Lutrija za grobno mesto

Veoma je lepo i dobro održavano, stari spomenici odišu večnošću, a groblje je u samom centru živopisnog grada u Alpima. Zato mnogo stanovnici Berhtesgadena Bavarskoj žele da budu sahranjeni na Starom groblju.

Ali od 1972. godine na tom groblju nisu stvarana nova grobna mesta. Ipak, u poslednje vreme, oslobodilo se toliko mesta da je lokalni savet odlučio da ih ponovo dodeli – ali ne kao što je to uobičajeno, po redu prijavljivanja, već na osnovu lutrije. Jer: bilo je 280 prijava za 200 grobova.

Višak grobnih mesta

Neobično, ali pošteno – kažu o toj lutriji u Saveznom udruženju nemačkih pogrebnika (BDB). Problem iz Berhtesgadena zaista je neuobičajen, jer je trend sasvim drugačiji: „Generalno, na grobljima u Nemačkoj postoji veliki višak slobodnih grobnih mesta“, kaže generalni sekretar BDB Štefan Nojzer. Zbog toga su mnoge opštine smanjile svoja groblja ili ih zatvorile.

I Norbert Fišer istoričar kulture iz Hamburga navodi jedan jedini primer gde je gužva za grobna mesta: „Na groblju Sveta Severina na ostrvu Zilt na Severnom moru, jer se tamo sahranjuje mnogo ljudi koji tamo uopšte nisu živeli“.

Kremiranje umesto sahrane

Razlog za višak slobodnih grobnih mesta je očigledan: „Sve više ljudi se odlučuje za kremiranje umesto sahranjivanja, a za to je potrebno mnogo manje prostora“, kaže Man Hojzer iz BDB.

Na početku Vajmarske Republike, dakle pre skoro 100 godina, u Nemačkoj je kremirano manje od dva odsto umrlih. Posle Drugog svetskog rata, procenat u Saveznoj Republici bio je oko deset odsto, a kremacija u DDR-u postala je standard. U međuvremenu se u Nemačkoj kremira oko dve trećine svih pokojnika.

Važan razlog za sve veći broj kremacija je to što mnogi odbacuju crkvene statute i hrišćansku tradiciju sahrane u zemlju, zasnovanu na veri da bi telo trebalo da bude očuvano za vaskrsnuće.

Mobilnost i individualizam

Umesto vere, na prvom mestu prilikom donošenja odluke gde i kako sa pokojnikom su – praktični razlozi, kaže Fišer: „Danas članovi porodice često žive udaljeni stotine kilometara.“ Zbog toga ima sve manje novih klasičnih, porodičnih grobnica. Kad niko ne živi u blizini, ko će da se brine o grobu? „Mnogi žele da uštede te troškove“, kaže Nojzer i potvrđuje da je novac važan faktor – kremacije su obično jeftinije od sahranjivanja u zemlju.

Zbog toga su, po ugledu na mediteranske zemlje, na mnogim grobljima sagrađeni kolumbarijumi – zidovi sa brojnim nišama u kojima se polažu urne.

Osim toga, i tu se širi individualizam – iako su nemački zakoni striktni: mrtvi moraju biti na grobljima – sahranjeni u zemlju ili položeni u mestu za urne. Postoje samo dva izuzetka: pepeo pokojnika može biti rasut u more ili zakopan u šumama-grobnicama.

Poslednjih godina nastaju brojna zajednička groblja – privatno organizovana zvanično priznata groblja: „Još 1990. su tako sahranjivani siromašni umrli od AIDS-a koji bi inače bili anonimno sahranjeni na račun države“, kaže Fišer. U celoj Nemačkoj, postoji nekoliko čisto ženskih grobalja, a u Gelzenkirhenu postoji čak groblje za navijače fudbalskog kluba Šalke 04.

U ekonomskom smislu, moglo bi se reći da su klasična groblja izgubila monopol. A konkurencija raste. Groblje Olsdorf u Hamburgu na svom internet-sajtu nudi: kolumbarijum, grobnice, šumska groblja, grobnice za individualni dizajn, sahranjivanje u skladu s islamskim obredima ili po kineskoj tradiciji, i još mnogo toga.

Rituali se menjaju

Pogrebnici se protive anonimnim sahranama jer, kažu, ljudi vole da imaju mesto gde mogu da dođu i tuguju za pokojnikom. Isto tako su kritički nastrojeni prema trendu – uprkos tome što je to zabranjeno u Nemačkoj – da se urne sa pepelom pokojnih drže kod kuće.

Norbert Fišer se samo delimično slaže: „Rituali se stalno menjaju. U vreme Francuske revolucije, bile su popularne anonimne, masovne grobnice, u skladu sa idejom o jednakosti. A opet, neki mlađi ljudi veoma intenzivno tuguju na internetu, na društvenim mrežama ili na posebnim stranicama za mrtve“, kaže Fišer.

I na kraju, da se vratimo u Berhtesgaden. Lutrija je dobro prošla – ostalo je još 85 grobnih mesta. Očigledno: neki ljudi su se prijavili više puta.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android