Kriza vlade zbog prisluškivanja | Evropa | DW | 25.06.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Kriza vlade zbog prisluškivanja

Kriza u Poljskoj se širi. Nakon objavljivanja sadržaja ilegalno prosluškivanih razgovora nekih političara i biznismena, svi se pitaju: ko to želi da destabilizuje državu?

Polen Premierminister Donald Tusk Innenminister Bartlomiej Sienkiewicz

Premijer Tusk (levo) i ministar policije Sjenkjevič

Sve je počelo kada je nedeljnik „Vprost“ u svom izdanju od 16. juna objavio tekstove nekolikih ilegalno snimljenih razgovora između političara i biznismena - sa sadržajem koji je izuzetno nepovoljan po poljsku vladu. Radi se, između ostalog, o razgovoru između ministra unutrašnjih poslova Bartolomeja Sjenkjeviča i šefa Poljske nacionalne banke Mareka Belke. U razgovoru, Belka traži smenu tadašnjeg ministra finansija, a zauzvrat nudi podršku u predstojećoj konsolidaciji budžeta. Nekoliko meseci posle tog razgovora, ministar finansija Jacek Rostovski zaista je morao da napusti funkciju.

Sve je više protokola takvih razgovora članova vlade i biznismena, koji su premijera Tuska doveli u krajnje nezgodnu situaciju. Najnoviji primer je razgovor ministra spoljnih poslova Radoslava Sikorskog sa bivšim ministrom finansija Rostovskim. Početkom 2014, šef poljske diplomatije se vrlo nediplomatski izrazio o odnosima Poljske i Evropske unije sa SAD. Služeći se sočnim psovkama, on je kritikovao popustljivu politiku svoje zemlje prema Vašingtonu, a savez Poljske i SAD je nazvao „bezvrednim“ jer smatra da on pruža lažan osežaj sigurnosti. Sada ministar spoljnih poslova govori o „organizovanom napadu jedne kriminalne grupe na vladu“.

Radoslaw Sikorski Außenminister Polens 22.06.2014

Ministar spoljnih poslova Šikorski

Nejasni motivi

Koncentrični krugovi krize se šire. No, trenutno je od sadržaja razgovora važnije pitanje: ko je prisluškivao razgovore i zašto se ti snimci objavljuju baš sada?

Sve su glasniji oni koji pretpostavljaju da se iza afere krije - ruska provokacija. Čak i ugledni komentatori smatraju da je moguće da Moskva pokušava da ciljano destabilizuje Poljsku. Oni su ubeđeni da su u pozadini kriza u Ukrajini, nova energetska politika EU i dodela važnih funkcija u novoj Eveopskoj komisiji – Poljskoj.

Tokom vikenda, mediji su izveštavali o navodnim poslovnim odnosima između menadžera restorana u kojima su snimani razgovori i ruskih biznismena koji imaju veze sa tajnim službama. I državno tužilaštvo trenutno ispituje taj trag.

Pretres redakcije

Ilegalno prisluškivani razgovori su snimljeni u tri varšavska restorana tokom prošle godinde. Političari, funkcioneri i poslovni ljudi tu pretresaju osetljive državne i privatne teme. Prema poslednjim novinskim izveštajima, jedna grupa poslovnih ljudi, novinara i osoblja restorana je osumnjičena da je organizovala akcije prisluškivanja. Nejasno je, međutim, zašto je to učinila – ako je ona u pitanju.

Istražitelji su, doduše, malo i preterali. Tri dan nakon objavljivanja razgovora, pretresene su prostorije nedeljnika „Vprost“. Državni tužioci, koje su pratili policajci i pripadnici Službe za odbranu od špijunaže, pokušali su da nasilno zaplene laptop-računar glavnog urednika Slavomira Latkovskog. To nije uspelo, pa je akcija prekinuta. Ona se našla na meti javnih kritika i proglašena je za povredu slobode štampe.

Neobična karijera

Ali, na meti kritika se našao i sam „Vprost“. Glavni urednik Latkovski je ovim rečima opravdao objavljivanje protokola prisluškivanih razgovora: „Nije naš zadatak da štitimo one koji su na vlasti. Naš zadatak je da pokažemo šta država radi loše ili uopšte ne radi.“

Russland Zentrale Geheimdienst KGB

Centralna ruske tajne službe u Moskvi

Pri tome je sama ličnost Latkovskog vrlo kontroverzna na poljskoj medijskoj sceni. Do novinarstva je došao obilaznim putevima. Devedesetih godina se okušao kao biznismen - između ostalog je trgovao i nemačkim automobilima koje je prodavao na Istoku. 1994, bio je jedan od dvojice osumnjičenih za brutalno dvostruko ubistvo u Šćećinu. Tada je pobegao za Berlin, gde je učestvovao u sumnjivim poslovima sa kreditima. Nakon što je istraga dvostrukog ubistva obustavljena, vratio se u Poljsku i predao policiji. Osuđen je zbog prevare i pljačkaške ucene na višegodišnju kaznu zatvora. 2000, pušten je na slobodu i počeo zapaženu karijeru kao autor dokumentarnih filmova i pisac.

Novi izbori - sve verovatniji

Časopis „Vprost“ upada u oči pre svega kontroverznim naslovnim stranama. Poznat je po tome što već godinama proglašava „ličnost godine“ – u laureate spadaju i političari kao na primer Leh Valesa, Viktor Juščenko i Bronjislav Komorovski. Kada je Latkovski 2013. postao glavni urednik, nagrada je dodeljena nemačkoj kancelarki Angeli Merkel. Ona, doduše, do sada nije pokazala nikakvo interesovanje da primi priznanje.

Afera sa prisluškivanjem sve više opterećuje Tuskovu vladu, tim pre što o njoj izveštava i evropska, pa i američka štampa. Mnogi smatraju da je vlada, ali i država, pretrpela političku štetu koja se ne može popraviti. Zbog afere je u početku samo opozicija tražila nove izbore, ali sada tu mogućnost više ne isključuje ni sam donald Tusk. Ali, on je naglasio šta mu je najvažnije: „Prioritet nisu posledice za prisluškivane, već identifikovanje grupe“. On je ovu aferu nazvao „prvim pokušajem od 1989. da se vlada obori ilegalnim metodama.“

Reklama