azilu, napuštanje tranzitne zone automatski znači da se za te migrante postupak okončava i da oni više ne mogu da podnesu novi zahtev za azil.
Evropski sud pravde procenio je uslove u tranzitnim zonama kao nezakonito lišavanje slobode, a Mađarska je nakon toga tranzitne zone zatvorila. Od tada izbeglice mogu da zatraže azil samo u mađarskim ambasadama država koje nisu članice EU, pre svega u Srbiji i Ukrajini. Zbog te uredbe, Evropska komisija je prošle jeseni pokrenula još jedan postupak protiv Mađarske, koji je još uvek u toku.
Nekonsekventna Evropska komisija
Na pitanje DW, zbog čega mađarska vlada odbija da sprovede presudu Evropskog suda iz decembra, portparol vlade u Budimpešti Zoltan Kovač nije želeo direktno da odgovori. U pisanom saopštenju njegove Službe za komunikaciju, koje je gotovo od reči do reči identično objavi na Fejsbuku iz decembra mađarske ministarke pravosuđa Judit Varga, navodi se: „Vlada će nastaviti da štiti granice Mađarske i Evrope i učiniće sve što je u njenoj moći da spreči formiranje međunarodnih migrantskih koridora.“ Pored toga, kako se dalje navodi, uslovi pod kojima se Mađarskoj sudilo u procesu oko migranata više ne postoje, pa je presuda zato zastarela.
Kovač ne objašnjava šta se tačno pod tim podrazumeva. S obzirom na odbijanje mađarske vlade da sprovede presudu Evropskog suda iz decembra 2020, Andraš Lederer iz Helsinškog odbora Mađarske poziva Evropsku komisiju na akciju. „Moguće je uvesti značajne finansijske sankcije Mađarskoj zbog neizvršavanja presuda Evropskog suda i to u obliku svakodnevnih, visokih novčanih kazni“, predložio je Lederer.
Taj mađarski aktivista za ljudska prava nije međutim optimističan: „Na žalost, čini se da Evropska komisija nije u toj meri dosledna koliko bi trebalo da bude kada se neka država-članica oglušuje o zakon koji je na snazi.“