Laserska tehnika osvaja svet pametnih telefona

Kaj Šmit, šef odeljenja za razvoj u firmi „Coherent“ iz Getingena, od glave do pete je odeven u belu, jednodelnu odeću. Narandžaste zaštitne naočare prekrivaju skoro celo čelo. U prostoriji je neverovatno glasno. „Kada ne bi imali omotač oko lasera, ne bi više mogli da stojimo pored. Bilo bi nepodnošljivo glasno“. Krivac za buku su tzv. pražnjenja u gasu koja se stvaraju električnom energijom u laserskoj cevi.

Šmit deluje sitno pored pet tona teškog laserskog postrojenja, tzv. „Vajpera“ (Vyper). Iza čeličnog kolosa su dve laserske cevi velikog intenziteta, srce lasera.

Obrada staklenih ploča

Iz „Vajpera“ izlaze dva laserska zraka sa ultraljubičastom svetlošću. Istraživači u Getingenu uspeli su da ujedine oba zraka sa novim optičkim sistemom u jedan jedini linijski fokus. Tako nastaje linija svetlosti dužine 75 centimetara. Taj laserski zrak doseže do staklene ploče, prekrivene amorfnim silicijumom, a zagrevanjem dolazi do nastanka polisilicijumske površine.

Ralf Delmdal, menadžer za proizvodni marketing u „Coherentu“ kaže: „UV svetlost lasera ima svojstvo da bude snažno apsorbovana u silicijumu, ali ne i u staklenoj ploči koja se nalazi ispod.“ Staklo se tako zagreva do samo nekoliko stotina stepeni celzijusa, ali amorfni silicijum se topi na mestu gde laserski zrak doseže staklenu ploču. Potom se silicijum hladi, menja stanje i kristalizuje. Tako nastaje tzv. polisilicijum.

Bez polisilicijuma nema visoke rezolucije

Pomoću laserske tehnologije iz Getingena najpre mogu da se proizvedu veliki supstrati stakla sa polisilicijumom, površine od više kvadratnih metara. Oni služe kao osnova za proizvodnju displeja visoke rezolucije. To je pravi blagoslov za proizvođače pametnih telefona i tableta. Oni na taj način štede troškove, a istovremeno mogu da proizvedu dovoljno ekrana visoke rezolucije da pokriju masovne potrebe. Jer potražnja za pametnim telefonima nastavlja da raste.

Delmdal tipka po ekranu njegovog Ajfona. I u tom uređaju nalazi se polisilicijum. Iza svakoj pojedinačnog piksela njegovog ekrana na bazi silicijuma nalazi se neka vrsta šaltera, mini-tranzistora, koji piksel osvetljava. Veća rezolucija znači da sve više piksela, a time i više mini-tranzistora mora da bude smešteno na istoj površini.

Za preduzeće iz Getingena sa 2.500 zaposlenih širom sveta, masovno tržište mobilnih telefona tek je početak. Ubuduće bi trebalo da budu mogući i 3D ekrani. Takođe je u planu i proizvodnja ultra tankih televizora od organskih svetlećih dioda, tzv. OLED televizora.

Autorke: Danijela Korina Špet / Ivana Ivanović
Odgovorni urednik: Ivan Đerković