Kuba i SAD - hronologija netrpeljivosti | NRS-Import | DW | 23.07.2020
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Amerika

Kuba i SAD - hronologija netrpeljivosti

Samo pet godina nakon ponovnog uspostavljanja diplomatskih odnosa između Kube i SAD, odnosi su ponovo prekinuti. Embargo je jači nego ikada, Tramp je vratio istoriju unatrag. Hronologija 60-godišnje blokade.

USA Kubanische Botschaft in Washington

Kubanska ambasada u Vašingtonu

Barak Obama je pokrenuo otopljavanje odnosa sa Kubom. Prvi afroamerički predsednik SAD je govorio o "novom početku nakon decenija nepovjerenja" i ublažio ograničenja za putovanja za Kubance u egzilu i propise o slanju novca.

Na Američkom Samitu 2015. godine organizovan je prvi direktni razgovor između dva šefa država. Obama je doneo odluku o skidanju Kube s liste terorističkih zemalja, ponovo uspostavio diplomatske odnose, i čak ponovo otvorio ambasadu SAD u Havani. U martu 2016. godine Obama je boravio u trodnevnoj poseti Havani, a kubanski predsednik Raul Kastro je kao naredni korak tražio potpuno ukidanje američkog embarga. No do toga nije došlo.

Foto von Fidel Castro

Fidel Kastro

Naprotiv: 8. novembra 2016. godine, dve nedelje pre nego što je u 90. godini preminuo bivši kubanski predsednik Fidel Kastro, na predsedničkim izborima u SAD pobedu je odneo Donald Tramp i vratio sat unazad. Kuba je ponovo na listi "terorističkih zemalja”, SAD otežavaju tzv. "remesas”, slanje novca Kubanaca, koji žive u inostranstvu, porodicama na Kubi ili sprečavaju slanje lekova koji su upravo u doba korone od životne važnosti .

Pre 60 godina embargo se odnosio "samo” na šećer. Tadašnji predsednik SAD Dvajt Ajzenhauer smanjio je uvoz najvažnijeg izvoznog proizvoda Kube i savetovao američkim građanima da ne putuju na Kubu. Trećeg januara 1961. godine SAD su u potpunosti prekinule diplomatske odnose s Kubom.

Kubakrise (1962)

Kubanska kriza 1962.Valerij Zorin, šef ruske delegacije u UN na konsultacijama

Katastrofa u Zalivu svinja

Vašington je bio uveren da će embargom i Fidela Kastra i njegove revolucionarne sledbenike za kratko vreme prisiliti da pokleknu. Ta prognoza se pokazala pogrešnom. Ajzenhauerov naslednik Džon F. Kenedi je ubrzo po stupanju na dužnost doživeo katastrofu u Zalivu svinja. 17. aprila 1961. godine grupa plaćenika koju su činili Kubanci u egzilu pokušala je da uz pomoć američke tajne službe CIA sruši Kastra. Kubanska revolucionarna armija je sprečila tu diletantski pripremljenu invaziju.

Godinu dana kasnije, 24. marta 1962. godine, Kenedi je uveo Kubi sveobuhvatni privredni embargo. Sukob sa Sovjetskim savezom se u tom trenutku zaoštrio, svet se zbog Kubanske krize nalazio na rubu nuklearnog rata.

Približavanje za vrijeme Džimija Kartera

Narednih 15 godina su kada je reč o embargu bile mirne. Tek 1977. godine je Džimi Karter uneo promenu u odnosima između SAD i Kube. On je ublažio pravila o putovanjima i otvorio u Havani tzv. interesno predstavništvo. I Kuba je izabrala taj pojam i otvorila sličnu kancelariju u Vašingtonu.

