Kuda sa ajkulama? | Mozaik | DW | 12.08.2012
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Kuda sa ajkulama?

Francusko ostrvo Reinion na jugu Indijskog okeana sa bujnom vegetacijom i prekrasnim plažama izgleda kao pravi raj na zemlji. Ipak tamo bi posebno surferi trebalo da budu oprezni. Okolno more vrvi od morskih pasa!

ZAF, 2008: Weisser Hai (Carcharodon carcharis) schwimmt dicht unter der Wasseroberflaeche. [en] Great White Shark (Carcharodon carcharias) swimming near the waters surface. | ZAF, 2008: Great White Shark (Carcharodon carcharias) swimming near the waters surface.

Weisser Hai

Morski pas je životinja koja zaslužuje divljenje. Prve vrste su se pojavile još pre nekih 350 miliona godina i od tada se razvijaju u gotovo savršene plivače - i savršene lovce iz morskih dubina. Biolozi često podsećaju da mnogi morski psi uglavnom ni ne pomišljaju da napadnu čoveka - ali pogled na peraja morskog psa koji pliva nedaleko od plaže navešće i one najhrabrije da brzo zaborave sve teorije biologa i stručnjaka za more.

Upravo je to problem francuskog ostrva Reinion. Smešten je u Indijskom okeana, oko 800 kilometara istočno od afričkog ostrva Madagaskara. Prekrasna priroda suptropskog ostrva je već odavno privlačila turiste, ali u poslednjih nekoliko godina više se govori o sve češćim napadima ajkula na plivače u moru oko ostrva - ponekad i sa tragičnim ishodom.

To su morski psi Evropske unije!

Prošle sedmice je tako poginuo i Aleksandre Rasica, 22-godišnji surfer koji je došao da uživa u vetru i talasima oko ostrva. To je bila kap koja je prelila čašu; sada su sve glasniji pozivi za "obračunavanje" sa tim morskim nemanima. Ali ostrvo Reinion je jedan od departmana Francuske (doduše "d'outre-mer", dakle "prekomorski") - i deo je Evropske unije! A to znači da i evropski zaštitnici životne sredine ne žele ni da čuju za takvo krvoločno "rešenje" problema morskih pasa.

Žan Fransoa Nativel, osnivač udruženja Ocean Prevent Reunion, takođe priznaje: "Morski psi su zaista važan deo ekosistema. To je čisto ludilo kada se vidi kako se ubija na stotine hiljada morskih pasa svake godine samo da bi im se odrezala leđna peraja. Ali ovde na Reinionu nema takvih lovaca, to je zabranjeno."

ARCHIV - Ein Fischer schneidet einem Hai eine Flosse ab, auf einem Fischmarkt in Banda Aceh, Indonesien, am 04 Juni 2011. In Kalifornien wird der Handel und die Verarbeitung von Haifischflossen verboten. Der Gouverneur des Westküstenstaates unterzeichnete am Freitag (07.10.2011) ein entsprechendes Gesetz, das 2013 in Kraft treten soll, berichtete der «San Francisco Chronicle». «Es ist nicht nur grausam, lebenden Haien die Flossen abzuschneiden und die Tiere dann wieder ins Meer zu werfen, es schadet auch der Gesundheit unserer Meere», sagte Gouverneur Brown. EPA/HOTLI SIMANJUNTAK +++(c) dpa - Bildfunk+++

Bezukusna peraja ajkule specijalitet u Kini

Životinja se ubija samo zbog - peraja i nekakvih predrasuda da ona osnažuje muškost. Leđna peraja morskog psa jesu specijalitet u nekim zemljama Dalekog istoka - posebno u Kini. Zapravo, ta hrskavica nema nikakav ukus i apsurdno je da se ubija čitava životinja samo zbog peraja. Ali u Kini se peraja smatraju simbolom muške potencije i gotovo da ne smeju manjkati na svadbenom stolu. Ali Reinion je Evropa i zato Nativel upozorava: "Do sada nije ubijen nijedan morski pas. Ali jesu poginuli - ljudi!"

"Ma kakva nauka!"

Francuski ministar za prekomorske oblasti, Viktorin Lorel, uveren je da je našao rešenje između pošasti morskih pasa i želje za zaštitom okoline: odobrio je ulov dvadeset morskih pasa "iz naučnih razloga".

