Lekcija koju Amerikanci nisu naučili | Politika | DW | 16.03.2018
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Ratni zločini

Lekcija koju Amerikanci nisu naučili

Masovni pokolj koji su američki vojnici izvršili nad civilima u južnovijetnamskom selu Mi Laju pre tačno 50 godina postao je simbol ratnih strahota. I američke odgovornosti za njih.

Šesnaestog marta 1968. godine mala četa vojnika upala je u gusto naseljeno područje na severoistočnoj obali južnog Vijetnama sa zadatkom da napadne vojnike Vijetkonga. Ali umesto njih, zatekli su civile. I izvršili pokolj nad ženama, starcima i decom. Nekima su odsecali ruke, nekima prerezali grkljan, ubijali su ih puškama i granatama.

- pročitajte još: Kasetne bombe – Vijetnam, Jugoslavija, Sirija

Američka vojska je taj masakr zataškala i napad predstavila kao trijumfalnu pobedu, a američka javnost saznala je šta se zaista dogodilo tek više od godinu dana kasnije kada je nezavisni reporter Sejmor Herš otkrio tu priču. Pokolj u Mi Laju postao je simbol ratnih strahota koje su počinili američki vojnici u inostranstvu.

Vietnam My Lai Massaker

Do Ba je preživeo masakr, ali bez dva prsta

„Mnogi su bili okupljeni u male grupe i streljani, drugi su bili bačeni u kanale pored sela i tamo ustreljeni, a treći su bili ubijeni u svojim kućama ili ispred njih. Neke mlade žene i devojke su prvo silovane, a onda ubijene“, napisao je Herš nekoliko godina nakon svog prvog izveštaja u tekstu objavljenom 1972. godine u nedeljniku „Njujorker“. Na kraju je šest pripadnika čete koja je počinila te zločine završilo pred sudom, a samo jedan – poručnik Vilijem L. Kalej Mlađi – je osuđen: zbog toga što je sud smatrao da je dokazano da je lično ubio 22 osobe. Zvanična vijetnamska statistika mrtvih u Mi Laju i okolnim selima ugravirana je na crni mermerni zid u spomen-područja: 504 mrtve osobe, od dece do osamdesetogodišnjaka.

- pročitajte još: 60 godina bitke kod Dijen Bijen Fua

„Mi Laj je preživeo kao sećanje, jer je bio toliko simptomatičan za ’usputnu brutalnost’“, kaže Herš za DW. „Većina strašnih pokolja dogodila se u borbi, ali ovo nije bilo ni blizu borbe, ovo je bilo ludo i nasumično nasilje u jednom selu“.

Mi Laj dodatno je polarizovao ionako duboko podeljenu američku naciju krajem šezdesetih godina prošlog veka. Amerikanci koji su bili protiv rata u Vijetnamu smatrali su da taj pokolj predstavlja sve ono loše u američkom vojnom angažmanu u Vijetnamu i da relativizuje sve tvrdnje o njegovoj moralnoj opravdanosti. Ta ubijanja su pokrenula i raspravu o tome da li su ovakve akcije američkih vojnika bile odstupanje od časnog delovanja i ponašanja američke vojske u ratu ili su one indikativne za sposobnost običnih ljudi za izlaženje na kraj s nezamislivim strahotama kada se suoče s neumoljivim nasiljem.

Vietnam 50 Jahre Tet-Offensive BG | My Lai Massaker| William Laws Calley

Vilijem L. Keli Mlađi jedini je osuđen za masakr u Mi Laju

„Ta grupa nije bila ni po čemu čudna, niti nekakav izuzetak“, kaže Hauard Džons, profesor na Univerzitetu u Alabami. Autor je knjige objavljene 2017. pod naslovom „Mi Laj: Vietnam, 1968. i pad u tamu“.

„Nikada više“ – do Abu Graiba

Pokolj u Mi Laju bio je otrežnjujući primer koji je pokazao šta je jedna naizgled obična i tipična četa vojnika sposobna da uradi u ratu.

„Mislim da su Amerikanci 1968. nakon Mi Laja zaista izgubili poverenje u vojsku kao instituciju“, kaže vojni istoričar Fred Borš. Vojska je nakon toga morala svim snagama da se bori da povrati izgubljeno poverenje javnosti. S druge strane, ukazuje Borš, jedna od dugoročnih posledica tog slučaja jeste pravna zaštita u vojnim akcijama. „U poslednjih 50 godina u vojne operacije na svim nivoima uključeni su i pravnici, tako da komandanti uvek mogu da zatraže pravni savet.“

- pročitajte još: Vijetnam između sećanja na rat i profita

Herš ipak misli da nisu sprovedene ozbiljne reforme kako bi taj problem bio rešen. Kaže da je znao da će kratkoročna posledica njegovog izveštavanja biti pobijanje teze nekadašnjeg predsednika Ričarda Niksona o tome da većina deli njegovo mišljenje o moralnoj opravdanosti rata u Vijetnamu. „Znao sam da više neće moći da se oslanjaju na taj argument, pogotovo ne nakon što je Kalej bio proglašen krivim.“ Istovremeno, Herš kaže da ne gaji iluzije o dugoročnom uticaju masakra u Mi Laju na američku politiku. Svestan je da je, osim što se ponekad spominje u analizi ratnih zločina u školama, taj slučaj izbledeo iz sećanja američke javnosti. „U vojsci danas više nema vojnika koji su bili rođeni kada se dogodio Mi Laj“, kaže Borš.

Seymour Hersch

Sejmor Herš: Bilo je to nasumično nasilje

Uprkos tom generacijskom procepu, profesor Džons smatra da je vrlo važno podučavati vojnike o onome što se dogodilo u Mi Laju: „Kada smo krenuli u prvi Zalivski rat, komandant oružanih snaga obratio se svojim vojnicima rekavši: ’Ne sme da se dogodi Mi Laj’. Ali znamo što se kasnije događalo u Avganistanu i Iraku sa Abu Graibom.“

Šta je danas drugačije?

Entoni Kordesman iz Centra za strateške i međunarodne studije u Vašingtonu (CSIS) tvrdi da su, nakon Mi Laja, Sjedinjene Države činile sve da spreče slične incidente u budućnosti: „Kada se on jednom dogodio, moralo se učiniti sve da se to ne ponovi.“ On je mišljenja da se vide razlike između načina na koji se vodio rat u Vijetnama i današnjih američkih vojnih akcija. Jedna od njih je i zamena obaveznog služenja vojske dobrovoljnim. Američka vojska, ukazuje Kordesman, danas u brojnim zemljama vrši obuku lokalnih vojnih snaga učeći ih kako da izbegnu nepotrebne civilne žrtve.

Abu-Ghuraib-Folterskandal

Scene iz zatvora Abu Graib koje su šokirale svet

Ali novinar Herš to vidi malo drugačije. On smatra da Mi Laj možda jeste poseban, s obzirom na stepen proizvoljnosti nasilja, ali ne veruje da je Amerika nakon tog stravičnog pokolja pronašla moralni kompas. „Nismo više nikada imali ništa slično, ali definitivno svakog dana vršimo masovna bombardiranja gradova.“

Za porodice stotina civila ubijenih pre pet decenija u Mi Laju ili onih koji i danas plaćaju cenu učestvovanja SAD u oružanim sukobima, lekcije koje su Amerikanci naučili iz tog mračnog poglavlja svoje vojne prošlosti, slaba su uteha.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android