Legenda o Krabatu još živi | Mozaik | DW | 29.12.2016
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

reportaža

Legenda o Krabatu još živi

Došao je iz Hrvatske pre četiri veka i postao mit među Lužičkim Srbima. O Janku Šajatoviću, poznatom kao Krabat, i danas se priča u Nemačkoj. Tim tragom je krenula reporterka DW koja je posetila Hojersverdu u Saksoniji.

default

Istoričar Hans-Jirgen Šreter sa portretom Krabata

Pomoć, učenje, prijateljstvo, ljubav prema bližnjem, pravdoljubivost, tolerancija... To su reči koje deca četvrtog razreda osnovne škole u Hojersverdi, u nemačkoj Saksoniji, koriste u svojim opisima Krabata, legendarnog lužičkosrpskog čarobnjaka. Krabat je njihov junak i uzor, a ne neki izmišljeni Diznijev lik. Stoga je u regionalnom muzeju organizovana dodela nagrada najboljim učenicima iz regiona koji su pisali ili crtali na temu „Krabat danas".

No nisu samo deca lužičkosrpske manjine odrasla uz priče i sage o tom čarobnjaku. Uz priče o njegovom junaštvu odrastale su generacije dece širom Nemačke pa i šire, snimani su filmovi, pisani romani, komponovane opere. Očaran je i Volfgang Kraus koji rado oživljava Krbatov lik. Deca su se silno obradovala kada se ovaj amaterski glumac pojavio na dodeli nagrada.

Deutschland Schwarzkollm Krabat (DW/N. Tomasovic)

Volgang Kraus oživljava lik Krabata

Sve je počelo sasvim slučajno, kada ga je ćerka pozvala da s njom glumi u predstavi o Krabatu. „Osim što sam se, na svoje čuđenje, jako lako uživeo u ulogu, na iznenađenje svih je moja sličnost s Krabatom iz priče bila neverovatna. Tako sam podstaknut podrškom ostalih nastavio da glumim. S vremenom su me sve češće zvali da učestvujem u svakoj prigodi u kojoj se pojavljuje Krabat i tako sam zapravo postao Krabat", priča Kraus za DW.

A neverovatna je i priča koja veže Volfganga i Krabata. On je, naime, kao arhitekta iz Zapadne Nemačke na istok stigao 1991. godine, a nedugo potom se preselio u mestašce Gros Serhen gde je angažovan da napravi koncept mesta. Tako je polako upoznao tematiku Krabata jer je čitav ovaj region ispunjen legendama o Krabatu. Neverovatno u ovoj priči je da je pre dve istoričar Hans-Jirgen Šreter otkrio da Volfgang živi upravo na posedu koji je pre četiri stotine godina pripadao samom Krabatu!

Hrvatski uskok Janko Šajatović

Ko je taj Krabat većini poznat samo iz legendi i saga? Krabatov identitet otkriven je zahvaljujući istoričaru Šreteru koji je dugih devet godina istraživao njegovo poreklo. „Znali smo da je Hrvat jer ime Krabat upravo znači Hrvat, kako su ga i zvali Lužički Srbi, no posebnog traga osim ploče u crkvi u Vitihenau nismo imali", priča nam istoričar. Istraživanje nije teklo glatko. Pune tri godine nije se, kaže, pomaklo s mesta.

26.09.2008 DW-TV Kino Krabat

Postojalo je devet različitih načina kako se Krabatovo ime pisalo. Na kraju je utvrđeno da je da je Krabat zapravo Janko Šajatović odnosno Johanes Šadovic, kako ga zovu Lužički Srbi. U pitanju je uskok iz Žumberka koji je 1658. godine došao na sever Nemačke da brani granice hrišćanske Evrope. Nakon što je postao poznat po svojim vojničkim sposobnostima, saksonski knez ga poziva da bude u njegovoj ličnoj gardi. Za nagradu mu daruje imanje u Gros Serhenu.

Tamo je Šajatović pomagao ljudima na razne načine – bio je jedan od retih pismenih ljudi u lužičkosprskom kraju. Učio je meštane da isušuju močvare, grade mlinove, pokrenuo je poljoprivredu u tom kraju. Omiljen među plemstvom, a i narodom, brzo je ušao u legendu, pa su se i nakon njegove smrti širile priče o njegovom junaštvu i pripisivale mu se nadnaravne moći. Dok su u Nemačkoj, zahvaljujući mnogim pričama, knjigama i filmovima, a i novijim saznanjima, Krabatovi lik i djelo prilično poznato, u Hrvatskoj su retki čuli za njega.

Da će se to uskoro promeniti nada se Monika Bračika, rođena Šajatović, koju je kao jednu od Krabatovih potomaka preko crkvenih knjiga u Jezernicama na Žumberku pronašao istoričar Šreter. Po uzoru na svog pretka, ona velikim angažmanom i raznim aktivnostima i turističkim sadržajem pokušava da vratiti život u iseljeni žumberački kraj.

Krabatov duh prožima lužički kraj

Mnoga društva, škole, udruženja i proizvodi u lužičkom kraju nose njegovo ime. Kako je i Krabat pre skoro četiri veka pokušao da celi taj močvarni kraj pretvori u plodno područje, tako danas udruženja koja nosi njegovo ime ovaj kraj pokušavaju da ekonomski ožive. Pokrenuta je cela paleta proizvoda koji nose njegovo ime: limunada, pivo, likeri, mlečni proizvodi, no među turistima je ipak najpoznatije selo Švarckolm. U njega hodočaste posetioci iz celog sveta fascinirani neobičnim junakom.

Deutschland Schwarzkollm Krabat

Krabatove svečanosti se održavaju svake godine u Švarckolmu

Na prvi pogled bi se moglo učiniti da stvarni Janko Šajatović možda baš i nema dodirnih tačaka s Krabatom iz priča, ali svi naši sagovornici tvrde da itekako ima. Štaviše, aktuelna nemačka politika i atmosfera u društvu dali su mu novo značenje i dimenziju. Možete li zamisliti da jedna izbeglica dođe u Nemačku i ostavi toliki trag? Iz današnje perspektive to možda izgleda drugačije, ali pre četiri veka Janko Šajatović bio je tek žuberački uskok – izbeglica koji je svoj novi dom pronašao među severnim slovenskim narodom Lužičkih Srba. I kao katolik među protestantima našao način za miran suživot sa svima. Zato je i danas uzor od kojeg mnogi mogu nešto da nauče.