Lepa reč i gvozdena vrata Bundestaga | Politika | DW | 16.05.2019
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Nemačka

Lepa reč i gvozdena vrata Bundestaga

Godine 2018. se broj peticija građana predatih Bundestagu povećao za 15 odsto u odnosu na 2017. – bilo ih je oko 1.000 više. Pri tome je način obraćanja u njima sve grublji, ne preza se od žestokih reči.

Prošle godine je Odbor za peticije nemačkog Bundestaga dobio oko 13.200 peticija, a jezik kojim se služe sastavljači tih napisa se „promenio baš prošle godine“, rekao je za javni servis ARD šef Odbora Marian Vent: „u peticijama se vidi jezik interneta, mržnje i huškanja“.

Situacija je, kako prenosi Vent, bila posebno loša krajem prošle godine nakon što je Bundestag glasao za Pakt Ujedinjenih nacija o migraciji. „To je bila prava katastrofa“, rekla je Korina Rifer, članica stranke Zelenih u Odboru za peticije: „Naši saradnici su čak počeli da se boje zbog neuvijenih pretnji mnogih građana“.

Optužbe na račun AfD

Marian Vent, inače političar Hrišćansko-demokratske unije (CDU) kaže da su protiv određenih osoba podnete krivične prijave i da je jednoj od tih osoba već izrečena sudska kazna. „To je signal da takve uvrede, neprijateljsko ponašanje i pretnje neće ostati nekažnjene“, dodaje Vent. Članovi Odbora smatraju da je u pitanju gnevna kampanja iza koje stoji politička desnica. Stranka Alternativa za Nemačku (AfD) je podržala jednu od peticija protiv Pakta o migraciji.

Deutschland MdB Marian Wendt

Marian Vent (CDU): U peticijama se vidi jezik interneta, mržnje i huškanja

Zamenica Mariana Venta u Odboru, socijaldemokratska političarka Martina Štam-Fibih, kaže da „su obraćanja poslanicima bila nedopustiva“. Jedini predstavnik stranke AfD u Odboru, Johanes Huber, rekao je da je „većina dopisa bila u redu“ ali i da „ne želi da ulepšava činjenice i oštrom tonu u pojedinim dopisima“.

Može i telefonski

Marian Vent, komentarišući porast broja peticija, kaže da on svedoči i o tome da su poslanici „mnogima mogli da pomognu“ i da „se zato javlja i više građana“. Na internet-sajtu Odbora u svakom trenutku može da se vidi koje peticije se upravo potpisuju, koliko je vremena ostalo do predaje peticije, isto kao što svaki građanin može i da otvori svaku pojedinačnu peticiju, pogleda tekst i odluči da li da joj se priključi. Broj onih koji su peticije potpisali na taj način elektronskim putem, prošle godine se učetvorostručio u odnosu na 2017. i iznosi 685.000.

U dve trećine slučajeva se radi o problemima pojedinaca, na primer, sa penzijom ili Agencijom za rad. Mnogi ne znaju da u takvim slučajevima „može da pomogne već i jedan telefonski poziv“. Preostalu trećinu čine peticije opšteg karaktera, na primer, sa političkim zahtevima.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android