Lepa lica renesanse

Upravo u ovom trenutku, za vreme predizborne kampanje, na izbornim plakatima u Berlinu može se videti do koje mere je moćan kult portreta. Pojedine stranke ciljano se predstavljaju plakatima sa portretima svojih članova. To isto pre 600 godina radila je i čuvena porodica Mediči, koja je naručivala portrete svojih članova kako bi van granica grada pokazala ko ima vlast.

Stefan Vepelman je kustos italijanskog i španskog slikarstva kasnog srednjeg veka i rane renesanse u Državnim muzejima u Berlinu i organizator velike izložbe "Lica renesanse" koja će do 20. novembra biti otvorena u muzeju Bode. Na izložbi je prvi put na jednom mestu izloženo 150 remek dela italijanske umetnosti, portreta iz 15. veka. Predstavljeni su veliki umetnici Đovani Belini, Domeniko Girlandi, Sandro Botičeli ili Leonardo da Vinči, koji su obeležili jednu od najprestižnijih evropskih kulturnih epoha. 

Preporod portreta

Italija  na početku 15. veka nije bila politički ujedinjena, nego podeljena na gradove državice i teritorije. Gradovi su predstavljali autonomne republike sa relativno velikim brojem stanovnika. Ljudi su se bavili trgovinom između Orijenta i Zapada i relativno veliki značaj polagali na obrazovanje. Na Univerzitetu u Firenci učio se grčki što je ukazivalo na interesovanje za antički svet.

Ovaj period je kasnije nazvan renesansom što u prevodu znači preporod ili novi početak. Taj period je unapredio individualizam, svest o ličnosti i umetnosti koja je veličala lepotu i savršenstvo i imitaciju prirode. Sve to dovelo je do geometrijske perspektive na slikama i preporoda portreta. 

Od kasne antike, portreti jedva da su igrali neku ulogu, da bi u renesansi ugledni ljudi, trgovci, visoki sveštenici, vladari, bankari, naučnici i umetnici u redovima čekali da budu ovekovečeni na slikarskim portretima. Naravno da nije svako mogao da dobije umetnički portret. Za razliku od današnjih dana, kada imamo digitalne aparate, izradu portreta  u 15. veku trebalo je zaslužiti značajnim delima. Ili su razlog za njihov nastanak bili posebne prilike, poput planiranog braka. Mladim ženama, koje su bile u potrazi za odgovarajućim mladoženjama, izrađivali su se stilizovani portreti na kojima se isticala njihova plemenitost, vrlina i čistota. Nosile su skupu odeću i svojom lepotom ukrašavale svaku kuću.

Moć porodice Mediči

Porodica Mediči se obogatila međunarodnim bankarskim transakcijama. U vrlo kratkom periodu postali su dominantni u Firenci i delovima Toskane. Porodica je moć održavala različitim načinima, a u ostvarivanju svojih ciljeva veliku važnost pridavali su umetnosti, umetnicima i umetničkim promocijama. 

Stefan Vepelman kaže da se po pravilu, u renesansi portret neke ličnosti pravio samo jednom. Međutim, samo Đulijanu Medičiju, koji je ubijen 1478. godine, u katedrali u Firenci u Botičelijevoj radionici je izrađeno četiri ili pet portreta. Na taj način održavani su moć i kult ličnosti.

150 portreta u crnim sobama

Ljudi su u 15. veku slikani na medaljama, slikama, crtežima, bistama, u zavisnosti od konteksta i kulturnih uticaja. Tako su nastala unikatna dela sa velikom aurom, portreti izuzetne lepote i preciznosti. Svaka vlas kose ili trepavica, slikani su vrlo precizno, materijali na slikama kao da šuškaju, slikari su se virtuozno igrali sa svetlom i senkama. Najveći umetnici 15. veka, Leonardo, Belini, Ticijan, Girlandi, Filipo Lipi, Andrea del Kastanjo i mnogi drugi, usavršili su veštinu predstavljanja stvarnosti.

U muzeju Bode u Berlinu biće predstavljeno samo 150 najvrednijih renesansnih remek dela i to u crnim sobama kako bi njihova lepota bila u prvom planu. Organizatori izložbe očekuju veliko interesovanje publike za ovu atraktivnu izložbu. Na internet prezentaciji izložbe već su postavljeni saveti o tome na koji način da provedete vreme dok čekate da uđete na izložbu.   

Autori: Z. Bartlik / Ž. Bašić-Savić

Odg. urednica: I. Ivanović