„Libija je crna rupa“

Dojče vele: Međunarodno priznata libijska vlada zvanično je zamolila Arapsku ligu da napadima iz vazduha zaustavi napredovanje džihadističke milicije „Islamska država“ u severnolibijski Sirt. Kada se članice Arapske lige sastanu u utorak u Kairu, koliko je verovatno da arapski saveznici odgovore na tu molbu?

Mihael Liders: Nije jasno da li će Arapska liga zaista vojno intervenisati u Libiji. U svakom slučaju neće biti moguće srediti haos na taj način. Libija ima dve vlade – jedna je međunarodno priznata i smeštena je na istoku u Tobruku, a druga je bliska islamistima i nalazi se u glavnom gradu Tripoliju. Od svrgavanja Gadafija, Libija je postala plen međusobno suprostavljenih milicija, plemena i islamističkih grupa koje pokušavaju da uzmu što veći deo kolača. Sve to je dovelo do samouništenja. Uprkos ponovljenim pokušajima između ostalih i Ujedinjnih nacija da se pokrene dijalog između suprotstavljenih strana, ne postoji funkcionalan diplomatski ili politički mehanizam da bi se kriza mogla deaktivirati.

Znači li to da arapski saveznici ionako ne mogu vojno da intervenišu?

Teško je vojno intervenisati vojno u državi koja je propala poput Libije, Iraka ili Sirije i koja ima različite političke i vojne aktere i saveze, koji se ponekad svakodnevno menjanju. Postojala su razmišljanja egipatske vlade da istočni deo Libije stavi pod sopstvenu kontrolu – površno gledano da bi suzbila teror, ali sa razmišljanjem u pozadini da time postane faktor moći u naftom bogatoj Libiji. Ali Egipat se do sada distancirao od tih planova.

Ako nema vojnog vidite li onda neko političko rešenje?

Teško. Kada centralna vlada prestane da postoji, a postoje različiti akteri u zemlji koji nisu voljni da sklope kompromis već veruju da mogu da nametnu svoju volju, onda je veoma teško intervenisati u tako nestabilnoj zemlji. Koju stranu napasti? Gde su dobri, a gde loši? Sa kojim međunarodnim mandatom to treba da bude urađeno? Niko nema pravi recept. Libija postaje sve više i više crna rupa na severu Afrike, uporište „Islamske države“ i drugih radikalnih islamista i naravno odskočna daska za brojne izbeglice koje idu u pravcu Evrope.

Da li je Libija dakle već propala država?

Sve upućuje u tom pravcu? Ne postoje više državne institucija koje funkcionišu, nema centralne vlade koja bi bila u stanju da sprovede demokratsku volju naroda ili u najmanju ruku sopstvenu vlast u celoj zemlji. Postoje i brojni nevidljivi akteri sa veoma fleksibilnim savezima, među stranim silama tu su pre svih Egipat i Alžir. Zamisao da bi problemi mogli rešiti vojno verovatno je iluzija. Ako se neka država raspala onda je potrebno mnogo vremena da bi se izgradile nove strukture. To uspeva verovatno tek onda kada snage koje vode rat dovoljno iskrvare. Taj rat u Libiji još dugo će se nastaviti.

„Islamska država“ trenutno maršira kroz državu sprovodeći neverovatno nasilje. Ljudi bivaju obešeni ili brutalno osakaćeni. Na Dernu na istoku zemlje, grad iz kojeg je IS proteran, sada ponovo padaju rakete. Da li je to nezaustavljivo?

Sve dok su strukture u Libiji ovakve kakve su sada – uništene i bez nade da bi neka jaka centralna vlada u doglednoj budućnosti mogla da preuzme odgovornost – dotle će biti nastavljena ofanziva „Islamske države“. IS u Libiji nije identična onim snagama u Siriji i u Iraku. Reč je pre svega o ljudima koji se služe tim imenom jer je ona u međuvremenu postala svojevrsna robna marka na džihadističkoj sceni. Ko sebi dakle doda to ime, ono mu obećava prednost u konkurenciji sa drugim paravojnim formacijama. Brutalnost „Islamske države“ može se uočiti i u Libiji, kao i na Bliskom istoku, a u to spadaju i brutalna vešanja i izlaganja ubijenih što se sada dešava u Sirtu. Pokušava se da se protivnik strateški potpuno uništiti. Zbog toga je tako teško zamisliti kompromis i nekakvo političko rešenje.

Mihael Liders je doktor islamskih nauka i politikolog. On je publicista, autor romana i stručnih knjiga, kao i zamenik direktora Nemačke fondacije za orijent.