Kriminal nije u krvnim zrncima

Kemala drmaju hormoni, previše je mačistički raspoložen i uvek spreman za tuču. Kemal je kliše. Stereotip mladića sa migrantskim poreklom, koji se već pri pogrešnnom pogledu oseća napadnuto i traži sukob. Ipak, naš fiktivni Kemal u proseku nije ništa više nasilan od fiktivnog Johana. To je rezultat studije Univerziteta u Minsteru o kriminalitetu među mladima. „Kriminal nije problem etničkog porekla“, naglašava kriminolog Klaus Bers. Kod kažnjavanih mladih uzroke za kriminalno delovanje češće treba tražiti u nedostacima socijalnog okruženja ili obrazovanja.

Stručnjaci su od 2002. godine ispitali 3.400 mladih u Duizburgu – 40 odsto njih su migrantskog porekla, polovina od toga turskog. Ispitivanja su vršena uvek iznova u razmacima od godinu dana. Na početku su devojke i mladići bili u dobi od 13 godina. Poslednje ispitivanje sprovedeno je početkom 2013. godine.

Oni koji potiču iz Turske su, prema rečima istraživača, više okrenuti tradicionalnim vrednostima. Osim toga imali su manje problema s alkoholom, koji često igra ulogu kod nasilja među mladima. Turske devojke pri tom su znatno „usklađenije“ u stavovima nego devojke nemačkog porekla. Devedesetih godina rezultati su ipak bili drukčiji. Tada je udeo nasilnika među mladima migrantskog porekla bio veći. „U Duizburgu smo po prvi put videli da ta razlika više nije značajna“, kaže Bers. Kriminolog tu promenu svodi na poboljšanu integraciju i veće šanse za obrazovanje dece migranata.

Kriminalac čuči u svakome

Veliki deo ispitanika, bez obzira kojeg porekla, počinio je do 18. godine života najmanje jednom krivično delo. Čak 84 odsto mladića i 69 odsto devojaka u anonimnom ispitivanju priznali su da su jednom već počinili prestup. Najčešće su to bile krađe u prodavnicama. „To je potpuno normalno. To je deo socijalnog procesa u pubertetu. Ispituju se granice i tako se uči šta je dozvoljeno, a šta zabranjeno“, pojašnjava Bers. Po pravilu su to samo kratke faze. „Većina se sama od sebe reguliše – bez delovanja policije ili pravosuđa.“ To pokazuje da je društvo zapravo vrlo uspešno u posredovanju normi.

Problem su intenzivni počinioci. Oni su skrivili polovinu od svih krivičnih dela tog uzrasta i preko tri četvrtine svih nasilnih prestupa. Njihov udeo među mladima je između šest i osam odsto. „Kod njih se mora intervenisati“, kaže kriminolog Bers. On navodi čitav niz razloga zbog kojih je neko od mladih postao intenzivni počinilac: Nesređena porodica, iskustvo s porodičnim nasiljem, druženje s drugim mladima koji su kažnjavani…

Pomoć sa „ulice“

Škola i roditelji često ostaju nemoćni. „To je zadatak ljudi koji su posebno obrazovani za to, o uličnim radnicima, koji se obraćaju mladima. Cilj je maknuti ih sa ulice, ponuditi im druge mogućnosti života i slobodnog vremena.“ Jedan od uličnih je i socijalni pedagog Matijas Gutjar koji radi na berlinskom projektu Gangway. On i njegove kolege brinu o mladim intenzivnim počiniocima nedela pre i nakon zatvora. Reč je o onima koji tokom boravka u zatvoru odbijaju svaku pomoć i zbog toga moraju da odleže svoju zatvorsku kaznu do poslednjeg dana.

„Do sada je 70 ili 80 odsto tih ljudi u narednih godinu dana ponovo dospevalo u zatvor zbog novog krivičnog dela. Taj efekt ringišpila želimo da sprečimo“, priča Gutjar. Ulični radnik i njegove kolege nude pomoć u komunikaciji s vlastima, prilikom potrage za stanom i sagovornici su kod svih vrsta problema. „Mladi reaguju veoma dobro. Jedva da ima onih koji to ne prihvataju. Jer to je dobrovoljno, mi s njima komuniciramo kao ravnopravni sagovornici, insistiramo da nam ne persiraju i delujemo kao socijalni radnici.“

Od mladog prestupnika ne mora da nastane večiti kriminalac. Mnogi u zrelim godinama prestanu s prestupima. Važno je, smatra kriminolog Bers, imati čvrstu vezu sa društveno prihvatljivim partnerom i stabilan radni odnos. Ulični radnik Gutjar potvrđuje: „Mnogi kriminalnu karijeru automatski okončaju sa 30 godina.“ Stroge kazne, složni su Bers i Gutjar, neće ih zastrašiti. „Što su kazne strože, to je veći rizik od ponavljanja nedela“, kaže Boers. Zatvorske kazne mlade bi smestile u negativno okruženje. U zatvoru bi samo učili od drugih počinilaca. „Postaviti granice, ali držati otvorenim put u normalno, to je zadatak.“