Kurdi se pitaju | Politika | DW | 12.05.2019
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

izbori u Istanbulu

Kurdi se pitaju

Većina Kurda je podržala kandidata CHP Imamoglua koji je pobedio u Istanbulu. Izbori se ponavljaju, a Kurdi ukazuju na dvostruke aršine: kada su desetine njihovih gradonačelnika smenjene, niko se nije previše bunio.

Još pre šest sedmica birači kurdskog porekla bili su od velike važnosti na izborima. Socijaldemokratski kandidat Ekrem Imamoglu iz Republikanske narodne partije (CHP) odneo je tada tesnu pobedu na lokalnim izborima u Istanbulu.

Tome je doprinela i prokurdska Demokratska partija naroda HDP. Naime, vođstvo te stranke je u nekoliko gradova svesno povuklo svoje kandidate i pozvalo birače da glasaju za kandidate CHP, kako bi se sprečila pobeda Erdoganove Stranke pravde i razvoja AKP. Plan je uspeo: u Istanbulu, Ankari, Adani i Antaliji kandidati CHP su nekako uspeli da pobede islamsko-konzervativne kandidate AKP.

Zabrinutost zbog kurdskih glasova

Ali u Istanbulu je pobeda ipak neizvesna: Turska izborna komisija je na,ložila ponavljanje izbora 23. juna. Erdoganovi politički protivnici sada strahuju da bi kurdski birači na novim izborima mogli da budu manje solidarni. A razlog je delanje turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana.

Nedugo pre nego što je saopštena odluka o novim izborima, učinjen je jedan naizgled velikodušan gest: odlučeno je da prvi put nakon 2011. godine šef Radničke partije Kurdistana (PKK) Abdulah Odžalan ponovo može da ima kontakt sa spoljašnjim svetom.

Dozvola turske vlade je stigla neočekivano. Dvojica advokata posetila su Odžalana u zatvoru i preko njih je svojim kurdskim pristalica poručio: umesto nasilja treba raditi na političkim rešenjima. Šef zabranjene PKK je već dvadeset godina u zatvoru na ostrvu Imrali – pretežno u samici.

Posebno se na društvenim mrežama u Turskoj sada spekuliše da li će Erdogan pred izbore sa Kurdima započeti novi mirovni proces, kako bi na izborima za gradonačelnika u Istanbulu pridobio kurdske birače tako da makar ostanu kod kuće.

Sličnu strategiju turski predsednik je već jednom upotrebio. Između 2012. i 2015. godine Erdoganova vlada je pokušala da pokrene mirovne pregovore sa PKK, ali je od njih odustala nakon parlamentarnih izbora u junu 2015. godine. Stručnjaci ocenjuju da su oni bili prekinuti zato što je zbog prijateljske politike prema Kurdima previše ultranacionalističkih glasača počelo da okreće leđa AKP. Nakon propalih pregovora, usledilo je više terorističkih napada od strane PKK i bilo je čestih sukoba turske vojske i kurdske paravojske na jugoistoku zemlje.

Türkei, Istanbul: Bürgermeister Ekrem Imamoglu hält Ansprache

Ekrem Imamoglu se nada da će opet pobediti

Ipak, još uvek nema konkretnih naznaka da turska vlada želi nove mirovne pregovore. Predsednik Erdogan je čak odlučno poručio: „Ne. Mirovni proces nije u planu.“

I da li bi uopšte blaža politika prema Kurdima imala uticaja na rezultat novih izbora u Istanbulu? Vođstvo HDP signalizira da će opet podržati kandidata CHP Ekrema Imamoglua.

Dvostruka merila

A kurdski birači? Njihova odluka će biti poznata tek nakon izbora. Bivši gradonačelnik grada Agri u istočnoj Anatoliji i jedan od veterana kurdske politike, Siri Sakik, veruje da će Kurdi u junu po drugi put svoj glas dati kandidatu CHP. Oni će se i dalje snažno zalagati za zaštitu ljudskih prava, demokratiju i pravdu i solidarizovaće se sa kandidatom Imamogluom.

Siri Sakik ne brine toliko za izbore koliko je besan zbog nečeg drugog: „Javnost bi konačno morala da prekine sa dvostrukim moralom.“

Čitav svet se uzbudio zbog poništavanja izbora za gradonačelnika u Istanbulu. Ali nepoštovanje izbornih rezultata u kurdskim oblastima nije tema u javnosti. Sakik misli na provincije Muš i Malazgirt, na istoku zemlje, gde lokalna izborna komisija nije priznala uspeh koji je ostvario HDP. „Izborna pobeda nam je oteta iz ruku. Ali u našem slučaju nikoga nije briga“, žali se političar.

I kurdska političarka Fatma Kurtulan kritikuje što nepravde u kurdskim oblastima ne dobijaju dovoljno pažnje javnosti. Mnogo pre „iznuđenih novih izbora“ u Istanbulu vlast je prekršila zakon u kurdskim opštinama. „Volja građana koji su se opredelili za HDP nije ispoštovana i vlast je prebačena na prinudne upravnike. Naši predsednici, vodeći ljudi u opštinama, naši članovi i naši birači su bili hapšeni.“

Od 2016. godine Erdogan je u 97 kurdskih opština zamenio demokratski izabrane gradonačelnike i predsednike opština ljudima bliskim AKP. Turska vlada je optužila članove HDP za saradnju sa terorističkom organizacijom PKK. Četrdesetoro optuženih još uvek je u istražnom pritvoru. Vlada je tu odluku donela pre svega jer su kurdski borci u leto 2015. godine zauzeli više gradova i proglasili ih za autonomne zone.

Na lokalnim izborima HDP bi sada mogla od AKP da preuzme vlast u pedeset opština. Ipak, malo Kurda veruje u pravo na somoopredeljenje. Naime, predsednik Erdogan je još za vreme izborne kampanje najavio da će ponovo postaviti prinudne upravnike, ukoliko HDP bude ostvarila veliki uspeh. Zbog takvog nepoštovanje volje naroda na jugoistoku Turske, mnogi Kurdi su ogorčeni. Gest sa Odžalanom neće biti dovoljan Erdoganu da situaciju preokrene u svoju korist.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

DW.COM