Kristijan Švarc-Šiling: „Evropo, probudi se!″ | Evropa | DW | 04.12.2021
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Lični stav

Kristijan Švarc-Šiling: „Evropo, probudi se!"

Separatisti vode Bosnu i Hercegovinu u katastrofu. Međunarodna zajednica to mora zaustaviti. U BiH Evropska unija sada brani svoje vrednosti, smatra u kolumni za DW bivši visoki predstavnik Kristijan Švarc-Šiling.

Milorad Dodik

Milorad Dodik

U ovo doba prošle godine obeležena je 25. godišnjica Dejtonskog mirovnog sporazuma, kojim je okončan strašan rat u BiH. Danas je situacija obrnuta: BiH je pred novim ratom ako se nastavi neodgovorna „appeasement-politika" (op. red.: politika popuštanja, suzdržavanja i smirivanja situacije po svaku cenu).

Tada je međunarodna zajednica, pre svega SAD, zaustavila rat u kojem je samoproglašena Republika Srpska (RS) počinila genocid u Srebrenici. Visoki predstavnik u odlasku, Austrijanac Valentin Incko je krajem jula doneo izmene krivičnog zakona, kojima se sankcioniše negiranje genocida u Srebrenici i veličanje ratnih zločinaca.

Delovanjem Milorada Dodika, srpskog člana Predsedništva BiH, ovaj zakon je odmah naišao na odbijanje ali i na nezakonite radnje u RS. Bosanski Srbi su se povukli iz državnih institucija BiH i tražili da se povuče tzv. Inckov zakon. Time oni blokiraju i ucenjuju državu BiH. U suštini, to nije ništa drugo do državni udar.

Spirala secesije

Čelnici bosanskih Srba javno vređaju i ignorišu novog visokog predstavnika u BiH, Nemca Kristijana Šmita - od njegovog dolaska na ovu funkciju. Pritom dobijaju podršku Rusije i Kine, koje ionako žele da ukinu funckiju visokog predstavnika (OHR), najvišu instancu Dejtonskog sporazuma za civilnu implementaciju mira.

Spirala odvajanja RS, odnosno pritisak i ucena koju Dodik svojim djelovanjem vrši na državu BiH, predstavlja najveću pretnju do sada.

Parlament RS nezakonito je odbacio dve odluke Ustavnog suda BiH o državnoj imovini. Dodik već nekoliko sedmica preti izdvajanjem RS iz zajedničkih Oružanih snaga BiH, pravosuđa i poreskih institucija i tako je želi napraviti de facto nezavisnom. Odluka o tome bit će donesena u Parlamentu Republike Srpske 10. decembra. Dodika ne zanima što se time krši Dejtonski mirovni sporazum i Ustav BiH.

Od velikosrpskog plana se nikada nije odustalo

Ovim je svima jasno da je pređena crvena linija a reč rat počela je da kruži iuzima sve više maha.Međunarodna zajednica bi odmah morala uvesti oštre sankcije Dodiku, ali ona to ne čini. Dodik sa svojom etnonacionalističkom ideologijom može nesmetano uništiti državu BiH.

Region zapadnog Balkana sa sve drskijim Dodikom, kojem podršku iz pozadine daje predsednik Srbije Aleksandar Vučić, u poslednjih deset godina postao je ping-pong loptica u igri ​​velikih sila. Nedavno je u intervjuu za Guardian (29. novembra 2021.) Dodik jasno rekao da uživa podršku Rusije i Kine.

Na taj način je otvoreno rečeno da plan stvaranja Velike Srbije, koji je devedesetih godina rezultirao sa 2,5 miliona izbeglica i ubistvom 100.000 ljudi, i dalje živi i da je prisutniji nego ikada ranije.Ponovo postaje jasno da nacionalističke vlade Hrvatske i Srbije nikada nisu u potpunosti odustale od podele Bosne i Hercegovine. Ovi ciljevi se trenutno ponovo aktivno forsiraju.

Neslaganje u pogledu sankcija

Sa užasom vidim sebe kako se vraćam u devedesete, kada je međunarodna zajednica, ništa ne preduzimajući, dugo gledala kako se primiče užasni rat. A šta međunarodna zajednica radi danas?

Znamo da se BiH od 2006. udaljava od demokratskog puta i da za to veliku odgovornost snosi međunarodna zajednica. Sankcije, poput onih koje su Dodiku uvele SAD, nemaju efekta ako EU, koja takođe ima sve mehanizme za uvođenje sankcija, ne napravi isti iskorak. Da bi se to desilo potrebno je odobrenje najmanje 15 od 27 zemalja EU. U perspektivi se mora razmišljati o oštrijem kursu, predložio je nemački šef diplomatije Haiko Mas na poslednjoj konferenciji ministara spoljnih poslova EU 15. novembra u Briselu i dodao: "Sankcije treba da pogode one koji dovode u pitanje državne strukture i koji koriste mržnju kako bi huškali ljude jedne na druge". ( TAZ 17.11.2021.)

