Londonu preti ujedinjenje Irske | Evropa | DW | 28.07.2016
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Londonu preti ujedinjenje Irske

Britanska premijerka Tereza Mej ima pune ruke posla. Dok jednim okom gleda u Škotsku gde najavljuju novi referendum o nezavisnosti, postoji još jedna, doduše manja pretnja: referendum o ujedinjenju dve Irske.

Irci nisu narod sputan tabuima. Često na ulici ili u pabu otvoreno govore o novcu, religiji, seksu. Ali više od dve decenije jedna tema pomalo lični na tabu: ujedinjenje Irske. Glasanje o Bregzitu je, prvi put posle čitave jedne generacije, rasplamsalo debate o mogućnosti ujedinjenja. Sa obe strane 317 milja duge granice, u Republici i u Severnoj Irskoj, govori se o referendumu.

Ranije ovog meseca je premijer Irske Enda Keni, inače suzdržan o pitanjima unutarirske granice, prvi put pomenuo da bi Sever mogao da se pridruži njegovoj zemlji. Čak je to predstavio logičnim, podsećajući na ujedinjenje dve Nemačke nakon pada Berlinskog zida. To je bio signal da novinski kolumnisti i radijske debate smesta počnu da razmatraju prednosti i mane eventualnog ujedinjenja.

Iako je sve na veoma dugom štapu, toliko dugom da se kraj i ne nazire, dešavanja oko Bregzita mogla bi da deluju kao pogonsko gorivo za irsko ujedinjenje. Jer Britanci jesu tesnom većinom odlučili da napuste EU, ali su Severni Irci većinski bili za ostanak.

Granica je ključ

Džon Tong, politikolog s Univerziteta u Liverpulu, kaže da je „ključna promena“ ona u stavu irskog premijera Kenija. „To je prvi put da on govori o temi ujedinjenja. Tu je veliki obrt. Kao premijer Republike Irske, on je do sada upadljivo izbegavao da govori o tome“, kaže Tong za DW.

Kenijevi komentari u skladu su sa interesima irske ekonomije i građana – da granica sa Severnom Irskom, to jest Velikom Britanijom, ostane otvorena i bez carina. Keni je u utorak bio prvi strani državnik koji je posetio novu britansku premijerku Terezu Mej u Londonu. Dan ranije je konzervativna premijerka otišla u Belfast kako bi umirila Severne Irce, obećavajući da se po pitanju jedine britanske kopnene granice ništa neće promeniti.

Od nezavisnosti Irske, Dablin i London su uspostavili takozvanu zajedničku zonu putovanja pa su kontrole na granici uvođene samo u vremenima građanskog rata u Severnoj Irskoj. Kako bi sačuvala mogućnost da njeni građani jednostavno ulaze u Britaniju, Irska je – baš kao i Britanija – odbila da bude deo Šengena.

Podeljeni političari

Čak i ako bude iznađeno neko rešenje za granicu, mnogi u Severnoj Irskoj sada bacaju drvlje i kamenje na London zbog odluke da se napusti EU. Šarena grupa političara i aktivista uputila je pismo premijerki Mej tražeći da, pre nego što pokrene mehanizam istupanja iz EU, smisli šta će sa obavezama koje London ima prema Severnoj Irskoj i mirovnom procesu. Ukoliko to ne uradi, njeni potezi bi mogli da budu provereni pred Vrhovnim sudom, stoji u pismu.

Theresa May zu Besuch in Irland

Harmonično samo na fotografiji: Forster, Mej, Mekginis

Sam politički establišment je podeljen. Severna Irska ima komplikovani sistem vladavine u kojoj je deo ovlašćenja prenet iz Londona i o tom delu se trenutno stara „pokrajinska“ premijerka Arlin Foster. Ona se zalaže za jedinstvenu Britaniju i podržala je izlazak iz EU. Njen zamenik Martin Mekginis dolazi iz stranke Šin Fejn koja je bila za ostanak u EU. Sada Mekginis glasno zahteva referendum o ujedinjenju Irske s obe strane granice.

To ne bi bilo prvo takvo glasanje, mada je ono prvo teško i računati. Naime, 1973. je čak 99 odsto severnoirskih glasača podržalo ostanak u Ujedinjenom Kraljevstvu, ali taj kontroverzni referendum su bojkotovali svi katolici jer se dešavao tokom jedne od najkrvavijih faza građanskog rata.

Neizvestan ishod

Ni danas nije veliko oduševljenje idejom o ujedinjenom irskom ostrvu. Prema anketama – doduše iz prošle godine, dakle pre glasanja o Bregzitu – samo 13 odsto Severnih Iraca bi glasalo za ujedinjenje na kraći ili srednji rok. U južnom delu, Republici Irskoj, podrška ujedinjenju znatno je veća i iznosi dve trećine.

Od podele ostrva 1922. produbio se i ekonomski jaz. Dok Republika izvozi robe u vrednosti od 89 milijardi evra, Sever zavisi od javnog sektora i izvozi tek za šest milijardi evra godišnje. Standard u Republici Irskoj je gotovo dvostruko viši, pa i u Dablinu neki strahuju da bi ujedinjenje moglo da sroza taj standard.

Tehnički, britanski sekretar za Severnu Irsku ima obavezu da raspiše referendum ukoliko se „čini verovatnim“ da bi većina u S. Irskoj glasala da se pridruži susednoj zemlji. No nije do kraja jasno na osnovu čega državni sekretar procenjuje kakv je ishod „verovatan“.

Kolika podrška projektu ujedinjenja zaista postoji? To ne može da proceni čak ni verzirani severnoirski analitičar Njuton Emerson. On kaže da ne može biti prostog prebrojavanja po konfesionalnoj pripadnosti, jer su čak i mnogi katolici bliži Londonu, smatrajući da je ostanak u Velikoj Britaniji bolji za ekonomiju.

„Uvek se pretpostavljalo da bi ishod referenduma bio očigledan jer imate katoličku većinu u stanovništvu i nacionalno opredeljenu većinu u lokalnom parlamentu. Ali sada je sve zbrkano“, kaže Emerson za DW. „Dakle ne znamo kakav je presek stanja, a ne možemo tek tako da organizujemo referendum kako bismo to proverili.“