Legalna korupcija koja ugrožava prirodu

Zakonom propisanim ekspertizama uticaja na životnu sredinu uoči novih građevinskih projekata u Hrvatsko – još uvek se manipuliše. Cilj je formalno zadovoljavanje i suštinsko gaženje javnog interesa.

Iza brojnih slučajeva planiranih građevinskih projekata – energetskih, infrastrukturnih, turističkih – u hrvatskoj javnosti se upadljivo često ističe problem tretmana stručnih studija o uticaju na životnu sredinu. Oko tih ekspertiza se lome koplja jednako žestoko među pojedinim ministrima ili među investitorima i ekološkim udruženjima, bilo da je reč o hidroelektrani Ombla i termoelektrani Plomin III, ili o golf terenima kod Motovuna i Vranskog jezera.

Stručne studije o uticaju na ekologiju neophodan su element koji prethodi gradnji, a njihova funkcija jeste uvođenje stručne i šire javnosti u proces odlučivanja o projektu i (ne)prihvatljivim posledicama u okolini. Hrvatska ima relativno dugu tradiciju ekspertiza, još od sredine osamdesetih godina prošlog veka i, dakle, nekadašnje države SFR Jugoslavije, ali je takođe hronično opterećena raznim manipulacijama u ovom postupku.

Prema rečima predsednika udruženja „Eko Kvarner“ Verana Piršića u jednoj prošlogodišnjoj raspravi, Hrvatsku muči sistemska greška – pritisak investitora na ovlašćenog izrađivača studije koji u praksi postaje zavisan od profita onog ko ga izabere za saradnju, a plaća i ukupan projekat i samu studiju. Na internet stranama Ministarstva zaštite životne sredine, inače, navodi se četrdesetak kuća s državnom licencom za izradu te studije. Drugi je nedostatak sistema činjenica da se ozbiljniji prigovori građana, kao i nevladinih udruženja ili stručnih ustanova, a koji se prikupljaju tokom javne rasprave, u obzir uzimaju drastično retko.

Sistem s ugrađenom greškom

Ivo Lučić, novinar i nevladin ekološki aktivista karstolog (stručnjak za kršna područja), vrlo je kritičan prema celokupnoj praksi stručnih studija o uticaju na životnu sredinu. „Od jednog izuzetnog mehanizma koji bi nalik protezi trebalo da prilagodi projekt krajnjem korisniku, uzimajući u obzir ekološki i socijalni kontekst, studije su se profilisale u legalni kanal za korupciju“, rekao je Lučić za Dojče vele.

Lućić naglašava da izrađivači studija itekako imaju razloga za zabrinutost u slučaju da moraju izneti podatke koji ne odgovaraju naručiocu; takvi dospevaju na loš glas među investitorima i dugoročno ugrožavaju sopstvenu egzistenciju. Usled odnosa regulisanih tim faktorima, studije se „friziraju“ ili se – u slučaju nečije neposlušnosti – ignorišu te izvrdavaju u daljem postupku. Nažalost, pri tom ulogu negativca preuzima i državna izvršna vlast.

Čačića ne zanima životna sredina

Primera je mnogo, ali zadržimo se na već pomenutima. Vlada ne želi da uzme u obzir nova naučna saznanja o području izvora Omble kod Dubrovnika, već se drži studije iz pretprošle decenije koja ide na ruku investitoru, Hrvatskoj elektroprivredi. Pri tom su kroz dovršeni postupak jednostavno odbačeni – snagom jačeg – ekspertski nalazi o bogatom i svetski raritetnom živom svetu u podzemlju izvorišta.

Ekološki štetnom proektu golf-igrališta kod Motovuna isprečila se bila supervizija Komisije za procenu stručne studije pri resornom ministarstvu, ali predsednik toga tela Velimir Šimičić je tad smenjen po kratkom postupku i ukazu ministarke Marine Matulović-Dropulić. Njegov naslednik je dao zeleno svetlo golfu, ali projekt je prošle godine ipak pao na Upravnom sudu kao poslednjoj nadležnoj instanci. Nameru gradnje golf-terena uz sami rub Parka prirode Vransko jezero, pak, podržao je pre dve godine tadašnji državni tužilac Nikola Ružinski, koga su novinari potom zatekli u evidentno koruptivnom odnosu s investitorom.

Minulog proleća stanje u pripadajućem sektoru nastojala je da reši nova ministarka zaštite životne sredine Mirela Holy, ali je nedugo zatim ona faktički oterana s te dužnosti. U medijima se najčešće ističe da je pravi uzrok njenog odlaska sukob s potpredsednikom vlade Radimirom Čačićem, glavnim zagovornikom obimnih novih projekata bez obzira na sporne studije o uticaju na ekologiju.

Perspektiva novog zakona

Novim predlogom Zakona o zaštiti životne sredine, koji još nije poslat u saborsku proceduru, između ostalog pokušava se uspostavljanje pravila kojim bi samo ministarstvo moglo da bira autore buduće studije o uticaju nekog projekta na životnu sredinu. Željka Leljak-Gracin, pravnica Zelene akcije koja je učestvovala u izradi nacrta zakona, smatra da mehanizam državno-institucionalne zaštite životne sredine treba ojačati, kako više ne bi bio tek mrtvo slovo na papiru: „Još uvek se javnost od nadležnih osoba tretira kao objekat kojem možda treba dati informaciju, ali čija se volja ne uzima u obzir.“

Leljak-Gracin ukazala nam je i na najnoviji slučaj iz te problematike: oko gradnje novog postrojenja Plive uz vodocrpilište Šibice kod Zaprešića, vođena su dva postupka, za izradu studije uticaja i za ekološku dozvolu. U prvom su komentari raznih udruženja i građana, ali i fakulteta, otklonjeni s tumačenjem da im je mesto u drugom, da bi u drugom postupku – gde je većina primedbi ponovljena – bili odbačeni s naznakom da su već bili predmet prvog. I takva priprosta metoda izneveravanja javnog interesa može se nekom činiti komičnom, no teško da više može biti smešna tako uobičajena i već otrcana praksa.

Autor: Igor Lasić, Zagreb
Odg. urednik: Nemanja Rujević