1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW
Društvo

Kupi jeftino, obuci dvaput, baci: Francuska protiv brze mode

8. april 2024.

Sve političke stranke u Francuskoj digle su ruku za novi zakon koji kažnjava brendove koji žive od takozvane „brze mode“. Za neke je ovakav zakon pogrešan put, dok drugi kažu da ne ide dovoljno daleko.

https://p.dw.com/p/4eXgG
Neki proizvođači će morati da plaćaju globu na svaki artikl
Neki proizvođači će morati da plaćaju globu na svaki artiklFoto: Getty Images

Zakon o brzoj modi u Francuskoj nedavno je jednoglasno usvojen u donjem domu Parlamenta, što predstavlja retku saglasnost u Nacionalnoj skupštini, gde vlada nema apsolutnu većinu i često se suočava sa snažnim protivljenjem opozicije.

Međutim, ta jednoglasnost ne znači da svi pozdravljaju metode vlade.

Nove propise će primenjivati kompanije koje svakodnevno izbacuju određeni minimalni broj proizvoda, čiji prag će kasnije biti definisan novom uredbom.

Onlajn-šopovi jeftine odeće na meti
Onlajn-šopovi jeftine odeće na metiFoto: Jakub Porzycki/NurPhoto/picture alliance

U fokusu tog zakona su giganti u oblasti brze mode, poput proizvođača Šeina i onlajn-platforme Temu – obe kompanije sa sedištem u Kini.

Takve kompanije će na svojim stranicama jasno morati da istaknu0 poruke koje ukazuju na ekološki uticaj njihovih proizvoda i podsticati kupce da recikliraju odevne predmete – inače će se suočiti sa kaznama do 15.000 evra.

Novim ekološkim sistemom bodovanja će se ocenjivati modne kompanije. One koje loše posluju, moraće platiti taksu od početnih pet evra, a od 2030. godine, do deset evra po artiklu.

Vlada će takođe zabraniti reklamiranje brze mode i njihovih proizvoda od 2025. godine. Kršenje tog zakona će biti sankcionisano kaznama do 100.000 evra.

Zakon još treba da dobije zeleno svetlo francuskog Senata i mogao bi stupiti na snagu tokom narednih nekoliko meseci.

„Dobili smo kulturnu bitku“

Za Juliju Faure, modnu dizajnerku i predsednicu grupe En Mode Climat koja okuplja oko 600 kompanija koje se na ekološki održiv način bave proizvodnjom modne konfekcije, nacrt zakona je „odlična vest“.

„Dobili smo kulturnu bitku, jer brza moda je ekološka, društvena i kulturna katastrofa koja uništava sve osim luksuznog sektora na tržištu“, ističe ona u razgovoru za DW.

Faure smatra da vlada time šalje pravi signal kada je reč o modnim proizvodima od pamuka i lokalnoj proizvodnji, koji će dobiti dobru ekološku ocenu, dok će oni proizvedeni na udaljenim destinacijama i od sintetičkih tkanina dobiti loše ocene.

„Ipak, mi i dalje moramo biti oprezni i obezbediti da prag kojim se definišu kompanije brze mode ne bude postavljen previsoko“, dodaje Faure.

No, Filip Moati smatra da taj prag ne bi trebalo da bude prenizak, kako bi se osiguralo da ne uključuje francuske brendove. On je profesor ekonomije na Pariskom univerzitetu i osnivač pariske kompanije za istraživanje tržišta ObSoCo.

Obogatite svoju garderobu – unajmite odeću

Prave metode?

No, on se ne slaže s metodama vlade.

„Nacrt zakona stigmatizuje klijente tih brendova, koji su, prema studiji koju sprovodimo, manje obrazovani i lošijeg imovinskog stanja. Važno je da i oni sebi mogu priuštiti modne artikle kako bi se osećali kao deo društva“, kaže on u razgovoru za DW.

Ekonomski stručnjak procenjuje da ono što naziva „ultra brzom modom“ čini otprilike tri odsto francuskog modnog tržišta – tačni parametri o tome ne postoje.

Moati se zalaže za strože regulisanje brze mode, ali uz postojeće mehanizme.

