Laser i bespilotne letelice protiv korova

Borba protiv korova traje već milenijumima. Poljoprivredni usevi poput kukuruza ili uljane repice moraju da se izbore za svetlo, vodu i hranjive materije, i često u tome ne uspevaju. Korovi se uglavnom suzbijaju otrovima koji mogu da naškode životnoj sredini. Pored toga, pesticidi su skupi i, zahvaljujući vetru, neprecizni.

„Naš cilj je da razvijemo ekološki način za oslobađanje od korova. Upotreba biljnih otrova je rizična“, kaže Kristijan Marks, istraživač u Laserskom centru Hanovera. U Nemačkoj se svake godine potroši značajna količina pesticida. Ukoliko se biljke uzgajaju organski, korovi se čupaju ručno, ili spaljuju. To jeste bolje za okolinu, ali nije uvek dovoljno efikasno. Za konvencionalnu poljoprivredu ovi metodi su preskupi.

Roboti prepoznaju korov

Kod upotrebe lasera najveći izazovi su prepoznavanje biljke i preciznost. „Ne bi valjalo da uništi sve što je zeleno“, kaže Marks. Zbog toga će roboti biti opremljeni kamerama i posebnim softverom koji će razlikovati korov od sadnica, i usmeriti zrak na pravo mesto. Laser mora da pogodi tačno u „centar rasta“ biljke da bi je ubio, i to tačno određenom snagom. Ukoliko je laserski snop isuviše slab, istraživanja pokazuju da će zapravo ubrzati njen rast.

„Polje ne mora da bude apsolutno bez korova. Važno je da usev ima prednost od dve do četiri nedelje, i da se unište korovi u tom periodu“, kaže Marks. „Posle toga usevi poput šećerne repe dovoljno su razvijeni da sami potisnu korove.“

Od staklenika do pruga

Iako se ova metoda za sada primenjuje tek na jednom kvadratnom metru zemlje u stakleniku, interesovanje industrije je veliko. Primena lasera na velikim poljima je problematična: montaža laserskih topova na traktore ili prikolice ne dolazi u obzir, jer će stalni potresi onemogućiti ciljanje. „Ovde se možda moramo osloniti na male bespilotne letelice koje u eskadrilama lete iznad polja i ispaljuju snopove lasera. One bi bile korisne i za useve blizu zaštićenih voda, gde su herbicidi zabranjeni.“

Nemačka železnica takođe je zainteresovana za projekat, jer se 30 posto pruga nalaze u zaštićenim zonama, kaže Marks. Istraživači planiraju dalja testiranja na otvorenom, ali kažu da će potrajati još najmanje pet godina pre nego što laser bude spreman za tržište.

Autori: Andreas Šten-Cimons / Darko Janjević
Odg. urednik: Nemanja Rujević