Ali za Lamju Esemlaliju, aktivistkinju iz francuske podružnice organizacije za zaštitu mora Sea Shepherd (Pastiri mora) takav argument je čisto licemerje: "To je naučno onoliko koliko je naučan kitolov koji uporno sprovode Japanci! Tu nema nikakve nauke. To je čista hipokrizija kojom se žele ubijati morski psi, zato jer znamo da je meso tih pasa otrovano. O tome je već bilo mnogo studija. Oni to ne žele da nazovu lovom, nego to zovu naučnim istraživanjem. To je samo izgovor kako bi se umirili ljudi koji se brinu za život u moru."

Previše otrova u ajkulama

Na stolovima Reiniona već odavno nema mesa morskih pasa: previše je otrova u njemu. Već odavno je poznato kako su mnogi morski psi - i kitovi, prepuni hemikalija koje u velikim količinama otiču u svetska mora. To su već odavno otkrili i ribari Reiniona pa zato ni oni nisu zainteresovani za lov na ajkule - ali njih sada zanima likvidacija morskih pasa. Jer i morski psi pre svega žive od ribe, a jata riba u širokom luku zaobilaze područja u kojima ima morskih pasa. Tako i ribari tog francuskog ostrva sve češće izvlače prazne mreže - zbog morskih pasa.

Senegalese men walk past a polluted river bank leading into the Atlantic ocean off Dakar, Senegal Monday 21 March 2005. As with many African villages a lack of infrastructure means inadequate sanitation and excessive pollution. Tuesday 22 March 2005 is world water day where the UN has proclaimed 2005 to 2015 as the International Decade for Action, Water for Life. Today, there are still almost 1.1 billion people who have inadequate access to water and 2.4 billion without appropriate sanitation. EPA/NIC BOTHMA +++(c) dpa - Report+++

Rešavanje problema otpada odvratilo bi ajkule od napada

Ipak, najveći problem jesu napadi na ljude. I prošle nedelje (5.8.) je stradao jedan četrdesetogodišnjak. Na sreću, spasioci su mu sačuvali život - ali je izgubio ruku i nogu. Stotine surfera i ljudi koji žive od turizma odmah su se okupili pred policijskom stanicom u Reinionu, protestujući protiv francuske vlade koja sprečava lov na ajkule.

Tamo je bio i Žan Fransoa Nativel: "Za nas je najvažnije da sačuvamo ljudske živote. Ovde, na ostrvu Reinion imamo i previše morskih pasa. Vlada se boji da ubija morske pse, jer su neki ljudi fascinirani tim životinjama." Nameru da se ubije 20 životinja Nativel zove "lošom šalom": i nakon toga će ostati još gomila morskih pasa u ovim vodama. A to svakako nije dugoročno rešenje. Na tom ostrvu trebalo je da se održi veliko takmičenje u surfanju na vetru. Ali ono je otkazano - zbog morskih pasa.

Svi u pravu?

Na neki način su u ovom sporu svi u pravu - istovremeno gotovo svi zaobilaze i glavni problem ostrva Reinion. Jer toliki morski psi se ne okupljaju zbog surfera i plivača: u normalnim okolnostima, to bi čak uplašilo te životinje od kojih su mnoge vrste već gotovo istrebljene. Glavni problem jeste otpad tog ostrva usred okeana - i tu morski psi nalaze mnogo toga što ih privlači: otpade od hrane, izliv kanalizacije... Svaki morski pas mora da pomisli: 'Među svim tim mirisima hrane iz otpada, ovo brzo i šareno iznad mene mora biti neka poslastica!'

Na to ukazuje i aktiviskinja udruženja Pastira mora, Lamja Esemlalija. Ona pokazuje mesto na kome se nalazio surfer Aleksandre Rasica u trenutku kada je izgubio život u napadu morskog psa. To mesto je zagađeno raznim otpadom i u svim tim mirisima hrane, morske pse još više nadražuju nagli pokreti surfera i njihova šarena odeća. Jer morski psi su ipak rođeni lovci - i ljudi zapravo ne shvataju, šta im čine.

Zato bi prvo bilo pametnije da se reši problem otpada Reiniona. To bi u svakom slučaju koristilo svima. Turisti bi mogli da uživaju u čistoj prirodi, ali i morski psi bi se onda verovatno držali podalje od praktično jedinih i najopasnijih prirodnih neprijatelja koje imaju: čoveka.

Autori: Sara Štefen / Anđelko Šubić

Odg. urednica: Ivana Ivanović