„Vlada bi trebalo da primeni francuske zakone, poput dvogodišnje garancije za modne artikle, zabranu prodaje ispod cene i obavezu kalkulacije popusta kroz korišćenje realne referentne cene“, ističe Moati.

„Pored toga, trebalo bi da uvedemo uvozne dažbine na kompletan uvoz tekstila — ne samo na one koji koštaju najmanje 150 evra kao sada“, apeluje ovaj stručnjak, dodajući da je ultra brza moda imala prednost da proizvodi veoma male serije proizvoda što takođe znači da praktično nije bilo neprodatih artikala.

Šejn, Temu, Zara i H&M ili su odbile upit DW za razgovor o ovoj temi ili uopšte nisu odgovorile.

Francuska bi mogla biti primer drugima

Žild Minvil, direktor Ekonomskog opservatorijuma Instituta Francuske mode u Parizu, smatra da će vreme pokazati da li je pristup vlade ispravan.

„To je neistražena teritorija – treba da testiramo šta funkcioniše, a šta ne“, kaže on za DW. „U svakom slučaju, ključno je podsetiti potrošače na razorne uticaje brze mode na životnu sredinu.“

Za njega, jednoglasno glasanje u parlamentu pokazuje da su francuski političari shvatili da postoji potreba za hitnim delovanjem.

„Nacrt zakona je reakcija na duboku krizu sa kojom se sektor pret-a-porter [dizajnerska odeća spremna za nošenje] suočavao od 2022. godine, s brojnim brendovima koji su proglasili bankrot“, smatra Minvil.

Deponije odeće u pustinj Atakami, u Čileu
Deponije odeće u pustinj Atakami, u ČileuFoto: SWR

„Francuska, kolevka mode, sada bi mogla utrti put. Ova pravila bi trebalo da budu proširena na celu Evropu jer je reč o jedinstvenom evropskom modnom tržištu“, kaže on.

U Nacionalnoj skupštini moglo se čuti i nekoliko nezadovoljnih reakcija, poput one Antoana Verlorel-Markesa, parlamentarca iz departmana Loire u centralnoj Francuskoj, predstavnika konzervativne republikanske stranke.

„Modne kompanije u mom okrugu su osamdesetih zapošljavale oko deset hiljada ljudi, ali taj broj je do danas pao na dve hiljade i to nakon premeštanja proizvodnje u Aziju“, kaže on za DW.

„Tek nedavno su te kompanije počele ponovo da zapošljavaju radnike, jer postoji trend kupovine artikala koji su lokalno proizvedeni. Brza moda sada je stvorila novi pritisak na smanjenje troškova – moramo preduzeti protivmere“, ističe Vermorel-Markes.

No, ovaj političar ne pozdravlja sve članove nacrta zakona.

„Zabrana reklamiranja će kočiti tržište umesto da ga reguliše. Trebalo bi da se usredsredimo samo na ekološki sistem bodovanja koji će nam omogućiti da kompanije plate za negativan ekološki i društveni uticaj svojih proizvoda“, naglašava poslanik.

Za klimatske ciljeve „potrebno je više mera“

Ali Pjer Kondamin, portparol grupe Stop Fast Fashion oko koje je okupljeno više nevladinih organizacija koje se bore za zaštitu okoline, smatra da nova pravila ne idu dovoljno daleko.

„Prag koji definiše brzu modu trebalo bi da bude direktno sadržan u zakonu i da bude dovoljno nizak da obuhvati i francuske kompanije, poput maloprodajnog lanca sportske opreme Dekatlon“, kaže on u izjavi za DW.

„Kompanije bi takođe trebalo da plate minimalnu nadoknadu ako dobiju negativnu ekološku ocenu, nešto što do sada nije bilo uključeno u planove.“

On je dodao da bi kompanije brze mode trebalo da imaju obavezu objavljivanja statistike o prodaji za Francusku.

„To je jedini način na koji zapravo možemo razumeti s čime se suočavamo i pokušati da radimo na ispunjavanju Pariskog klimatskog sporazuma“, rekao je Kondamin, ohrabrujući francuske građane da kupuju „ne više od pet novih modnih artikala godišnje – a ne 50 kao što je trenutno slučaj“.