1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW
Što više mesta u stanu, bolji rad od kuće
Što više mesta u stanu, bolji rad od kućeFoto: Imago/U. Grabowsky
Društvo

Laptop na kuhinjskom stolu – put u frustraciju

7. jun 2021.

Takozvani houm ofis je sveprisutan u doba korone. Jedna studija pokazuje da stepen zadovoljstva radom od kuće direktno zavisi od – uslova u kojima se stanuje. A dovoljno veliki stan imaju mahom bogatiji.

https://p.dw.com/p/3uWlj

Čitav niz kompanije je već najavilo da će i nakon pandemije zaposlenima ostaviti mogućnost „fleksibilnog radnog procesa“ – drugim rečima, rada od kuće u vremenu kad to zaposlenima najviše odgovara. Među njima je i nemački gigant u proizvodnji softvera SAP. „Želimo našim saradnicima da ostavimo izbor“, kaže članica uprave SAP Džulija Vajt za Rojters.

Početkom juna je svih stotinak hiljada zaposlenih u SAP dobilo mejl gde im se obećava „stopostotno fleksibilno radno mesto zasnovano na poverenju – kao standard, a ne kao izuzetak“. Vajt kaže da čak 94 odsto zaposlenih sami traže takav oblik rada.

Vajt je uverena da je to moguće. Ona je tek ovog marta iz Majkrosofta prešla u pravu nemačke kompanije i o tome je sa novim poslodavcem pregovarala preko video-poziva. „Čitavo to vreme nisam susrela nijednu osobu. Kao samohrana majka, znam koliko je važno da možete da radite fleksibilno.“

Tek krajem maja je prvi put došla u sedište firme u Valdorfu kako bi se sastala s predsednikom upravnog odbora.

Svi su dobitnici?

Niz digitalnih kompanija odavno ima praksu rada od kuće, ali i neke finansijske institucije kao što su Dojče bank ili Komercbank dopuštaju da se bar deo radnog vremena provede u houm ofisu. Takva ponuda privlači nove radnike, a i štedi pare poslodavcima – kancelarijski prostor košta, zajedno sa opremom, održavanjem i komunalijama.

No postoji razlog što većina firmi ipak neće sasvim zatvoriti kancelarije. Jer, rad od kuće ima svoje mane. Kako je zaključeno u studiji Tehničkog univerziteta u Darmštatu, odlučujuća za uspešnost rada od kuće nije vrsta posla nego – uslovi u kojima se kod kuće stanuje i radi.

Upozorenje iz ove studije glasi da masovni houm ofis može dodatno da produbi ionako veliki jaz u društvu.

U tri ispitivanja prošlog leta i jeseni anketirano je blizu hiljadu zaposlenih koji su dali ocenu o efikasnosti rada od kuće i koliko su sami zadovoljni. Dobra trećina upitanih priznala da im je radni učinak kod kuće bitno manji nego kad bi radili u kancelariji. Čak i kod naučnog rada, gde bi se činilo da je mir kod kuće bolji.

Ali Andreas Fnir, jedan od autora studije, najpre ističe da stepen zadovoljstva zavisi od stana. „Način kako se stanuje je mnogo važniji nego vrsta posla koji se obavlja ili čak broj dece koju imate. To nismo očekivali.“

Ukratko: što su ispitanici bili zadovoljniji stanom u kojem žive, to su bili zadovoljniji i produktivniji u radu od kuće.

Već odavno se uopšte ne grade stanovi u kojima je predviđena „radna soba“ – pogotovo ne po jedna za oba partnera. Jedno je ako neko mora svoj posao obavljati na kuhinjskom stolu uz graju mališana koji i svoju školsku nastavu moraju obaviti kod kuće, a drugo je kad se ima pravu radnu sobu, veliki ekran, udobnu stolicu.

U kuhinji se ostaje „na dnu“

Jasno je i ko ima novca za veliki stan ili kuću: oni koji već imaju visoke prihode i iskusni su u svom poslu. Samci i mladi zaposleni koji obično žive u malenim stanovima trpe zbog izolacije i nemogućnosti razmene iskustva s kolegama.

„Direktna društvena interakcija s kolegama, mogućnost da se uči od starijih, ali i šansa da se pokaže ui napreduje u karijeri su u houm ofisu manje izraženi“, kaže Fnir. „Povrh toga, kod mladih je bitno manje izražena identifikacija s poslom ili firmom za koju rade. Sve to uzrokuje i manje zadovoljstvo čitavim načinom života.“

Prisilan i stihijski prelaz na rad kod kuće tokom pandemije nije ostavio mogućnost da se ljudi bolje pripreme, možda preurede stan, ako je to moguće.

Zato postoji opasnost da loše strane rada od kuće prevagnu eventualne koristi – i tu moraju nešto učiniti i poslodavci, ali i država. Jer dublja podela preti: na one koji su već uspešni i imaju velike stanove, i one koji već zbog nedostatka radne sobe nisu tako uspešni – i koji će ostati na dnu lestvice među ljudima čiji poslovi uopšte mogu da se obavljaju od kuće.

„Houm ofis ide ka tome da postane nešto poput statusnog simbola profitera od novog sveta rada“, zaključak je Andreasa Fnira i saradnika.

Oni žele da podatke upotpune sličnim istraživanjima u inostranstvu kako bi mogli da daju i odgovarajuću preporuku – ne samo poslodavcima i političarima, nego i građevinski preduzetnicima i urbanistima naših gradova.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu

Preskoči sledeću sekciju Više o ovoj temi
Preskoči sledeću sekciju Srodne teme