Lica i naličja zla | Mozaik | DW | 18.01.2019
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Psihologija

Lica i naličja zla

Oni uvek smatraju da su njihovi ciljevi najvažniji i spremni su da zbog toga svesno nanesu štetu drugima. Ali svi oni – i narcisi i psihopate i sadisti – imaju nešto zajedničko: D-faktor, tvrde naučnici.

Zloća može da ima različita lica. Ljudi mogu da budu neizmerno egoistični, zlobni, narcisoidni ili sadistički nastrojeni. Neki imaju preterane prohteve – za njih je dovoljno dobro samo ono najbolje. Drugi misle da moralna načela za njih ne važe. Postoje psihopate i makijavelisti. Kod ovih drugih, cilj opravdava sredstvo. Oni manipulišu drugima bez ikakvog saosećanja.

Koliko god da su te razorne sklonosti različite, sve one se temelje na jednoj mračnoj ličnoj karakteristici, zaključili su psiholozi u jednoj studiji objavljenoj prošle jeseni.

„Postoje desetine mračnih osobina, ali sve mogu da se svedu na isti princip: ljudi bezobzirno slede svoje ciljeve, pa čak i ako time nanose štetu drugima“, objašnjava Morten Moshagen, profesor na Univerzitetu u Ulmu. Taj zajednički imenitelj naučnici nazivaju „mračni faktor“ ili „D-faktor“.

„Najpodnošljiviji su ljudi stari 50 godina“

Kod ljudi s povišenim D-faktorom podlost može da se ogleda na različite načine. Moshagen kaže da je neko ko je egoista, često i psihopata, a da neko ko vara poreske organe, s velikom verovatnoćom naginje zlobi.

Psiholozi u D-faktoru vide koncept za prepoznavanje problematičnih ljudskih osobina. Kako objašnjava profesor Moshagen, više nije nužno istraživati da li je neki čovek sadista, narcis ili psihopata: „D-faktor se pokazao kao stabilna tendencija u ponašanju, i to tokom mnogo godina.“ Razmere tog faktora naučnici, između ostalog, utvrđuju pomoću jednog upitnika.

Ta tendencija različito je izražena u raznim životnim dobima. „Najpodnošljiviji su ljudi stari oko 50 godina“, ističe Moshagen. I navodi da su, nasuprot tome, 20-godišnjaci i ljudi stariji od 70 godina skloni zloći.

On procenjuje da oko pet odsto stanovnika spada u osobe sa „socijalno problematičnim osobnim obeležjima“. To je pojam kojem on, kao naučnik, daje prednost kada govori o toj problematici.

„Čovek može da bira između dobra i zla“

Ali, da li je zloća zaista nepromenljiva sudbina? Teolog Mihael Uč iz Evangelističkog centra za pitanja svetonazora, suprotstavlja se konceptu „mračnog faktora“ i naglašava: „Kao čovek uvek imam šansu da se odlučim između dobra i zla.“

On ne veruje u nepromlivo „zloćudno jezgro“. Profesor teologije Uč naglašava da svako od nas ima destruktivne sklonosti, pa je zato važno podsticati ono pozitivno u ljudima. „Gde je granica između zdravog narcizma kod kojeg se cene sopstvene sposobnosti i bolesnog ponašanja, nesposobnosti za život u zajednici“, pita taj naučnik.

Psiholog Moshagen priznaje da ne zna gde počinje zloća, odnosno „ono stvarno društveno problematično“. Ali on i njegove kolege, Ingo Cetler sa Univerziteta u Kopenhagenu i Benjamin E. Hilbig sa Univerziteta Koblenc-Landau, planiraju da poboljšaju upitnik za utvrđivanje „mračnog faktora“.

Mada Moshagen kaže da informacije koje osoba daje sama o sebi nisu baš precizne, on je ipak uveren da je kod povećane vrednosti D-faktora moguće predvideti to da li će neko u budućnosti da postane problematičan.

„Kod Trampa bi trebalo računati s najgorim“

Moshagen takođe upozorava da su ljudi skloni da imaju obzira kada kod nekoga uoče neku lošu karakteristiku: „Ako neko upadne u oči kao megaloman, mi mislimo da on, eto, samo ima velike ciljeve.“ Naučnik upozorava da takvi ljudi takođe lažu i varaju, te dodaje da se kod političara poput Donalda Trampa zato mora računati s najgorim.

No teolog Uč ne veruje da se čovek može svesti samo na jedan jedini faktor: „Ako jedan kandidat za posao na konkurs pošalje fantastične karakteristike, je ga svejedno neću odmah zaposliti. Najpre ću ga da ga pozovem na razgovor i da tako stvorim celovitu sliku.“

ajg/epd

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

DW.COM

Reklama

Jezik

default

Moderni srpsko-nemački

Od frajera, giliptera i hohštaplera preko kuplunga, šoferšajbne sve do drukara i kupleraja - nemačke reči prožimaju srpski književni jezik i sleng. Predstavljamo Vam neke od njih i njihove čudne puteve do Srbije.