Lečenje nekih oblika demencije - Moždani udar i rehabilitacija - Kliničke studije

Zahvaljujući raznim pomagalima penzionweri u poodmaklom dobu mogu sami da idu do prodavnice -ali džabe im to kada dok stignu do prodavncie više ne zanju šta treba da kupe.
Što smo stariji tim je već verovatnoća da obolimo od stračke senilnosti – u nemačkoj od toga pati skoro milion ljudi – većina njih od vrste poznate kao Alchajmerova bolest.

”Pacijentkinja pati od retkog poremećaja pamćenja , zaboravlja svoje ime još dok ga ispisuje.” Tako nešto lekar još nije bio doživeo u svojoj praksi.Njenu bolest označio je kao amnestički poremćaj u pisanju. Ime pacijentkinje je Augusta D. Ime lekara Alojz Alchajmer.

Danas je taj redak oblik gubitka pamćenja, bolest od koje je patila Augusta D ,poznata pod imenom Alchajmerova bolest. A neobični pormećaji u pisanju i danas služe u procesu dijagnostifikovanja bolesti.

I Rudiger Milke sa univerzitetske klinike u Kelnu primetio je taj poremećaj kod pacijenata obolelih od Alchajmerove bolesti.”Alojz Alchajmer je opisao slučaj pacijentkinje koja se sigurno nalazila u poodmaklom stadijumu bolesti.Na to ukazuju fenomeni koje on pominje, vizuelni poremećaji i smetnje u pisanju .U ranom stadijumu oboljenja se primećuje smanjnje kapaciteta u mozgu za verbalni materijal.Na to se orijentišu i naši testovi.Na primer ,pacijentima se pročita lista sa rečima koju on potom treba da ponovi- i tako više puta.

Osobe obolele od alchajmerove bolesti skoro da nisu u stanju da se sete reči koje im je Rudiger Milke pročitao sa liste .Njihov problem je to što nisu u stanju da pamte nove reči.Ti pacijenti su u stanju da se sete mnogo čega iz ranog detinjstva i mladosti – ali ne mogu u podne da se sete šta su jeli za doručak .Uzroci tih problema mogu jasno da se vide u mozgu pacijenta:”Alojz Alchajmer je još početkom ovog veka opisao tipične promene – koje se mogu ustanoviti posle smrti pacijenta. Na primer ,stvaranje Amiloid naslaga, dakle u vodi rastvorljivih belančevina .Osim toga vide se poremećaji na kontaktnim mestima nervnih ćelija – takozvanim sinapsama. Zbog tih promena, ćelije nisu u stanju da medjusobno komuniciraju i raspada se mreža u mozgu...Tako nastaju simptomi na koje se pacijenti sve više žale,...”

Moglo bi se reći da u mozgu pacijenta obolelog od Alchajmerove bolesti više ne funkcioniše uklanjanje smeća.Zato se stavaraju velike gomile belančevina, ili naslage amiloida.

Medjutim mnogi stručnjaci sumnjaju u to da naslage izazaivaju pormećaje pamćenja:

”Treba jasno reći da mi nismo potpuno sigurni da je za Alchajmerovu bolest odgovorno nagomilavanje Amiloida.Ima i drugih primera , drugih bolesti kod kojih se gomila amiloid u mozgu – to su Morbus daun, trizomija 21. Često se pominje da i ti pacijenti razvijaju demenciju tipa alchajmerove – al ito još nije dokazano."

Uprkos tome što se velike sume novca investriaju za istraživanje naslaga belančivana Amiloida, još uvek nema leka koji te naslaga uklanja bez snažnih nepovoljnih sporednih dejstava.

S obzirom da je kao uzrok Alchajmerove bolesti u igri i poremećaj na sinapsama ,većina postojećih lekova deluje na tim spojevima izmedju nervnih ćelija -regulišući protok nervnih tečnosti. Te tečnosti su pravim kuriri informacija ,pa ako tu nastane poremećaj onda nema kontakta izmedju ćelija - nema mogućnsti skladištenja informacija u nervnu ćeliju, nema pamćenja.

Ima dakle smisla baš tu uticati lekovima:”Lekovi se koriste kada je alchjmerova bolest već dijgnostifikovana. To znači da se izbijanje bolesti ne može usporiti.

Medjutim postojeći lekovi deluju dvostruko.S jedne strane oni poboljšavaju deo kognitivnih poremećaja - pamćenje .To se može ustanoviti neuropsihološkim testovima kod pacijenata.S druge strane usporava se tok bolesti, pogoršavanje stanja pacijenta.