Pogrešno shvatanje appeasement-politike

Ali, oko sankcija EU protiv Dodika nije se mogao postići dogovor. Nemačka je bila za, Mađarska protiv. Takva appeasement-politika koja se godinama vodi prema BiH, ne donosi ništa dobro ovoj državi. Naprotiv!

Najbolji primer za to su razgovori o reformi Izbornog zakona koje trenutno vode specijalni izaslanik SAD za reformu izbornog zakona u Bosni i Hercegovini Metju Palmer i Angelina Ajhorst iz Evropske službe za spoljne poslove, koji se već treći put održavaju u BiH.

I jedni i drugi na vrlo netransparentan način i pod pritiskom pokušavaju da sprovedu reformu Izbornog zakona u BiH. Zašto to pokušavaju sada, kada je zemlja u najgoroj krizi od završetka rata, potpuno je neshvatljivo i ne uliva poverenje. Umesto sankcija onima koji blokiraju rad institucija i prete državi, traži se način da se ugodi ekstremistima.

U pozadini plan podele?

Poput mnogih građana BiH ali i istaknutih podnosioca tužbi Jakoba Fincija i Azre Zornić, koji od 2009. i 2014. čekaju sprovđenje presuda Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu, i ja verujem da se izbori 2022. kao i svi dosadašnji izbori, mogu održati prema postojećem Izbornom zakonu. Tada se, bez pritisaka, transparentno i uz učešće svih delova društva, mora promeniti diskriminatorni Ustav BiH, čime se stvaraju pretpostavke za reformu Izbornog zakona. Nikako obrnuto.

Sada je mnogo važnije otkloniti opasnost od raznih pokušaja podele BiH.

Najvažniji zadatak u ovom momentu je stabilizovati državu, ali nikako odustajanjem od demokratskih vrednosti. Reforma Izbornog zakona koja bi dovela do još dubljih etničkih podela, još više bi ugrozila stabilnost zemlje.

Čini se da cilj međunarodne zajednice nisu nikakve suštinske promene, koje bi mogle poslužiti kao osnova za dalji razvoj BiH, već da je u pozadini agenda odnosno plan podele zemlje. Stoga nije ni čudo što Palmer i Ajhhorst sada dobijaju brojne kritike zbog saradnje s bosanskim Hrvatima iz nacionalističke stranke HDZ. Jer HDZ zastupa predloge Izbornog zakona po etničkim kriterijumima i time samo doprinosi većoj diskriminaciji s ciljem dalje podele i na kraju okončanjem postojanja Bosne i Hercegovine.

Pokušaj anuliranja „Inckovog zakona" u Parlamentu BiH

To potvrđuje i izglasavanje u Parlamentu BiH 29. novembra 2021. Poslanici iz RS su prvi put od jula 2021. došli na sednicu Parlamenta BiH i zajedno sa poslanicima HDZ pokušali poništiti Inckov zakon, kojim se kažnjava negiranje genocida. Činjenica da ovim bosanski Srbi i bosanski Hrvati negiraju genocid nad Bošnjacima i da osuđeni ratni zločinci i dalje slave 26 godina nakon završetka rata je znak upozorenja da svih ovih godina nije učinjen nijedan korak napred u implementaciji vrednosti i principa EU. Zapanjuje činjenica da Hrvatska, kao članica EU, to podržava.

Kristijan Švarc-Šiling

Kristijan Švarc-Šiling

Samo međunarodna zajednica sada može okončati ovu katastrofu i zaustaviti one koji napadaju ustavni poredak države BiH. Evropske vrednosti i ljudska prava danas se brane u BiH u ime cele Evropske unije. Ako nam to u BiH ne uspe, neizvesna će biti i demokratska budućnost EU.

Ne smemo zatvarati oči pred ucenama, niti dozvoliti dvostruke standarde kada su u pitanju ljudska prava – moramo zauzeti jasnu poziciju u skladu sa našim vrednostima. Zato pozivam međunarodnu zajednicu – EU, Veliku Britaniju i SAD – a posebno Nemačku da deluju i da hitno zaustave katastrofu u koju srlja Bosna o Hercegovina!

Prof. dr. Kristijan Švarc-Šling (91) je od 1.02.2006 do 30.06.2007 obavljao dužnost visokog predstavnika u BiH. Od 1982. do 1992. ovaj član CDU je bio nemački ministar za poštu i telekomunikacije u kabinetu Helmuta Kola. 1992. je podneo ostavku u znak protesta zbog stava nemačke vlade prema ratu u BiH.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu