Letnje vreme: Blagoslov i bauk istovremeno | Mozaik | DW | 22.03.2022
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Nauka

Letnje vreme: Blagoslov i bauk istovremeno

Neki kažu da nam daje duži dan, drugi ga povezuju sa srčani i moždanim udarima, čak i automobilskim nesrećama. Neki bi da ga ukinu. Evo par načina za suočavanje s letnjim računanjem vremena koje počinje u nedelju 27.3.

Ratovi su oduvek bili vreme inovacija u iznudici. Tako je i letnje računanje vremena prvi put uvedeno u Nemačkoj 1916. kao način da se radni dan što više odvija za videla. Valjalo je štedeti na svetlu. Druge zemlje su sledile.

Od tada na proleće pomeramo časovnike za sat unapred, a najesen za sat unazad. U noći između subote i nedelje (već će početi 27. mart) u dva ujutru se časovnici pomeraju na tri.

Ljudi i druge životinje imaju prirodan osećaj za vreme, cirkadijalni ritam, koji se razvija pre rođenja. To je bitan deo našeg bića.

Igranje sa tim ritmom može biti opasno. Istraživači su primetili rast broja saobraćajnih udesa i srčanih udara kad se sat pomera unapred – više nego kad se pomera unazad.

S druge strane, društva teže da kapitalizuju ograničeno vreme obdanice, dakle Sunčeve svetlosti. U to vreme valja raditi i biti na druge načine aktivan.

Tako je poslednjih godina došlo do podele. Niz zemalja, od kojih su neke u EU, žele da ukinu letnje računanje vremena. Turska i delovi Kanade to su već učinili. Srbija je ranije saopštila da će slediti EU.

Drugi, uključujući SAD, tako nešto ne razmatraju. Kroz američki Senat je jednoglasnom odlukom prošao Sunshine Protection Act koji predviđa da smena letnjeg i zimskog računanja vremena ostanu obavezne. To bi uskoro moglo da postane zakon.

U prilog pomeranju sata

Najstariji argument zagovornika pomeranja sata bilo je i ostalo to što je promena dobra za ekonomsku aktivnost.

Drugi argument je duži dan – sat vremena više Sunčeve svetlosti popodne ili uveče. Naravno, to nije zbilja sat više jer ne utičemo na Sunce, ali odlučujemo kada počinjemo radni dan, a kada imamo vreme za razonodu i odmor.

Recimo, više svetlosti posle radnog vremena podstiče potrošnju jer ljudi duže bivaju u šopingu, po kafićima i restoranima. A i više se bave sportom.

Jedna od prednosti je što koristimo manje veštačkog svetla i struje. Doduše, i to zavisi od toga gde živimo. Oko Ekvatora razlike skoro i da nema.

Tu su i zdravstveni argumenti: Sunčevi zraci nam daju vitamin D, a on pomaže u apsorbovanju kalcijuma, a to jača kosti. Prirodna svetlost dobra je i za vid, posebno kod dece, oči više proizvode dopamin što smanjuje rizik od kratkovidosti.

Više dnevnog svetla pospešuje san kad legnemo u krevet. A to može popraviti raspoloženje i pomoći sa psihičkim problemima poput depresije.

Loše strane pomeranja sata

Štednja energije? Ima različitih dokaza. Recimo, Turska je uvela stalno letnje vreme 2016. tvrdeći da bi to moglo uštedeti struju. Ali kada su istraživači sve stavili na papir, videli su da se ništa nije uštedelo.

Drukčije kaže američko Ministarstvo energetike u jednoj studiji iz 2008. godine. Tu su tvrdili da se za samo četiri sedmice letnjeg računanja vremena u SAD uštedi 1,3 milijarde kilovat-sati električne energije, što odgovara količini struje koju 100.000 domaćinstava potroši za čitavu godinu.

Možda sve zavisi od toga gde živite i kako je ustrojena ekonomija u toj zemlji.

U loše strane se broje zdravstveni rizici koje su naučnici povezali sa prelascima na letnje vreme. Tada se po pravilu dešava više srčanih i moždanih udara i drugih kardiovaskularnih problema.

Američka studija je 2018. otkrila da broj prijema u bolnicu zbog fibrilacije srčanih pretkomora – vrste poremećaja srčanog ritma – raste nakon pomeranja sata u proleće. Ta fibrilacija može da vodi krvnim ugrušcima, šlogovima ili prestanku rada srca.

Uobičajeno je da imamo manje ili veće probleme sa snom dok se ne naviknemo na letnje vreme. To može da utiče na memoriju, koncentraciju, ili brze reakcije - recimo tokom vožnje. Može voditi nervozi i uticati na ishranu.

Letnje vreme navodno povećava rizike od depresije. Jedna danska studija iz 2017. navodi da promena sata verovatno uzrokuje „povećanje incidencije depresivnih epizoda (...) jer tranzicija na letnje vreme utiče na cirkadijalni ritam“.

Nekoliko saveta

Počnite da se pripremate za letnje vreme oko nedelju dana unapred.

Idite u krevet 15-20 minuta ranije, svakog dana. Ako ništa drugo, stručnjaci kažu da ćete se bolje odmoriti. A možda počnete da ustajete malo ranije.

Izbegavajte višak kofeina i popodnevne dremke jer to otežava spavanje noću. Najbolje je da, kad se letnje vreme bliži, poslednju kafu pijete oko dva popodne.

Šetajte i luftirajte. Izlazite ranije iz kuće na jutarnje sunce.

Zatamnite sobu kad spavate. Izbegavajte elektronske naprave pre odlaska u krevet (što bi i inače trebalo da se radi). Jer, veštačko svetlo sa ekrana otežava utonuće u san.

Naposletku, ne žurite. Ako se osećate mamurno, ne vozite. Ako vam nije dobro, idite lekaru!

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.