Legalizuje se lov na kitove?

Međunarodna komisija za lov na kitove (IWC) je telo koje reguliše ovu tematiku. Ta komisija se izborila za moratorijum na komercijalni lov još 1986, ali zemlje poput Japana, Norveške i Islanda love kitove pod raznim izgovorima, koristeći praznine u propisima. Veliki godišnji sastanak IWC će sledeće sedmice biti održan u Maroku, a očekuje se nekakva vrsta kompromisa između nacija koje su za i protiv lova na kitove.

Niki Entrup iz Društva za zaštitu delfina (WDCS) i kitova govorio je za Dojče vele o stavovima Japana i Ausralije i o nedostatku entuzijazma u Evropskoj uniji da se preduzmu konkretne akcije u suzbijanju lova na kitove.

Dojče vele: Možete li da objasniti o čemu će biti reči na predstojećoj konferenciji u Maroku?

Niki Entrup: IWC je još 1982. odlučila da komercijalni lov na kitove treba da bude zabranjen i ta odluka je stupila na snagu četiri godine kasnije. Mnoge nacije su prestale da love kitove i danas, 24 godine kasnije, stotine hiljada kitova su spašene. Ipak, međunarodna zajednica sada opet razmatra mogućnost da se zabrana lova ukine, što je poprilično bizarna situacija.

DW: Čak i zemlje koje su za zabranu lova misle da treba naći kompromis. Jer, ako se uvedu kvote za Japan, Norvešku i Island – koliko kitova najviše smeju da ulove – ipak će biti spašen jedan broj kitova.

NE: Hajde da malo uđemo u detalje. Samo tri zemlje, dakle, love kitove: Norveška nikada nije prihvatila zabranu, Island je najpre prihvatao, ali je onda počeo da lovi, dok Japan lovi u, navodno, naučne svrhe. Ove zemlje love prema kvotama koje same sebi odrede – međunarodna zajednica to ne kontroliše. Bile su osuđivane mnogo puta, ali to nije dalo rezultata. Zato mislim da nije dobro dati im legitimitet da love i dalje.

DW: Neki ipak kažu: „Pa moratorijum ionako ne sprečava ove tri zemlje da love. Koja mi je onda svrha?“

NE: Pre nego što se moratorijum pojavio imali smo takozvane Olimpijske igre u lovu na kitove. Pedesetih i Šezdesetih godina su desetine hiljada kitova ubijane svake godine. Lov se smanjivao – jer više nije bilo kitova! Sada imamo situaciju da tri zemlje ubiju oko 1.500 kitova godišnje. A mi smatramo da nijedan kit ne sme da bude ubijen. Zato je loše nagrađivati Japan, Island i Norvešku kompromisom. Umesto toga, međunarodna zajednica treba da se zapita kako da ih spreči da uopšte love.

DW: Zar ne mogu Japan, Island i Norveška jednostavno da istupe iz IWC i da love koliko hoće?

NE: Oni time „prete“ već godinama. Ipak, istovremeno Japan troši dosta novca da uvede druge zemlje u IWC. I Japan i Norveška su podržali prijem mnogih zemalja kako bi ove podržavale njihovu poziciju. Na kraju krajeva, ako bi ove zemlje istupile iz organizacije i lovile kitove – to bi moglo da povuče i zakonske kazne.

DW: Hajde da se malo pozabavimo baš tim kaznama… Australija je tužila Japan Međunarodnom sudu pravde zbog kitolova. Da li je to jedinstven slučaj?

NE: Ono što je jedinstveno je da je Australijska vlada prešla sa reči na dela – i zbog toga im treba čestitati. To nam nedostaje u Evropskoj uniji. Ovde se zemlje drže birokratskih pregovora i nemaju jasan stav. Za dve godine nisu preduzeli ništa da spreče lov na kitove. Dve članice, Danska i Švedska, zalažu se za ono što nazivaju „održivim lovom“.

Intervju: Natan Vitkop
Odg. urednik: Nemanja Rujević