Kriza u Ukrajini deli i crkvu | Mozaik | DW | 30.03.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Kriza u Ukrajini deli i crkvu

Molitve mira i odbacivanje oružane sile – Ruska pravoslavna crkva na aneksiju ukrajinskog poluostrva Krima reaguje uzdržano. U Ukrajini bi, međutim, ipak moglo da dođe do raskola unutar pravoslavne crkve.

Ukraine Kiew Sophienkathedrale Kathedrale Stadtansicht Panorama

Kijev, Crkva Svetog Mihajla

Rusko Ministarstvo spoljnih poslova je zabrinuto, navodi da u Ukrajini vlada „atmosfera etničke i verske netolerancije“ – kako je to objavljeno u saopštenju u utorak 25. marta. Svoju zabrinutost za „verski mir“ u susednoj Ukrajini, Ministarstvo je izrazilo još krajem februara. Tada je navedeno da su upućene pretnje sveštenicima Ukrajinske pravoslavne crkve, koja je direktno podređena Moskovskoj patrijaršiji. Dokaza za to nije bilo. Ni crkva u Kijevu, a ni njena moskovska zaštitnica nisu se žalile.

Raskol nakon raspada Sovjetskog Saveza

Pravoslavne crkve u Moskvi i Kijevu se, zbog krize u Ukrajini, očigledno nalaze pred najvećim izazovom u proteklih nekoliko decenija. Kada se 1991. godine raspao Sovjetski Savez, i pravoslavlje u Ukrajini doživelo je svoj raskol. Otada u toj istočnoevropskoj zemlji postoje tri pravoslavne crkve.

Polovinu pravoslavnih vernika okuplja Ukrajinska pravoslavna crkva Moskovske patrijaršije. Ona unutar Ruske pravoslavne crkve ima autonomni status. Pored toga, postoje još i Ukrajinska pravoslavna crkva Kijevskog patrijaršije i Ukrajinska autokefalna crkva. Te dve crkve nisu priznate od strane pravoslavnih crkava u svetu. A takođe postoji još i Ukrajinska grkokatolička crkva, koja je podređena Rimu, i koja je pre svega jaka u zapadnoj Ukrajini.

Papst in der Westukraine

Papa Jovan Pavle II je juna 2001. bio u petodnevnoj poseti Ukrajini

Crkva je oprezna jer ne želi da otera vernike

Aneksija Krima je opasnost za dosadašnje tesne veze Kremlja i Crkve u Rusiji. Kad je Putin 18. marta 2014. pred oba doma parlamenta držao svoj govor o Krimu, Patrijarh Kiril, na opšte iznenađenje, nije bio prisutan. Sledećeg dana, Sveti Sinod je doneo dokument u kojem se ne zauzima jasno stav o tome da je li Krim deo Rusije.

Sinod je umesto toga pozvao na mir i poručio da se "problemi u odnosima između bratskih naroda Rusije i Ukrajine ne smeju rešaviti oružjem i protiv volje ljudi". Takođe nije jasno rečeno što će se sada dogoditi s parohijama Ukrajinske pravoslavne crkve na Krimu.

Wladimir Putin Patriarch Kirill Moskau Russland

Vladimir Putin i patrijarh Kiril

Stručnjaci poput Thomasa Bremera sa univerziteta u Minsteru takvo ponašanje obrazlažu time da su u vernici Moskovske patrijaršije u Ukrajini podeljeni po pitanju Krima. "Crkva bi, ukoliko bi sada stala na jednu stranu oterala iz svojih redova deo vjernika", kaže Bremer u razgovoru za DW. Stručnjak za pravoslavlje, Nikolaj Mitrokhin, u svojoj analizi ide još dalje. "Okupacija Krima bi mogla potpuno da pokvari odnose između Ruske pravoslavne crkve i njoj podređene Ukrajinske pravoslavne crkve", kaže u razgovoru za DW naučni saradnik na univerzitetu u Bremenu. Jer Ukrajinska pravoslavna crkva je, kaže on, jasno osudila aneksiju Krima. Mitrokhin je uveren da će noviji događaji ubrzati dalji raskol između Crkava u Kijevu i Moskvi.

Uloga Crkve u Putinovom projektu integracije

Ukoliko bi do toga došlo, bio bi to ujedno težak udarac za Putina, smatraju posmatrači. Jer, on se pri ekonomskoj i kulturološkoj integraciji bivših sovjetskih republika već godinama oslanja na Rusku pravoslavnu crkvu. Ukrajina u toj Putinovoj strategiji zauzima ključnu ulogu, jer u Kijevu su i Rusi krajem 10. veka primili hrišćanstvo.

Ukraine hölzerne Kirche im Wald

Stara drvena crkvica u Ukrajini

Putin i Kiril se po tom pitanju kreću u istom smeru. Patrijarh je proteklih godina često putovao u Ukrajinu. Pritom je uvek isticao da su Rusi i Ukrajinci deo takozvanog "Ruskog Mira" (ruskog sveta). Tako se naziva ideja o duhovnoj i kulturnoj celini, koja prema mišljenju Kremlja seže van granica Rusije.

"Ta ideja je potpuno propala i diskreditovala se", smatra Mitrokhin. Ukrajinska pravoslavna crkva ne dopušta da je Moskva instrumentalizuje, dodaje on. U skoroj budućnosti će biti samo još reči o tome hoće li Ruska pravoslavna crkva i Ukrajinska pravoslavna crkva krenuti putem "civilizovanog razvoda", prognoziraju stručnjaci.

Autor: Roman Gončarenko, Marina Martinović

Odg. urednica: Dijana Roščić