Kristalne lobanje su lažne! | Mozaik | DW | 05.08.2008
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Kristalne lobanje su lažne!

Kvarcne kristalne lobanje, navodno prehispanskog porekla, koje se nalaze u kolekcijama Britanskog muzeja u Londonu i Smitsonijan muzeja Nacionalne istorije SAD u Vašingtonu su falsifikati!

Kristalna lobanja iz pariskog muzeja Ke Brenli

Kristalna lobanja iz pariskog muzeja Ke Brenli

Posle otkrića muzeja Ke Brenli u Parizu da je kvarcna kristalna lobanja koja je ranije proglašena remek delom actečke kulture zapravo falsifikat, naučnici prestižnih instituta iz Londona i Vašingtona potvrdili su ranije sumnje: lobanje su rađene alatima industrijskog doba, prenosi sajt Lajv Sajens. Lobanje ne pripadaju pretkolumbovskoj kulturi, već su relativno savremene izrade, navodi se u Žurnalu arheološke nauke, prenosi Lajv Sajens i dodaje da su "najverovatnije izrađene ne više od decenije pre nego što su bile ponuđene na prodaju."

Lobanja u Britanskom muzeju, nabavljena 1897. godine, izrađena je od providnog kvarcnog kristala i visoka je 15 centimetara. "Smitsonijanska lobanja," koju je američki muzej dobio od anonimnog darodavca 1992. godine je od sedefnog kvarca i visoka je 25,5 centimetara.

Lobanja napravljena modernim alatom

Naučnici su, proučavajući prvo lobanju iz Britanskog muzeja, otkrili da su kružni zupčanici dijamantnog alata dali lobanji njen savršeno precizan izgled. Bušilicom su izdubljene nozdrve i očne duplje, a za poliranje površine su korišćeni dijamantna igla u kombinaciji sa čeličnim alatima. Tragovi tih alata vidljivi su pod mikroskopom. Nikakav dokaz nije pronađen da su kružni zupčanici korišćeni u obradi predmeta u Centralnoj Americi pre dolaska Evropljana.

Kristali i dijamanti danas se obrađuju savremenim alatima

Kristali i dijamanti danas se obrađuju savremenim alatima

Rentgenskim zračenjem je otkriveno prisustvo silicijum karbida koji se u prirodi može naći jedino u meteoritima. Taj izuzetno tvrd materijal danas se najčešće koristi u proizvodnji abraziva. Takođe, male nepravilnosti u kvarcu sugerišu da je taj komad minerala došao iz evropskih Alpa, Brazila ili Madagaskara, dok je kvarc za "Smitsonijansku lobanju" imao "mnogo potencijalnih zivora," uključujući Meksiko i SAD, kaže Džonatan Smit saradnik Britanskog muzeja.

Tajnu je možda znao Ežen Boban Diverže

Jedina dokumenatcija koja postoji za "Smitsonijansku lobanju" pokazuje da je najverovatnije nabavljena u Meksiko Sitiji 1960. godine. Naučnici smatraju da je izrađena neposredno pre nego što je ponuđena na prodaju. Što se tiče Britanskog muzeja i lobanje iz muzeja Ke Brenli, trag vodi ka čuvenom francuskom antikvaru Eženu Boban Diveržu.

Kada su trupe francuskog Drugog carstva osvojile Meksiko (1863-1867) i na vlast dovele habzburškog nadvojvodu Ferdinanda Maksimilijana, postojalo je veliko interesovanje za "drevne civilizacije" u visokim društvenim krugovima. Boban je tada imao radnju u Meksiko Sitiju i pariskim salonima i bogatim avanturistima predstavio je svoju kolekciju od oko 2.000 pretkolumobovskih predmeta, koja je važila za najveću i najvredniju zbirku tog vremena.

Legenda kaže da su se u Bobanovoj kolekciji našle lobanje iz Britanskog muzeja i muzeja Ke Brenli. Lobanju u vlasništvu Britanskog muzeja Boban je nabavio preko posrednika između 1878. i 1881. godine, najverovatnije u Evropi i ona je ubrzo, nakon aukcije kuće Tifani završila u Britanskom muzeju.

Lobanje - najmoćniji objekti simbolizma

Za vreme vladavine Luja Napoleona (1852-1870), francuski umetnici, fascinirani lobanjama i kosturima,

I Keopsova piramida u Egiptu pod lupom naučnika

I Keopsova piramida u Egiptu pod lupom naučnika

pravili su stereoskopske fotografije, takozvane "diableri" koje bi se, prema definiciji ekciklopedije Britanike mogle shvatiti kao "predstave crne magije i veštičarenja u reči i slici." Neki su verovali da su lobanje pripadale pretkolumbovkoj kulturi i da se pomoću njih može saznati prošlost, sadašnjost i budućnost. Drugi su otišli korak dalje tvrdeći da su lobanje zapravo proizvod izgubljene civilizacije Atlantide. Ostali su čvrsto verovali da se radi o falsifikatima.

Naučna saznanja su pokazala da lobanje ne odražavaju nijedan od stilova prehispanske civilizacije. Actečke i toltečke verzije glava smrti uglavnom su rađene od bazalta, povremeno su prekrivane štukom i uvek su oslikavane. Toltečke lobanje povremeno su izrađivane od zlata, ali se one zapravo mogu više opisati kao lica sa očima, nosem i ušima, nalik na lobanje. Maje su takođe radile lobanje, ali u reljefima od krečnjaka. Često su te lobanje, postavljane iz profila, zapravo predstavljale dane u njihovom kalendaru.

Širom sveta, kroz istoriju čovečanstva, lobanje su bile najmoćniji objekti simbolizma. Zajedno sa drugim svetskim zagonetkama, kao što su Naska linije, egipatske piramide ili Stounhendž, one su pod lupom naučnika od druge polovine prošlog veka.

  • Datum 05.08.2008
  • Autor agencija Beta
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link https://p.dw.com/p/EqhT
  • Datum 05.08.2008
  • Autor agencija Beta
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link https://p.dw.com/p/EqhT