Kriza i oporavak nemačke logističke branše | Politika | DW | 24.05.2020
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Korona - privreda

Kriza i oporavak nemačke logističke branše

Proizvoditi jeftino, konzumirati svuda. Sirovine i roba se transportuju širom planete. Okosnica ovog sistema je logistička branša. Pandemija korone, odnosno prekid proizvodnje i saobraćaja pogodili su ovu branšu u srž.

Luka Hamburg

Luka Hamburg

Prvi potres koji se osetio u celom svetu desio se kada se korona-virus raširio u kineskom Vuhanu - stala je isporuka kineskih proizvoda. To je već ostavilo prve posledice na pomorski saobraćaj.

Brodovi su u pogledu količine tereta glavno prevozno sredstvo, a ako se pak gleda vrednost tereta, tu je vazdušni saobraćaj od velikog značaja. Veoma brzo je ograničen i putnički avionski saobraćaj, što je osetila i logistička branša. „Jer, veliki deo pošiljki se transportuje upravo u prtljažniku putničkih aviona", objašnjava Erik Hajman iz istraživačkog odela Dojče banke.

U međuvremenu se virus proširio po celom svetu. Proizvodnja se doduše polako ponovo pokreće u Evropi i u drugim delovima sveta, ali i dalje škripi u celom sistemu. U mnogim lukama je zbog korone angažovan samo deo personala, a novi propisi otežavaju logistiku. Kako bi izjednačile ponudu i potražnju, evropske brodske kompanije i dalje rade sa pola kapaciteta,.

Nove nevolje prete s druge strane sveta. Privreda Sjedinjenih Država je u slobodnom padu, a Južna Amerika preti da postane novo žarište korone. „Kompanije koje posluju u ovom regionu sa brodskim i avio teretom, moraju da računaju sa velikim padom transportnih usluga", smatra Frank Huster, generalni direktor Nemačkih špediterskih i logističkih udruženja (DSLV).

Korona nije jednako pogodila sve špeditere

Kompletna logistika je prilično pogođena pandemijom korone, smatra Robert Felkl, direktor Bremenskog udruženja špeditera. Ali, nisu svi isto pogođeni.

„Oni koji su specijalizovani samo za automobilsku industriju, izgubili su skoro 100 odsto prometa", kaže Felkl. I u oblastima elektronike, mašinske i tekstilne industrije potražnja je skoro kompletno propala, dodaje Frank Huster iz DSLV. Za razliku od pomenutih branši, potražnja u farmakološkoj i prehrambenoj industriji je značajno, delom nesrazmerno porasla, kaže Huster. „Dobro ide i u oblasti skladišne logistike."

Huster je uveren da se već dotaklo dno i da sad kreće nabolje. Privreda u istočnoj Aziji je ponovo u pogonu, a sa njom i protok robe ka Evropi. Pokreću se i hemijska i automobislka industrija u Nemačkoj i Evropi. I trgovina, koja u mnogome zavisi od logistike, pokreće se nakon popuštanja pravila nametnutih zbog pandemije. „Sve kreće ponovo umerneim tempom", kaže Huster.

Autoban kod Drezedna, sredinom marta

Autoban kod Drezedna, sredinom marta

Daleko najveći deo logisitike u Nemačkoj obavljaju mnoga mala i srednja preduzeća, njih oko 60.000.

„Tamo gde se i do sada malo zarađivalo, na primer u čisto transportnim uslugama, gde su samostalni autoprevoznici radili sa svojim kamionima, tu je pritisak i do sada bio užasno visok", kaže Hajman iz Dojče banke. Oni su i pre krize malo zarađivali pa nisu mogli da imaju neke veće finansijske rezerve. 

Za razliku od njih, uveren je Hajman, velike kompanije pod određenim okolnostima pre imaju pristup državnim paketima pomoći. No, uprkos tome i velike kompanije osećaju posledice pandemije. Tako i najveći nemački logistički koncern, DHL (Dojče post) iako je imao veliki promet paketa, ukupno gledano beleži pad u prvom kvartalu. Nije svetlija situacija ni kod konkurencije, kod FedEx i UPS.

Logistika - treća privredna grana

Ono što pogađa logističku branšu, pogađa i nemačku privredu. Posle automobilske industrije i trgovine, logistika je po snazi treći privredni sektor u nemačkoj: 2019. beleži promet u visini 279 milijardi evra, zapošljava više od tri miliona ljudi.

Ta radna mesta bi sa nešto sreće većinom mogla da se sačuvaju. „Jedva da ima otkaza", kaže Huster. On kaže da je logistika prilično dobro prošla sa skraćenim radnim vremenom. „To bi se naravno moglo promeniti, ako dugoročno bude manje klijenata."

Felkl naglašava kako logistička branša godinama kuburi s nedostatkom radnika: „Zbog toga preduzetnici čine sve kako bi zadržali radnike". Prema anketi Hamburškog udruženja špeditera, sprovedenoj među njegovim članovima 95 odsto ispitanih preduzentika nema nameru da otpušta radnike.

No, prema podacima ifo-Instituta u aprilu je svako drugo preduzeće u drumskom i šinskom saobraćaju prijavilo skraćeno radno vreme, a bilo je i gubitaka radnih mesta. Uprkos svim paketima pomoći, broj bankrota u logističkoh branši bi narednih meseci mogao da se poveća, pretpostavlja Erik Hejman iz istraživačkog odela Dojče banke. „Očekuju se i fuzije, ako se preduzeća u ovakvoj situaciji usude da preuzmu kompanije kojima ide loše."

Prema jednom istraživanju Bremenskog udruženja špeditera 20 odsto ispitanih preduzetnika strahuje za egzistenciju, ako se privreda ne oporavi u dogledno vreme.

Izazovi za budućnost

Ovaj novi virus je mogao da prodre tako duboko u srž svetske ekonomije, zbog toga što je sve povezano. To se u ovoj pandemiji pokazalo kao nedostatak, ne samo kada se radi o snabdevanju maskama i zaštitnim odelima.

Zato se postavlja pitanje - da li će doći do neke vrste „deglobalizacije", do jačanja regionalizacije proizvodnje. „Ali, to ne mora da znači odmah i manje posla za logistiku", smatra Hajman, jer „ako se proizvodnja podeli na više lokacija, to čak može da stvori potrebu za više transporta."

Dron u službi špedicije

Dron u službi špedicije

Zaista važna tema logistike ostaje zaštita klime. „Korona će posle nekoliko godina ostati upamćena kao velika kriza koja je na neki način prevaziđena. Ono što ostaje je kompletna tema klima i regulisanje u toj oblasti radi očuvanja životne sredine", smatra Hajman. Sektor saobraćaja će sve više biti u fokusu regulisanja te oblasti, siguran je ovaj ekonomista.  

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

Audio i video

Reklama