Kriza u Ukrajini - prekretnica za EU | Evropa | DW | 11.05.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Kriza u Ukrajini - prekretnica za EU

Krize se koriste kako bi se sprovele promene. Kriza evra je Evropskoj uniji donela bankarsku uniju i time unapredila integraciju. Da li će i kriza u Ukrajini dugoročno promeniti EU?

Kad se radi o energiji, države u Evropi ne vole da im se bilo ko meša u posao. Kad je Nemačka, posle nuklearne katastrofe u Fukušimi, odlučila da se brzo oprosti od nuklearne energije, njeni susedi su tu odluku mogli samo da prime na znanje - jer pitanje energije je u EU velikim delom stvar nacionalnih vlada.

Ipak, prva dugoročna posledica krize u Ukrajini mogla bi da bude - tešnja saradnja Evropljana po tom pitanju. Otkako je poljski premijer Donald Tusk pomenuo "energetsku unija" značajno se razvila diskusija o tome kako smanjiti zavisanost od ruskog gasa i nafte.

Tusk je između ostalog govorio o zajedničkim ugovorima Europske unije sa Gaspromom, ali ta energetska unija bi mogla ići i korak dalje. Guntram Volf, šef briselskog trusta mozgova Brojgel, misli na velike investicije u evropsku energetsku infrastrukturu: "Stvorilo bi se nešto što je u evropskom interesu." On smatra da bi se jednim udarcem ubile dve muve: projekt bio bi simbol kraja politike štednje, a i građani bi tako možda ponovno verovali u EU.

Jača europska integracija kao neka vrsta objave rata Moskvi

Ideja Donalda Tuska o energetskoj uniji naišla je na odobravanje ne samo stručnjaka i stranaka u Evropi, već i kod brojnih šefova vlada i država. Komesar za energiju Ginter Etinger će na samitu EU u junu predstaviti prve planove za projekt "Energetska unija". Mogući sadržaj: širenje mreže gasovoda i jedinstvena cena u za ruski gas.

Merkel empfängt Tusk

Angela Merkel i Donald Tusk

Jan Tehau, šef trusta mozgova Karnegi Evropa, kaže da će ukrajinska kriza dovestii do jače evropske integracije pre svega na području energije: "To možda neće odmah dovesti do jedinstvene energetske politike, ali u svakom slučaju do ogromne investicije u manju zavisnost od Rusije."

Osim toga, biće i drugih dugoročnih promena, kaže on. Sukob s Rusijom je jasno pokazao da je nestala iluzija Evropljana da se saradnja s istočnim susedima može vršiti bez pritiska. Tehau kaže da Brisel politiku saradnje sa susedima više ne bi smeo da tretira kao "tehnički projekt", već kao geopolitički poduhvat. Evropa će se dakle morati mnogo više da se pozabavi klasičnom politikom moći. "Rusi su nam upravo pokazali da politika moći, vojne pretnje, ucene i sve te stvari - da će to biti instrumenti politike."

Evropska vojska - neostvariv san?

Vojni sukob u susedstvu i ugrožavanje sopstvenih granica - mnoge građane EU je to iskustvo iznenadilo. EU države doduše ne mogu skrštenih ruku promatrati razvoj situacije, ali od početka krize u Ukrajini se ipak ne može čuti nijedna reč o zajedničkoj evropskoj bezbednosnoj i odbrambenoj politici. U programima velikih narodnih stranaka za izbore za Evropski parlament, se doduše mogu naći naznake o uspostavljanju "evropske vojske", ali Tehau je skeptičan: "To je san, koji dugo neće moći da sei realizuje." On kaže da je Evropska bezbednosna i odbrambena politika jedan od gubitnika u ukrajinskoj krizi. "NATO je dobio podstrek, ali ne i Evropa."

USA NATO Erweiterung Baltikum Bulgarien, Rumänien, Slowakei, Slowenien Feier in Washington

Veliko proširenje NATO, slavlje u Vašingtonu: Bugarska, Rumunija, Slovenija, Slovačka, Letonija, Litvanija, Estonija, 29.03.2004.

Pogled na tok krize daje mu za pravo. Kontrolu vazdušnog prostora nad Baltikom je preuzeo i pojačao NATO. I naravno da su u prvom redu SAD, kao vodeća sila NATO, te koje državama istočne Evropi na na kraju garantuju zaštitu od Rusije.

Sigurnost, zastrašivanje, vojna prisutnost: retko gde u Evropi se o tim pitanjima s tolikom zabrinutošću raspravlja kao u baltičkim državama. "Tokom krize se videlo da je unutar EU delom jako teško ujediniti različite predstave, geostrateška razmišljanja i istorijska iskustva", pojašnjava Janis Emanouilidis, direktor European Policy centra u Briselu. Trenutno je Evropa složna, ali što duže konflikt bude trajao, tim teže će biti očuvati jedinstvo.

Nova podela Evrope

To o čemu govori Emanouilidis je različita percepcija krize u EU. Dok su građani zemalja Baltika, Poljske i skandinavskih zemalja veoma zabrinuti za svoju sigurnost, Nemci, Holandjani ili Francuzi su znatno opušteniji. Prema mišljenju Jana Tehaua, posle rata u Iraku 2003. vidljiva je jedna nova podela Evrope: danas, međutim, više između istoka i juga kontinenta. Pritom se radi o opipljivim finansijskim interesima: "Evropska unija u okviru svoje politike sa susedima izdvaja dve trećine donatorskih sredstava za Jug, jednu trećinu za Istok. Evropske sredozemne zemlje Španija, Italija i Grčka ne žele da se novac iz Sredozemlja povuče, kako bi se pomoglo Istoku."

Frank-Walter Steinmeier Sergei Lawrow in Wien

Frank Valter Štajnmajer i Sergej Lavrov u Beču, 06.05.2014.

Za Nemačku je ta podela veliko breme. Tehau kaže: "Nemačka mora da vodi, mora zračiti smirenost, mora istočnim partnerima dati osećaj sigurnosti. To teško pada Nemcima, koji uvek imaju malu 'slabost prema Rusima' i koje zbog toga gledaju popreko ."

Ali Berlin je, kako smatraju mnogi partneri, neodlučan i šalje različite signale, za razliku od konsekventog stava tokom krize evra. "Kancelarka je još relativno jaka, ali u jednom nemačkom, veoma skeptičnom okruženju, koje po svaku cenu želi da spreči sukob sa Rusijom. A to nije u skladu s evropskim i političkim obvezama prema NATO."

Nemačka bi, dakle, zbog svojih ekonomsko-političkih veza s Rusijom, na kraju mogla da bude ne samo ekonomski gubitnik ukrajinske krize, već i da izgubi politički uticaj u Evropskoj uniji.

Reklama