Licemeran ili iskren potez Milorada Dodika? | Politika | DW | 17.04.2015
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Licemeran ili iskren potez Milorada Dodika?

Poseta predsednika RS Milorada Dodika Memorijalnom centru u Potočarima iznenadila je sve. Neki ocenjuju da je taj potez licemeran, neki da je zakasneo, a neki da je reč o važnom trenutku u procesu priznavanja prošlosti.

Komisija Vlade Republike Srpske za utvrđivanje događaja u i oko Srebrenice od 10. do 19. jula 1995. godine, formirana je 15. decembra 2003. godine na osnovu Odluke Doma za ljudska prava BiH od 3. marta 2003. godine, koja je kao sudska presuda obavezivala RS da istraži sudbinu nestalih Bošnjaka po osnovu podnesenih 49 individualnih tužbi bliskih srodnika nestalih i oko 1.800 sličnih tužbi koji su bili u postupku pred Domom za ljudska prava BiH, a tiču se Srebrenice.

„Nakon svega ovoga, najpre kao čovek i Srbin, onda kao otac, brat i sin, pa tek onda kao predsednik Republike Srpske, moram reći da je tih devet dana jula srebreničke tragedije crna stranica istorije srpskog naroda. Učesnici tog zločina ne mogu se opravdati nikome i ni sa čim. Onaj ko je počinio takav zločin i pri tom se možda pozivao na narod kome pripada po imenu i prezimenu, činio je zločin i prema sopstvenom narodu. Istina, ma kako ona teška bila, mora se utvrditi, jer ako je sami ne utvrdimo, istinu će nam utvrđivati drugi“, reči su Dragana Čavića, tadašnjeg predsednika RS koji se, između ostalog, tim rečima obratio javnosti 22. juna 2004. godine, nakon što je Komisija podnela izvještaj u kojem su utvrđeni zločini na tom području.

Iznenađujuća poseta

Jedanaest godina kasnije, predsednik RS Milorad Dodik posetio je Memorijalni centar u Potočarima i poklonio se žrtvama. Bilo je to iznenađujuće za sve, s obzirom na ranije stavove u kojima je negiran obim počinjenih zločina u Srebrenici. Međutim, o poseti Memorijalnom centru nije hteo da govori, već samo o pomoći koju je Vlada RS spremna da pruži Srebenici:

Milorad Dodik Präsident Republika Srpska in Srebrenica

Dodik sa predsednikom opštine Srebrenica Ćamilom Durakovićem

„Ne vidim razlog da institucije RS ne daju podršku, uključujući i finansijsku, obeležavanju svih važnih datuma ovde. Uveren sam da će pomoć stići do datuma prvog obeležavanja. Takođe, stepen bezbednosti u ovoj opštini je dosta visok, nije bilo sukoba iz etničkih razloga i to me raduje. MUP Republike Srpske, u saradnji sa drugim agencijama, uspešno je sprovodio procedure obezbeđenja i to ćemo uraditi i ove godine tokom obeležavanja u Potočarima“, rekao je Dodik nakon razgovora sa predsednikom opštine Srebrenica Ćamilom Durakovićem.

„Izražavamo svoje zadovoljstvo“, rekao je Duraković. „Ovo nam je draga poseta i drag gost koji je očito jedan od retkih političara koji je pragmatičan i ima konkretne stvari za našu opštinu. Često dođu oni koji prodaju maglu i obećavaju, a ništa se ne desi. Uveren sam da će predsednik pružiti konkretnu pomoć u onim pitanjima o kojima je razgovarano.“ Razgovarano je, inače, o ekonomskim i bezbednosnim aspektima, te o poljoprivredi i razvoju opštine.

Dodikova poseta stiže prekasno

Ipak, nisu svi oduševljeni Dodikovom posetom s obzirom na to da sumnjaju u njenu dobronamernost, posebno kada je reč o poseti Memorijalnom centru u Potočarima. Potpredsednik Republike Srpske Ramiz Salkić kaže da se radi o licemernom ponašanju s obzirom na to da Dodik nije osudio zločin genocida, a u isto vreme uputio je u parlamentarnu proceduru deklaraciju o osudi genocida nad Jermenima od 1915. do 1917. godine:

„Ako ćete biti moralni i odgovorni, logično je da u svojoj avliji pospremite ono što imate, pa da onda nekom drugom dajete podršku. Milorad Dodik svih ovih godina negira i vređa žrtve genocida u Srebrenici, ispija kafe i sedi sa osuđenim ratnim zločincima i podržava optužene za ratne zločine. I još gore, on je predsednik entiteta u kojem se desio genocid i on nikada nije našao za shodno da u proceduru u skupštinu uputi deklaraciju o osudi genocida u Srebenici, što je učinio čitav svet. Pokrenuti proceduru za osudu genocida nad Jermenima, posetiti Potočare i ne osuditi zločin, a sve to u istom danu – to je uvreda“.

Pojedini analitičari u Bosni i Hercegovini bili su u prvi mah šokirani Dodikovim iznenadnim potezom da poseti Potočare, ali je većina njih mišljenja da se radi o smišljenom političkom potezu. Profesor na Filozofskom fakultetu u Sarajevu Enver Kakaz kaže da je Dodikova poseta stigla prekasno za njegovu političku karijeru: „Dodik je morao taj čin da obavi pre petnaestak godina. Moramo se setiti da je on negirao zločine u Srebrenici, a ovaj čin mogu da shvatim kao pokušaj Dodikovog igranja na političkoj sceni, stvaranja novog imidža. Videćemo da li će, nakon Potočara, Dodik promeniti odnos prema BiH i da li će od nasilnog nacionaliste pokušati da se predstavi kao umereni liberal“.

Dragan Čavić, koji je pre 11 godina zločine u Srebrenici ocenio kao „crnu stranicu istorije srpskog naroda“, kaže da Dodikov potez deluje kontroverzno, posebno uzimajući u obzir njegove ranije kvalifikacije dešavanja u Srebrenici u julu 1995. godine, a posebno njegovu ulogu kada je bio predsednik RS.

„Imao je neki razlog, verovatno političke prirode, zbog čega je to uradio. Ukoliko je to uradio u nameri da pokaže dobru volju u trenutku kada se obeležava 20 godina od tragičnih događaja u Srebrenici, mene raduje da je promenio svoj kurs. Međutim, kada je Dodik u pitanju, nikada se ne može sa sigurnošću reći koja je stvarna namera, šta misli i šta će učiniti“, kaže Čavić.

Deklaracija o genocidu u Jermeniji

Dodik je na dan uoči Potočarima Narodnoj skupštini Republike Srpske uputio tekst Deklaracije o priznavanju genocida nad Јermenima od 1915. do 1917. godine i predložio njeno usvajanje na prvom narednom zasedanju.

„Srpski narod Republike Srpske, kao slobodarski narod i narod koji je u Prvom svetskom ratu izgubio trećinu radno sposobnog stanovništva i ogromna prirodna i materijalna bogatstva, solidariše se sa nastojanjima jermenskog naroda i podržava ga u nastojanju da se istorijska nepravda prizna kao genocid za pokolj počinjen nad Јermenima tokom raspada Osmanskog carstva“, saopšteno je iz kabineta predsednika Republike Srpske.

Pojedini analitičari smatraju da je upućivanje deklaracije u parlament svojevrsna kompenzacija za posetu Potočarima. Oni ipak ocenjuju da, sa kakvom god namerom da je ta poseta organizovana, ona sigurno veoma bitan trenutak u procesu priznavanja prošlosti i zločina koji su se desili.

Reklama