Ljudi se ponovo rukuju

„Mi smo zavisni od telesnog kontakta s drugima. Tak nakon kontakta duboko u podsvesti vlada spoznaja da taj drugi zaista postoji“, kaže Martin Grunvald, psiholog sa Univerziteta u Lajpcigu. „Dodiru se veruje više nego drugim čulima.“

On time objašnjava činjenicu da su ljudi tokom pandemije tražili neki dodir koji bi zamenio rukovanje, recimo dodir pesnicama ili laktovima.

Ali, to ne zamenjuje pravi stisak ruke, kaže Grunvald, pa su mnogi jedva čekali da ponovo mogu srdačno da se rukuju.

Dodir pesnicama ili laktovima je „potpuno drugačiji taktilni doživljaj. Tu nema ničeg toplog ni mekanog nego se radi o oštrom dodiru kostiju“.

Osim toga dodir dlanova je kroz istoriju signalizirao i nešto drugo: dolazim u miru, u rukama ne nosim oružje.

Rukovanje kao simbolični čin

No sada se rukovanje opet vraća na velika vrata. Prilikom susreta se opet rukuju političari pa čak i britanska kraljica Elizabeta.

Još uvek ima nesporazuma koji rezultiraju šaljivim scenama. Kao kad je njemački kancelar Olaf Šolc britanskom kolegi Borisu Džonsonu pružio stisnutu šaku, dok je ovaj hteo da se rukuje.

U nekim južnijim evropskim zemljama poput Francuske i Italije, povratak klasičnom pozdravu, gde ovlaš poljubac u obraz zamenjuje rukovanje, opet se vraća u svakodnevicu.

Mnogi i samo rukovanje još uvek smatraju rizičnim. „Takvo približavanje je uvek neka vrsta rizika ali utoliko bolje se osećamo ako se završi dobro“, kaže Grunvald.

Dlan kao medij za prenos informacija

Psihološkinja Ime Gerke smatra da se često ne radi o naučenom strahu od virusa u poslednje dve godine. „Oni koji sad imaju problema s rukovanjem, imali su ih i pre ili jednostavno nisu svesni važnosti ovog rituala“, kaže ona.

Njima Gerke najozbiljnije predlaže da sami vežbaju rukovanje pred ogledalom.

No čak iako su stavovi prema rukovanju različiti, potpuni izostanak telesnih kontakata je kompliciran. „Mi se približavamo okolini kroz dodir. Svakome je poznata situacija kada svi žele da u ruke uzmu bebu, što je jedan od rituala primanja u društvo“, kaže psiholog Grunvald.

„Tako je i rukovanje kanal kroz koji protiču informacije. Pri rukovanju osećamo u kakvom je stanju osoba s kojom se susrećemo“, zaključuje on.

nk (dpa)

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.