Lakše dobiti američku vizu nego naći žiranta

„U našoj zemlji je danas opasno i štetno biti human. Nismo bili svesni činjenice da je kriminal toliko zaživeo i da se humani gest poverilačke pomoći čoveku-sugrađaninu može tako lako zloupotrebiti i bukvalno nas dovesti do prosjačkog štapa“, saopšteno je iz Udruženja prevarenih žiranata.

Hiljade prevarenih

Tačan broj onih koji vraćaju tuđe kredite nije poznat, jer Centralna banka Crne Gore nije saopštila te podatke. Ali, samo u Pljevljima, na severu Crne Gore, taj broj prelazi hiljadu.

Neslavan rekord drži izvesni Zijad Coković čije kredite u vrednosti od 135 hiljada evra vraća četrdesetak crnogorskih građana! A on nije dostupan pravosudnim organima te države.

Mnogi žiranti prevareni su tako što su im jedni papiri dati na potpisivanje da bi se kasnije pokazalo da se potpis zloupotrebio za nešto drugo. Dosta je i onih koji su pristali da budu žiranti na mnogo manji iznos od onog koji sada sami moraju da vraćaju. U Crnoj Gori se ljudima tradicionalno verovalo na reč, pa ova situacija govori i o urušavanju društva.

Odgovornost banaka i građana

Ekonomista Goran Đurović tvrdi da je zbog neznanja i olakog pristajanja na žiriranje u Crnoj Gori za poslednje dve godine raskinuto više kumstava i prijateljstava nego u prethodnih šest decenija. On je za Dojče vele rekao da odgovornost za ovo stanje snose i građani i banke.

„To je teret za naše banke. Ja na to gledam kao na njihovu veliku krivicu jer nisu na transparentan način ljudima objasnili kakve dugoročne posledice može da ima čin žiriranja. Sa druge strane, ni građani nisu proveravali posledice toga šta rade, previše su se zaduživali i kao rezultat svega toga imamo to da danas mnogi ljudi vraćaju tuđe dugove i to od nekih svojih skromnih primanja, a već imamo i udruženja prevarenih žiranata“, kaže Đurović.

Lakše američka viza nego žirant

Napominjući da je danas u Crnoj Gori teže obezbediti žiranta za kredit nego američku vizu, Đurović dodaje: „Ako je išta dobro iz tih zlih vremena onda je to da su se ljudi opametili. Danas je vrlo, vrlo teško naći ili treba naći vrlo poverljivu osobu koja je apsolutno sigurna u vas da bi vam žirirala. Tako da u svakom zlu ima nečeg dobrog. Nadamo se da će naši građani naučiti nešto iz ovih vremena kada su olako ulazili u kreditne aranžmane.“

Podaci Centralne banke pokazuju da kreditno zaduženi građani Crne Gore u proseku duguju bankama nešto manje od osam hiljada evra ili 18 prosečnih zarada u toj zemlji.

Autor: Mustafa Canka, Ulcinj

Odg. urednik: Nemanja Rujević