Kuba Todestag Fidel Castro

Na godišnjicu smrti Fidela Kastra



Demokrata Karter je još uvek bio predsednik kada su hiljade Kubanaca zauzele peruansku ambasadu u Havani. Fidel Kastro je dozvolio izlazak iz zemlje. Od aprila do oktobra 1980. godine 125.000 Kubanaca je pobeglo na Floridu – u prepunjenim brodovima i potpuno legalno. Najveće masovno bekstvo s Kube u istoriju je ušlo kao Egzodus iz Marijela jer su brodovi polazili iz luke Marijel u blizini glavnog grada.

Kubanski problemi tokom "posebnog razdoblja"

Deceniju kasnije, okolnosti su se temeljito promenile: gvozdena zavesa je pala, Hladni rat je okončan, kubanska sila zaštitnica Sovjetski savez se raspala. Kuba se zlopatila tijekom tzv. "posebnog razdoblja”. Nestanci električne energije bili su sve učestaliji, fabrike zatvorene, nestašice u sanbdevanju su mučile zemlju. Kubanska privreda se između 1989. i 1992. godine smanjila za polovinu. Džordž Buš, naslednik Ronalda Regana, osetio je šansu da konačno uništi Kubu. Američki Kongres je 1992. godine usvojio "Cuban Democracy Act”. Na osnovu njega američke firme u trećim zemljama više nisu smele da posluju s Kubom, većina čarter-letova između Havane i Majamija je bila zabranjena. Buš je smeo i da ukida pomoć država koje sarađuju s Kubom. Ipak: pisma su i dalje mogla da se šalju na na Kubu, a ni telefoniranje nije bilo problem.

Kriza "Balsero"

Godinu kasnije Generalna skupština UN je sa 88 glasova "za" i 57 suzdržanih zatražila od SADa da konačno ukinu embargo. Protiv su bila četiri glasa, među kojima je jedan bio glas Vašingtona.

Zbog toga što su hiljade Kubanaca 1994. godine izašle na ulice da bi protestovale protiv teških životnih uslova, Kastro je ponovo popustio ventil i dozvolio masovno iseljavanje kako bi umirio stanje. 33.000 Kubanaca su pobegle na splavovima koje su sami izgradili. Na španskom se oni zovu "balsas" i zbog toga je ovaj egzodus poznat kao kriza "Balsero".

Vašington je nakon toga pristao na izdavanje 20.000 viza godišnje kubanskim iseljenicima.

Clinton i Helms-Bartonov zakon

Bil Klinton je zapravo želeo da ublaži, a ne da pooštri, embargo i najavio je da će uložiti veto na Helms-Bartonov Zakon koji je Kongres bio usvojio. Ipak Kuba je oborila dva američka civilna vazduhoplova sa četiri Kubanca koji žive u egzilu i Klinton je potpisao Zakon 1996. godine.

Kuba Havana Militärparade

Vojna parada u Havani

Klintonov naslednik Džordž Buš stariji je 2004. godine ponovo pooštrio ograničenja za putovanja: Kubanci koji žive u SAD, ili američki građani kubanskog porekla, svoje rođake su smeli da posećuju još samo svake tri godine umesto jednom godišnje kao što je to bio slučaj do tada.

Godine 2008. je vođa revolucije Fidel Kastro nemoćan i iscrpljen podneo ostavku na funkciju predsednika prepustivši je svom bratu Raulu. Ujedinjene nacije su ponovo glasale za ukidanje embarga. Sada su samo još tri zemlje bile protiv: među njima ponovo SAD, koje ovakav ishod glasanja nije impresionirao. Odluka nije bila obvezujuća.

Kada su Raul Kastro i Barak Obama sedam godina kasnije, 20. maja 2015. godine, najavili ponovno uspostavljanje diplomatskih odnosa između Kube i SAD-a, probudili su velike nade. Postupno približavanje koje je usledilo važilo je kao jedno od najvećih dostignuća Obamine ere. Za vreme predsednika Trampa taj razvoj situacije se naglo završio nametanjem novih sankcija.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

DW.COM