Kulturno nasleđe: Bombe uništavaju, internet spasava
27. mart 2022.
Mesec dana ruske bombe u Ukrajini uništavaju stambene blokove, bolnice, škole i ubijaju ljude. Ni kulturno nasleđe nije pošteđeno. U granatiranju su uništeni recimo teatar u Marijupolju. Oštećen je i čuveni manastir u Svjatogorsku kod Donjecka, koji se u pisanim tragovima pominje još 1526, a koji je danas pod patronatom moskovske Patrijaršije.
Dok ljudi u Ukrajini oblažu spomenike materijalima otpornim na vatru, ili odnose vredne umetnine u bunkere, volonteri iz organizacije Saving Ukrainian Cultural Heritage Online pokušavaju da iz daljine sačuvaju kulturno nasleđe.
Sebastijan Majstorović, jedan od inicijatora, živi u Beču. „Izgleda da imam svest o tome koliko je kultura krhka. S obzirom na moju biografiju, razvio sam antenu za to“, kaže Majstorović.
On je kao učenik bio očevidac urušavanja Gradskog arhiva Kelna 2009. godine. Zgrada se srušila kao kula od karata zbog neopreznih građevinskih radova u blizini, dve osobe su izgubile život. Za tren su uništeni nebrojeni dokumenti, fotografije, srednjevekovni spisi.
„Naša škola bila je uz zadnje dvorište Arhiva. Slučajno sam bio u učionici koja je gledala na zgradu Arhiva. Uspeo sam da napravim snimak Ajfonom. Pred mojim očima se Arhiv urušio, gledali smo kako se ljudi izbavljaju iz ruina susednih zgrada“, priča Majstorović. „To se urezalo u sećanje.“
Ubijanje identiteta
Majstorovićev otac je otišao u Nemačku pre početka rata u Bosni. Zato ovaj mladić dobro zna za srpsko granatiranje Sarajeva u kojem je 1992. uništena Vijećnica, nacionalna biblioteka. Preko 80 odsto kulturnih blaga je izgorelo. Oko tri miliona knjiga i brojni istorijski dokumenti su naprosto nestali.
„Nacionalna biblioteka je bila blago, tamo su se pohranjivani spisi o multietničkoj, kosmpolitskoj Bosni sa svojim bogatstvom kultura. Sada je istoričarima teško da nađu recimo dokumente o jevrejskoj zajednici u Sarajevu. Takve stvari su nestale u Vijećnici“, priča Sebastijan Majstorović.
„Iako nisam to lično doživeo, to snažno utiče na mene. Ako je cilj bio da se izbriše bosanski identitet uništavanjem institucija kulture, onda i danas u Ukrajini vidimo sličan način delovanja“, dodaje on.
Danas Majstorović radi u Austrijskom centru za digitalno kulturno i humanističko nasleđe. Sa istomišljenicima je brzinski pokrenuo Saving Ukrainian Cultural Heritage Online (SUCHO).
„Na početku smo se koncentrisali na to da pohranimo sve što je javno dostupno na internetu. Koristimo specijalni program koji automatski pretražuje sajtove kulturnih institucija i arhiva, nalazi linkove, i skida dokumente, fotografije umetnina, virtuelne obilaske rekonstruisanih spomenika, filmove, narodnu muziku, mustre narodne nošnje i slično“, objašnjava Majstorović.
No, kako to obično biva, program ne može sve sam. Tu uskaču volonteri koji ručno skidaju datoteke sa interneta. Ponekad programeri moraju da napišu posebne male programe kako bi mogli da pohrane informacije.
Terabajti podataka
Za samo tri sedmice SUCHO je već prikupio terabajte podataka. Majstorović je prvo sam plaćao troškove servera, ali to je postalo preskupo. Sada SUCHO ima podršku tehnoloških koncerna i internet-provajdera koje im ustupaju prostor besplatno.
Majstorović nam kaže da čak i siromašne zemlje dobro napreduju u digitalizaciji kulturnih blaga. „Ali ne razmišlja se mnogo o sigurnosti podataka. To me brine.“ Kaže, potrebna je međunarodna saradnja kako bi i najmanji lokalni muzeji mogli besplatno i lako da pohrane podatke na serverima.
SUCHO sada već sarađuje sa Institutom za istraživanje Ukrajine na Harvardu i Univerzitetom Alberte kako bi uspostavio upravo takvu digitalnu infrastrukturu. Cilj je da se kulturno nasleđe makar digitalno sačuva za iduće generacije, za slučaj da dođu ratovi ili prirodne katastrofe.
Majstorović dobro zna sa čime se istoričari suočavaju. Pisao je doktorsku tezu o revolucionarnim zanatskim kalfama u 19. veku. „Glavni arhivi za moje istraživanje su u Beču i Milanu. Ali arhiv u Milanu su u Drugom svetskom ratu bombardovali Nemci, a dokumenti u Beču su bili su Palati pravde koja je dvadeseteih zapaljena u nemirima.“
Pomoć zvaničnog Berlina
Kulturna dobra se uvek vode kao civilni objekti koji bi trebalo da su zaštićeni od ratnih dejstava. Rusija je među potpisnicama Haške konvencije o zaštiti kulturnog blaga tokom ratova iz 1954. godine. Ali, toga se tokom agresije na Ukrajinu ne drži.
Nemačka Vlada je pokrenula Mrežu zaštite kulturnih dobara Ukrajine koja podrazumeva niz aktivnosti u zaštiti kulturnog nasleđa. Prema rečima Katje Kojl, državne sekretarke u Ministarstvu spoljnih dela, ruski napadi „ciljano i namerno prete kulturnom identiteu Ukrajine". „Svim snagama ćemo pomoći ljudima u Ukrajini da sačuvaju i odbrane svoju kulturu“, rekla je ona.
Ukrajinsko Ministarstvo kulture prikuplja dokaze o uništenim kulturninm dobrima. Prema toj listi, koja se stalno dopunjava, do sada je bilo osamdesetak ruskih napada na kulturna dobra.
Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.