Lideri G20: Nema više bonus-premija!
24. septembar 2009.
Prilikom prošlogodišnjeg susreta šefova država G20, novembra 2008., bilo je reči pre svega o tome kako stišati paniku na svetskim finansijskim tržištima. Donet je paket od preko četrdeset mera kako bi se monstruozna kriza zaustavila. Pet meseci kasnije, recesija je zahvatila govoto sve države. Dvadesetorica su na sastanku u Londonu izdvojila 1100 milijardi evra za pomoć najsiromašnijim državama. Britanski premijer i domaćin Gordon Braun taj dan je označio kao dan kada se svet sastao kako bi uzvratio udarac recesiji - ne rečima, već konkretnim planom.
Ludilo bonus-premija
Međutim, sprovođenje planova u delo pokazalo se težim nego što se očekivalo. Banke su već počele da zarađuju milione zahvaljujući državnoj pomoći, a visoke bonus-premije ostaju. Pri tom se svi slažu u jednom: Ekscesivne bonus-premije, nastale iz pogrešnih i kratkoročnih uspeha, osnovni su uzrok krize. Švedski ministar finansija Anders Borg naglašava: „Moramo zaustaviti ludilo bonus-premija. Banke slave žurke kao da smo u 1999. godini, a ne u 2009. Sa bonus-kulturom se mora prestati - najkasnije u Pitsburgu".
Sa tim se Evropljani slažu, tako da će u Pitsburgu govoriti "jednim jezikom". „Te skandalozne bonus-premije, to neodgovorno ponašanje, ne sme početi iz početka i ponovo procvetati“, naglasio je francuski predsenik Nikola Sarkozi na sastanku zemalja članica EU prošle nedelje. No, da li će se sa tom praksom prekinuti - ostaje da se vidi.
Pre svega američki predsednik Barak Obama može da računa sa negodovanjem iz Vol Strita zbog prevelikog mešanja države. Međutim, Obama kaže: „Banke će se vratiti starim principima ukoliko se ne sprovedu reforme. Možda će biti još i gore ukoliko pođu od toga da će ih vlada svakako spasiti te mogu da ulaze u još veće rizike.“
Konkretni rezultati?
Na samitu G20 u Londonu je jasno rečeno: nijedan finansijski proizvod, nijedno finansijsko tržište ne smeju biti van kontrole i bez regulative. U Pitsburgu se ovi zaključci moraju još jednom usvojiti i podvući. Na dnevnom redu u Pitsburgu biće i takozvana „izlazna strategija“. Dakle, kada početi sa kontrolisanim napuštanjem privredne pomoći i kako se osloboditi velikog duga bez ugrožavanja privrednog rasta. Povodom ovog pitanja se u Pitsburgu očekuje velika debata. Zbog toga veliki broj posmatrača smatra da samit neće doneti konkretne rezultate.
Autor: H. Beme / Z. Dragićević
Odg. urednica: I. Ivanović