Lokalni izbori u Francuskoj: „Stakleni plafon“ desnice
24. mart 2026.
Nakon prvog kruga lokalnih izbora pre nedelju dana u Francuskoj, Žordan Bardela govorio je o „istorijskoj pobedi“ koja bi njegovoj stranci trebalo da posluži kao odskočna daska za predsedničke izbore 2027. Međutim, drugi krug izbora održan ove nedelje naglo je usporio desničare.
Suprotno utisku nakon dobrih rezultata 15. marta, RN ovog puta nije osvojio nijednu simbolično važnu gradsku zajednicu. Stručnjaci govore o svojevrsnom „staklenom plafonu“ s kojim se stranka stalno suočava.
Ipak, to ne menja osnovni trend: prema anketama za predsedničke izbore naredne godine, RN i dalje vodi – bilo sa Bardelom, bilo sa dosadašnjom kandidatkinjom, Marin Le Pen. Ćerka osnivača stranke trenutno je pogođena sudskom odlukom kojom joj je zabranjeno kandidovanje za političke funkcije na pet godina, ali postupak je u žalbenoj fazi, a konačna odluka očekuje se u julu.
Kako funkcionišu lokalni izbori u Francuskoj?
Na lokalnim izborima birači u gotovo 35.000 opština glasaju za liste kandidata. Da bi mogla da imenuje gradonačelnika, lista mora da osvoji apsolutnu većinu. U većini opština to se događa već u prvom krugu. Međutim, u oko 1.500 opština održan je drugi krug, u kojem su se ponovo nadmetali svi kandidati čije su liste osvojile najmanje deset odsto glasova.
RN će ubuduće imati gradonačelnike u nekoliko desetina opština, ali „drugi krug je za stranku bio niz pravih debakala – posebno u gradovima koji su se činili nadohvat ruke i služili kao trofeji toj stranci, poput Marseja, Tulona i Nima“, kaže Lik Ruban, istraživački direktor na pariskom institutu političkih nauka Sciences Po. I dodaje: „Republikanski front i dalje funkcioniše do određenog stepena.“
„Republikanski front“ je pojam koji označava glasanje birača različitih političkih sklonosti za umerenog kandidata kako bi se sprečila pobeda RN. Taj mehanizam prethodnih godina više puta je „presudio“ i na predsedničkim izborima u Francuskoj.
Tradicionalne stranke „ne smeju da se opuste“
Prema An-Šarlen Bezini, ekspertkinji za ustavno pravo sa Univerziteta Ruán Normandi, rezultati izbora vratili su se u poznate obrasce: tradicionalne stranke, Republikanci (LR) i Socijalistička partija (PS), snažno su ukorenjene na lokalnom nivou, kaže ona: „To se odražava i na ovim izborima, koji se često vode oko lokalnih tema.“
Ali to, kako napominje Bezinina, ne znači da te stranke mogu da se opuste pred 2027: rezultati lokalnih izbora samo se delimično mogu preneti na nacionalni nivo, a njihov uticaj u ruralnim oblastima slabi. Tome svedoči i niska izlaznost od 57 odsto – rekordno niska još od 1958. (ako se izuzme pandemijska 2020.)
Levica i neuspeh LFI
Levičarska stranka, Nepokorena Francuska (LFI), želela je da na ovim izborima dokaže da upravo ona treba da nominuje (jedinog) kandidata levice na predsedničkim izborima 2027. Ali taj plan nije uspeo. Prema Pjeru Aloranu sa Univerziteta u Orleanu, PS je često gubio tamo gde je sklopio savez s LFI, dok se bolje snalazio tamo gde takvog eksplicitnog pakta nije bilo – na primer u Parizu.
Loš ugled LFI i njihovog lidera Žan-Lika Melanšona, veliko je opterećenje, smatra Aloran. Melanšon je nedavno odbio da se ogradi od nasilja nakon smrti jednog pripadnika ekstremne desnice za šta su, kako se pretpostavlja, odgovorni antifašistički orijentisani počinioci. A izazvao je i polemike izjavama koje su mnogi doživeli kao antisemitske. Prema anketama, LFI se danas smatra najopasnijom strankom za demokratiju – čak više i od RN.
Kome najviše koristi rezultat lokalnih izbora?
Istoričar Aloran smatra da se, uprkos slabom drugom krugu, RN može smatrati relativnim pobednikom, jer je „jedini koherentan blok“. Teško je, kaže, videti oko kog bi se kandidata ostale stranke mogle ujediniti za 2027. Emanuel Makron, prema Ustavu, ne može da se kandiduje za treći uzastopni mandat.
Bezinina deli mišljenje da RN profitira od dugoročnog trenda rasta popularnosti, „iako sporijeg od očekivanog“.
Ruban, međutim, smatra da rezultati nisu dobri za RN: „Stranka je želela da se pozicionira na čelo desnog bloka zajedno s Republikancima, ali ovi su to odbili.“ Primeri iz Tuluza i Klermon-Ferana, gde je desni centar pobedio udruživanjem s drugim centrističkim strankama, pokazuju da LR preuzima vođstvo u političkom centru i desnom centru, dodaje Ruban.
To jača i poziciju bivšeg premijera Eduara Filipa, koji je ponovo izabran za gradonačelnika Havra. On je već najavio kandidaturu za predsedničke izbore. Smatra se jednim od glavnih kandidata.