Krim godinu dana nakon ruske aneksije | Politika | DW | 15.03.2015
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Krim godinu dana nakon ruske aneksije

Od ruske aneksije ukrajinskog poluotoka Krima prošla je godina dana. Rusija od poluostrva u Crnom moru stvara vojno utvrđenje. Gubitnici su pre svega krimski Tatari.

Kad u Kerčkom prolazu, morskom tesnacu s istočne strane Krima, vlada olujno nevreme, trajektne veze s ruskim kopnom ponekad su danima prekinute. Na putevima se formiraju kilometarske kolone, snabdevanje poluostrva hranom i drugim potrepštinama više ne funkcioniše.

Putin priznao ranije pripreme aneksije

Kad je pre godinu dana Rusija anektirala Krim, Kerčki prolaz postao je najvažniji put za snabdevanje tog poluostrva. Moskva i Kijev prekinuli su druge veze. Avioni više ne sleću, putnički vozovi i autobusi ne saobraćaju. Onaj ko sa Krima želi u Ukrajinu ili obrnuto, osuđen je na male prevoznike ili mora da ide – pešice. I morske veze su najvećim delom obustavljene. Iz Ukrajine na Krim dolazi električna struja i nešto hrane.

Nedavno je ruski predsednik u jednom dokumentarnom filmu državne televizije objavio pojedinosti u vezi sa aneksijom Krima. Vladimir Putin priznao je da je već krajem februara 2014. doneo odluku o „vraćanju“ nekada ruskog poluostrva. Kao obrazloženje, šef Kremlja naveo je rezultate ispitivanja javnog mnjenja prema kojima je 75 odsto stanovnika Krima navodno htelo da se pripoji Rusiji. Na „referendumu“ 16. marta 2014, koji su kontrolisali ruski vojnici bez oznaka kojoj vojsci pripadaju, navodno se, prema ruskim podacima, za priključenje Rusiji izjasnilo 96 procenata birača. Ukrajina, Generalna skupština UN i zapadne zemlje osudile su postupak Rusije kao kršenje međunarodnog prava.

Rubeleinführung auf der Krim

Cene ipak rastu

Devedeset odsto stanovnika Krima bi navodno ponovo glasalo „za ponovno ujedinjenje s Rusijom“. Do toga rezultata došao je ruski institut za ispitivanje javnog mnenja VCIOM u februaru 2015. Nezavisni izvori to ne potvrđuju, a ukrajinski stručnjaci sumnjaju u to da je tako veliki procenat stanovništva Krima za priključenje Rusiji.

Bez Epla i možda sa atomskim oružjem

Činjenica je da 2,3 miliona stanovnika Krima žive u novoj realnosti. Saobraćajne poteškoće samo su jedna stvar. Kada je Zapad uveo sankcije Rusiji, brojna američka preduzeća povukla su se sa Krima. Više nema restorana Mekdonalds, a dva najveća ponuđača kreditnih kartica, VISA i Mastercard, tamo više ne posluju, a zatvorene su i prodavnice Epla.

Najveća promena događa se, sigurno, kada je reč o vojsci. Rusija ubrzano pretvara Krim u vojno utvrđenje. Prema navodima ruskih državnih medija, broj ruskih vojnika na poluostrvu mogao bi da se poveća sa trenutnih 25.000 na preko 40.000. Isporuke goriva za vojsku su više nego udvostručene. Rusija dodatno naoružava svoje trupe: tenkovima, brodovima, avionim. Nagađa se i o mogućem stacioniranju atomskih raketa. Moskva to ne isključuje.

Plate se smanjuju…

Prošlu godinu obeležile su velike promene. Uvedena je ruska valuta, stigli su ruski poslodavci i ruski zakoni. Mnogi su se sigurno u početku radovali većim ruskim platama, ali oduševljenje je u međuvremenu splasnulo, kaže Oleg Skromnov (ime promenjeno, prim. red.) za Dojče vele. „Plate državnih službenika najpre su udvostručene, ali sada su prilagođene nivou u Rusiji i stvari više ne izgledaju tako dobro“, žali se taj stručnjak za računare iz Simferopolja. „Moja supruga koja radi u bolnici, sada zarađuje upola manje, iako su cene porasle.“

Oleg Skromnov sada želi da proda svoj stan u Simferopolju i da se odseli u Kijev. Izolacija Krima od ukrajinskog zaleđa za njega je dovoljan razlog za selidbu.

Diskriminacija krimskih Tatara

S poteškoćama u svakodnevici moraju da računaju pre svega oni koji su odbili da uzmu ruske pasoše. Prošle godine za izdavanje ruskog pasoša trebalo je da se plati 300 rubalja, a sad 3.500 (oko 52 evra), kaže Šan Sapruta, advokat iz Simferopolja.

Sigurno je da se ruskom državljanstvu najviše protive krimski Tatari. Oni su verovatno najveći gubitnici aneksije. Stalno se može čuti da pripadnici te manjine „odjednom nestaju“. Neki su pronađeni mrtvi. Komesar Saveta Evrope za ljudska prava Nils Miznijeks ukazao je u svom izveštaju na takve slučajeve. Stalno se može čuti i da ruska policija i tajne službe zastrašuju krimske Tatare.

Većina od oko 300.000 krimskih Tatara je za vreme aneksije poluostrva zauzela proukrajinski stav. Njihovi politički lideri, između ostalih i Refat Čubarov, danas žive u Kijevujer im Rusija ne dozvoljava da dođu na Krim. Čubarov je predsednik Medžlisa, Veća krimskih Tatara. Proruski orijentisani Tatari navodno žele da ga smene, ali oni su još uvek u manjini.