Kultura zbližava, ne politika | Mozaik | DW | 27.03.2015
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Kultura zbližava, ne politika

Nemačka književnost se ne prodaje u Grčkoj, a ni grčka u Nemačkoj. To mora da se promeni, jer u kulturi je šansa da se dve zemlje ponovo približe, smatra novinar i pisac Hristos Asteriu.

Nemačko-grčki odnosi su loši. Da li postoji izlaz iz krize? U intervjuu za Dojče vele, novinar i pisac Hristos Asteriu govori o trenutnoj situaciji.

Dojče vele: Gospodine Asteriu, kako Grci danas gledaju na Nemačku, šta smatraju problematičnim?

Hristos Asteriu: To što se trenutno dešava u Atini, ima veze sa ranama iz Drugog svetskog rata, ranama koje nikada nisu zalečene. I svaki put kada je kriza – a ovo je sada najveća kriza od Drugog svetskog rata – ti problemi ponovo izbijaju u prvi plan. Rekao bih da u Grčkoj postoje anti-nemačka osećanja, kao što su osamdesetih godina bila uočljiva anti-američka osećanja. Mislim i nadam se da će neprijateljski odnos da se smanjuje, kako se bude smanjivala kriza.

U Grčkoj su reparacije decenijama ne samo tema razgovora, već i predmet sudskih procesa. Međutim, to se u javnoj debati u Nemačkoj ne vidi tako.

Mora se shvatiti da nemački narod i dalje ne zna šta se desilo u Grčkoj tokom Drugog svetskog rata. Smatram da je apsurdno da sada, 2015. godine, pričamo o reparacijama. To ima veze sa činjenicom da ta stara rana nije izlečena pedesetih, šezdesetih, ili sedamdesetih godina. I zato je ona otvorena, i uvek ponovo krvari. Ona zaista treba da se u nekom trenutku zaleči.

Šta o nemačkoj misle grčki pisci, novinari i naučnici društvenih nauka?

S jedne strane mi vidimo Nemačku kao novu evropsku super-silu, koja ima izvesnu odgovornost prema Evropi. Jasno je da finansijski nijedna druga zemlja ne stoji tako dobro – ni Francuska ili Italija. Na drugoj strani, možete videti kako se ta moć ispoljava veoma protestantski – čovek je kriv i mora za to da plati. Dakle, ta korelacija između zločina i kazne ovde, u Grčkoj, se shvata kao nešto protestantsko: Nemačka se u ovom trenutku ponaša kao velika kruta vlast koja kažnjava male. U odnosu između Nemačke i Grčke još uvek se održavaju stari stereotipi. To što je gospodin Cipras rekao jeste istina. Još uvek vlada mišljenje da su „Grci lenji, a Nemci kruti“. I taj večni nemački filohelenizam… Nemci, intelektualci, dolaze da traže antičku Grčku. To je veoma stara diskusija.

Mislite li da Nemačka ima zastarelu ili idiličnu sliku o Grčkoj?

Da, u dobrim vremenima, prisutan je onaj stari model „Grka Zorbe“, odnosno čoveka koji živi za sadašnji trenutak i ne misli na sutra. Kada je sve u redu, naravno da je to divna stvar, ali kada je vreme krize, odjednom se taj čovek, Grk, pretvara u lenštinu. Zaista mogu da razumem da se naša književnost ne prodaje u Nemačkoj, ali ni nemačka književnost se ne prodaje u Grčkoj. Imamo divnu nemačku literaturu sa novim autorima, Ingo Šulce, Danijel Kelman – knjige su tu. Razgovor između pisaca može da se razvije samo kada postoje knjige. A sa nemačke strane? Bio sam godinu dana (2013), saradnik na Akademiji umetnosti u Berlinu. Napisao sam knjigu, Akademija je sponzorisala nemački prevod, a ja sam mesecima tražio izdavača. Niko nije hteo da mi izda knjigu. Ne želim da pričam o sebi, ali to se odnosi na kompletnu grčku književnost. Knjiga nema. Ja sam pisac, a ne političar i voleo bih da vidim prevazilaženje tenzija kulturom. Potrebna nam je kultura, ona bi trebalo da nas zbliži, a ne politika.

Hristos Asteriou rođen je 1971. godine u Atini. On je pisac, novinar i prevodilac sa nemačkog. U Vircburgu je od 1991. do 1997. studirao germanistiku i moderne grčke studije i 2013. je bio stipendista Akademiji umetnosti u Berlinu. Asteriu je član Akademije mladih i živi i radi u Atini.