Lek koji pomaže kod komplikovanih slučajeva korona-virusa | Mozaik | DW | 06.03.2020
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Medicina

Lek koji pomaže kod komplikovanih slučajeva korona-virusa

Rad na vakcini protiv virusa COVID-19 u punom je jeku, ali potrajaće bar još godinu dana dok ona ne bude spremna. Ipak, već sada postoje lekovi koji se daju u slučaju komplikovane infekcije opasnom vrstom korona-virusa.

Pre gotovo mesec dana kineski eksperti dešifrovali su genetski kod korona-virusa i stavili svoje otkriće na raspolaganje čitavom svetu. Farmaceutska industrija i brojni medicinski i naučno-istraživački instituti odmah su se bacili na posao.

Pored najvećeg kineskog Instituta za suzbijanje virusno-epidemioloških bolesti, potraga za vakcinom užurbano se vodi i u Hongkongu, SAD, Nemačkoj, Francuskoj, Australiji, Kanadi i Izraelu. Jedan deo projekata finanansira CEPI, Međunarodna partnerska organizacija za suzbijanje epidemija. Ona raspolaže novcem iz privatnih donacija, ali i državnom finansijskom pomoći.

CEPI trenutno pomaže firme CureVac (Nemačka), Inovio (SAD) i Moderna (SAD). Tu je i projekat Univerziteta Kvinslend (Australija), čiji su saradnici krajem februara počeli da testiraju vakcinu na životinjama.

CEPI-projekte podržavaju i američke firme Dajnavaks i Glakso Smit Klajn (GSK). One proizvode supstance koje omogućavaju da mala količina antitela po vakcini izazove imunološku reakciju.

Pored CEPI-projekata na pronalasku vakcina rade i američke farmaceutske kompanije Džonson i Džonson i Novavaks, francuska Sanofi i kanadska VIDO-InterVAC ali i Univerziteti Marburg (Nemačka), Hongkong, Saskačevan (Kanada), Kembridž (Velika Britanija) i Institut u Izraelu.

-pročitajte još: Vakcine: spas ili pošast?

Brzo do vakcine ili ne?

Postoje najave prema kojima bi vakcina mogla da bude gotova za nekoliko sedmica. Nemački eksperti na to gledaju sa podozrenjem. Epidemiolog Aleksander Kekule, koji vodi Institut za mikrobiologiju Univerzitetskog kliničkog centra Hale, polazi od pretpostavke da će testirana i proverena vakcina sa svim neophodnim dozvolama doći na tržište najranije tokom naredne 2021. godine. „Do jeseni 2020. vakcina neće moći biti razvijena“, izjavio je profesor Kekule za nemački javni servis ARD.

Pogledajte video 01:43

Korona-virus: Ceo svet traga za vakcinom

Kekule je objasnio da problem sa pronalaženjem vakcine protiv korona-virusa leži u sposobnosti genetske metarmofoze virusa. To potvrđuje studija kineskih naučnika, koji su otkrili da postoje dve vrste korona-virusa SARS-CoV-2. To su s-CoV i l-CoV. Prvi se pojavljuje češće, drugi je opasniji.

Brza genetska promena korona-virusa jedan je od razloga što ne postoji vakcina protiv običnog, sezonskog gripa. I njega većim delom uzrokuju koronavirusi, iako su mnogo bezopasniji od onih tipa SARS-CoV-1, SARS-CoV-2 i MERS.

Sigurna, a ne brza vakcina

U slučaju virusa ebole, faze 2 i 3 prilikom uvođenja vakcine tekle su paralelno. Ali ubrzani proces kod virusa SARS-CoV-2 nije predviđen – zato što taj virus nije toliko opasan kao virus ebole.

Vakcina će se naime ubrizgavati zdravim ljudima. Zato je bolje isključiti moguće negativne posledice vakcinacije, nego zdrave ljude, kod kojih je mogućnost smrtnog ili komplikovanog ishoda infekcijom korona-virusom izuzetno mala, izlagati neposrednom riziku.

Pored toga, već sada postoje medikamenti koji se daju u slučaju komplikovane infekcije opasnim korona-virusom. To je recimo RNA-Polymerase-Hemmer Remdesivir. Taj lek prvobitno je razvijen protiv ebole i nalazi se u prodaji.

-pročitajte još: Korona-virus u Banjaluci: panike za sada nema

Kako deluju vakcine?

Skoro sve vakcine, na kojima se trenutno radi, baziraju se na prethodno otkrivenim supstancama i vakcinama koje deluju u suzbijanju virusa. Neke od njih koriste se u veterini, poput seruma protiv virusa MERS kojim se vakcinišu kamile. Arapske zemlje, bogate naftom, uložile su velika sredstva u razvoj vakcine, jer te korisne životinje za njih imaju veliki značaj.

Do jeseni 2020. vakcina neće moći biti razvijena?

Do jeseni 2020. vakcina neće moći biti razvijena?

Neke od novorazvijenih vakcina protiv korona-virusa testirane su na životinjama i sada predstoje dalja testiranja kako bi dobile dozvolu za prodaju. Mnogi farmaceutski koncerni nadaju se da će pronaći vakcinu čiji genetski materijal (RNK i DNK) u telu izaziva stvaranje bezopasnih virusnih proteina. Oni bi trebalo da izazovu reakciju imuno-sistema koji stvara antigene, a koji deluju i protiv opasne vrste korona-virusa. Takve vakcine bi mogle da se proizvedu brzo i u velikim količinama.

Drugi proizvođači oslanjanju na tradicionalne metode direktnog ubrizgavanja proteina virusa pacijentima i moglo bi da potraje pre nego što takva vakcina bude spremna da se isporučuje u većim količinama.

Sve u svemu, vrlo je moguće da vakcina bude puštena na tržište tek nakon što se aktuelna pandemija korona-virusa. A moguće je i da će neke druge vrste virusa COVID-19 krenuti na put oko sveta. Jer kada na severnoj zemljinoj polulopti bude počelo leto i budu nestali virusi, na južnoj počinje zima i virusi kreću u pohod. A onda, zna se, na jesen bi virus ponovo mogao da se krene put severa.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

Reklama