Dakle ,sudeći po iskustvu Rudigera milkea, lekovi koji su trenutno dostupni na tržištu poboljšavaju život pacijentima i usporavaju nastanak totalne senilnosti.

Medjutim oni nisu u stanju da izleče alchajmerovu bolest.

Što se tiče preventive, za sada postoji samo jedan lek bez neželjnih sporednih dejstava. Taj lek se dobija bez recepta u svakoj apoteci.Radi se o vitaminu E koji očigledno štiti nervne ćelije i mozak.

Rudiger Milke je i sam počeo redovno da uzima vitamin E.

***

Istraživači sa univerziteta Friedrih-Vilhelm u Bonu su u borbi protiv starčke senilnosti upotrebili antitela kojima se inče imuni sistem bori protiv infekcija.U periodu od 6 meseci tretirali 5 osoba obolelih od Alchajmerove bolesti

Prvi rezultati pokazuju da su tretirani pacijenti postizali bolje rezultate na testovim kognitivnih sposobnosti, medjutim naučniciupozoravaju kako su nužna dodatna istraživanja.

Temelj eksperimentalnog tretmana čine izolovana antitiela imunološkog sistema zadužena za onemogućavanje delovanje beta peptida, proteina koji bi inače doveli do nastanka amiloidnih naslaga na mozgu osoba koje pate od alchajemrove boelsti. Širenje tih naslaga dovodi do oštećenja tkiva mozga i uzrokuje demenciju.Kod testiranih osoba nisu zabeležena nikakva štetna dejstva, a naučnici planiraju nova istraživanja na većem broju osoba.

Broj obolelih od stračke senilnosti u Nemačkoj drastično će se povećati i do 2010 će se skoro udvostričiti na skror 2 miliona - rečeno je izemdju ostalog prošlog vikenda na simpozijumu lekara u Kelnu.U proseku od dijagnoze bolesti do smrti pacijenta prodje oko 8 godina .

***

Ove nedelje u Jeni je održan 49. kongres Nemačkog društva za neurofiziologiju i funkcionalno opažanje . Glavna tema je bila proces starenja nervnog sistema ...” Radi se na tome da se otkrije izvor mladosti” izjavio je Oto Vite sa klinike u Jeni. Naučnim rečnikom rečeno – istražuju se procesi razmene materija u mozgu kako bi se otkrila mesta gde bi moglo da utiče lekovima – u slučaju bolesti ili da bi se ona sprečila.

Tako je recimo otkrveno da mozak ljudi koji su doživeli moždani udar pokazuje povećanu sposobnost učenja.Tačnije ,posle moždanog udara, mozak ubrzano stvara nove sinapse, veze izmedju nervnih ćelija ,a pod odredjenim uslovima čak i nove nervne ćelije..

Ova saznanja su veoma važna za rehabilitaciju osoba koje su doživele moždani udar.

Naučnici iz jene su uspeli da specijalnom metodom slikanja mozga konstatuju da mozak posle moždanog udara ubrzano radi – za šta su odgovrni takozvani GABA receptori čiji se sastav menja posle moždanog udara.Naime ti neurotransimetri koji su zaduženi za razmenu informacije u dve trećine mozga ,se vraćaju u mladalačku šemu – i mozak je oran za učenje .To važi čak i za delove mozga koji nisu povredjeni.Ti mehanizmi učenja su poboljšani,oko pola godine posle moždanog udara.To bi trebalo iskoritit u rehabiltaciji oboleih.

U prncipu, osoba koja je doživela moždani udar trebalo bi da što pre stigne u kliniku – ako se to desi najkasnije 6 sati posle udara ,šanse da se osoba potpuno rehabilituje su velike.

***

Brojni ugledni stručni medicinski časopisi su se udružili u nameri da spreče farmaceutsku industriju da negativni rezultate kliničkih studija nestaju u fijokama.Magazini kao što je najstariji medicnski stručni časopis Lanset odlučili su ,na jednom sastanku u Londnu, da se ubuduće objavljuju samo rezultati studija koje su unapred najavljene .To bi trebalo da važi od 1. jula 2005 gdoine.

Kritično nastrojeni naučnici procenjuju da oko polovina svih medicniskih studija završava po fijokama – zato što nisu pokazale očekivane rezultate.Tako se dešava da se po časopisima objavljuje više pozitivnih nego negativnih studija.U zajedničkom saopštenju časopisa medju kojima su i Medlajn, Džurnal odf Amerikan medikal Asosijejšn i Nju England Džurnal of Medisin – kaže se da iskreno izveštavanje počinje otkrivanjem svih kliničkih studija, uključujući i onih koje se pokazuju kao loše po proizvod finansijera.