Levica i Demohrišćani?
14. avgust 2018.
Od izbora za Bundestag prošle jeseni u parlamentu sede predstavnici šest političkih snaga, a ukupno sedam partija – Hrišćansko-demokratska unija i bavarska Hrišćansko-socijalna unija su sestrinske partije i uvek imaju zajedničku poslaničku grupu.
Tu su Levica, Zeleni, Liberali i Alternativa za Nemačku, spektar od klasične levice do klasične desnice.
To otežava formiranje vlasti kako na saveznom, tako i na nivou pokrajina. Na jedvite jade formirana „Velika koalicija" Demohrišćana i Socijaldemokrata koju tokom aktuelnog, četvrtog mandata predvodi Angela Merkel, više nije tako velika. Zapravo, ankete pokazuju da u ovom trenutku nema dve političke snage koje bi u zbiru prebacile 50 odsto.
Još ima tabua
To su tektonski poremećaji političkog spektra koji je u posleratnom razdoblju dugo bio de fakto dvoipopartijski, sa Liberalima kao jezičkom na vagi između Demohrišćana i Socijaldemokrata. U traganju za famoznim koalicionim kapacitetom puklo je i nepisano pravilo iz doba Helmuta Kola i, kasnije, Gerhahrda Šredera – da crni (Demohrišćani) ciljaju koaliciju sa žutima (Liberalima), a crveni (SPD) sa Zelenima.
Doduše, jedan tabu još uvek postoji – niko ne razmatra ozbiljno da u vlasti sarađuje sa desničarskom Alternativom za Nemačku koja je u mejnstrimu prokazanom kao „populistička" snaga čije pojedine glavešine otvoreno koketiraju sa rasizmom i nacizmom.
I sama je ta stranka, trenutno najjača opoziciona, uradila sve kako bi se udaljila od ostalih i tako privukla nezadovoljnike svih vrsta. Redom su eliminisani nešto umereniji glasovi poput onog bivše košefice stranke Frauke Petri čija je ideja bila da AfD manje desničari, a više priprema teren da što pre uđe u vlast.
Novonastala izborna matematika je primorala funkcionere etabliranih partija na kreativnost ili, kako bi cinici rekli, da razvuku svoju ideologiju i programe kao žvakaće gume. Tako je odavno poznato da u okviru Zelenih nadjačava struja takozvanih „realosa" koji bi da drže otvorenom mogućnost za koaliciju sa nekada mrskim Demohrišćanima kojima su decenijama prebacivali neoliberalizam, uništavanje životne sredine i ratnu politiku.
Kancelarka kaže - Ne!
Pa ipak, do proteklog vikenda niko bitan nije pomenuo još luđu kombinaciju – saradnju Demohrišćana i Levice, stranke koja na nacionalnom nivou traži istupanje iz NATO i daleko više poreske stope za bogate, te veće minimalne zarade i penzije.
Sada je ideju izneo Danijel Ginter, demohrišćanski premijer pokrajine Šlezvig-Holštajn – posebno govoreći o istoku zemlje. Tamo, u pet pokrajina koje su nekada činile DDR, posebno su jaki i AfD i Levica pa je za CDU bez njih teško skrpiti većinu.
„Bilo bi dobro da odbacimo uske vidike. Ako izborni rezultati ne dozvoljavaju da se napravi koalicija protiv Levice, onda bez obzira na to mora da nastane neka funkcionalna koalicija. Tu CDU mora da bude pragmatičan", rekao je Ginter za Rajniše post i objasnio: „U Istočnoj Nemačkoj je partijska scena drugačija od one na Zapadu."
I nije dugo trebalo čekati na drvlje i kamenje iz sopstvenih redova. Potpredsednik CDU Folker Buvije, inače premijer zapadne pokrajine Hesen, rekao je da CDU i Levicu „dele svetovi". S obzirom da se ovog oktobra održavaju pokrajinski izbori i u Hesenu, Buvije je za Zidojče cajtung rekao: „Nećemo da imamo posla sa Levicom i nećemo sa AfD. Svi ostali jesu potencijalni koalicioni partneri."
Kancelarka Angela Merkel je takođe odbacila ideju o koaliciji CDU i Levice: „Ja ne podržavam saradnju sa strankom Levice i to već dugi niz godina“. Merkel je dodala da će „Unija učiniti sve od sebe kako bi na predstojećim izborima vlade u pokrajianama mogle da se formiraju bez Levice i naravno bez AfD.“
Teško je ovde i pobrojati sve besne komentare viđenih demohrišćana od kojih mnogi smatraju Levicu „ekstremističkom strankom" ili joj i dalje prebacuju što je nastala između ostalog i od krhotina bivše režimske partije Istočne Nemačke.
„Nakon histeričnih reakcija iz CDU moramo se zapitati da li je Ginter i dalje na slobodi", našalio se na taj račun Diter Barč, šef poslaničkog kluba Levice. I on je, doduše, rekao da su CDU i Levica dva politička sveta, ali da Demohrišćani i dalje kao da leže u „rovovima Hladnog rata".
Danijel Ginter je posle ovakvih reakcija relativizovao svoju izjavu od vikenda, rekavši da je i on „odlučni protivnik" saradnje sa Levicom, ali da je govorio o teoretskoj situaciji da se drugačije u istočnim pokrajinama ne može formirati vlast sa CDU.
Podršku ima jedino od istočnih demohrišćana. „Ja sam za to da makar pričamo jedni s drugima, umesto da se međusobno proklinjemo", rekao je Vinsent Kokert, šef CDU u pokrajini Meklenburg.
Levičarski dnevni list Tagescajtung piše da bi preuzimanje odgovornosti od strane političara i formiranje takve koalicije moglo da bude shvaćeno ka neprincipijelnost. Birači bi, piše, mogli da onda dalje odlaze na stranu AfD.
„Ali šta bi bile alternative? Prva opcija su ponovljeni izbori sa neizvesnim ishodom, druga opcija je manjinska vlada bez parlamentarne većine i pravih mogućnosti za upravljanje. Političke odluke bile bi blokirane, a od toga bi AfD profitirala", dodaje berlinski list.
Levica na istoku ne haje za CDU
U tri od pet istočnih pokrajina bira se sledeće godine: Saksoniji, gde je CDU na vlasti sa SPD, Brandenburgu i Tiringiji. U potonjoj je na vlasti levičarski premijer Bodo Ramelov – prvi levičar koji je došao do tako važne funkcije nakon ujedinjenja Nemačke. On u Erfurtu predvodi koaliciju sa Socijaldemokratama i Zelenima.
Međutim, Levica u Tiringiji nema interesovanja za koaliciju sa CDU. „Levica ima Ramelova, premijera u crveno-crveno-zelenoj koaliciji“, rekla je Suzane Henig-Velsov, predsedavajuća Levice u Tringiji i šefica poslaničkog kluba te stranke u pokrajinskom parlamentu. „Mi se borimo da 2019. nastavimo ovu koaliciju i tu nema više šta da se kaže“, dodala je ona.
Levica je još na vlasti u Berlinu, takođe sa SPD i Zelenima, a u Brandenburgu samo sa Socijaldemokratama.
Inače slična razmatranja o budućnosti koalicionog okupljanja nedavno su podstakla Saru Vagenkneht, ikonu Levice, da osnuje pokret „Ustajte" zamišljen kao tačka okupljanja levičarskih snaga, pa bile one naklonjenije stranci Levice, Zelenima ili Socijaldemokratama. Za sada još nije jasno na koji će način taj pokret delovati, posebno jer Vagenkneht ostaje u stranci Levice.
nr,dr. dpa