Krik obespravljenih pred bezosećajnim elitama
11. novembar 2019.
U Bosni i Hercegovini još se ne sleže prašina oko neočekivanog događaja s obeležavanja oslobođenja Kupresa. Hrvatski ratni veteran Vladislav Berić tada je prekinuo govor hrvatskog generala na pozornici u prenosu u živo RTV Herceg-Bosne, i javno optužio vodeće hrvatske lidere.
„Potomstvo mi je u Nemačkoj, a deca Borjane Krišto i predsednika Dragana Čovića se uhljebila. Gde su moja deca? Ja sam ušao prvi na Kupres sa specijalnom livanjskom policijom. Ranjen sam. Ja sam ranjene i mrtve ovde previjao i gledao, a nisu ni Borjana ni Čović koji ne daju mome detetu da živi", uzviknuo je ratni veteran iz HVO Vladislav Berić.
Komentarišući taj istup, hercegovački sveštenik fra Mario Knezović napisao je: „Kažu dogodio se incident? Ni u kom slučaju ne bih vapaj, krik, jauk, prigovor ili kako god hoćete, hrvatskoga branitelja nazvao incidentom. Incident je stanje u društvu i nepravda. Očigledno je tom branitelju, kao i mnogima, ne samo kap nego more prelilo čašu... Političke elite su bezosećajne i nedodirljive. Na matrici straha cenzura i autocenzura su se ustoličile na sve strane".
Nakon što je vest o „kriku branitelja" postala viralna, usledila je eksplozija komentara podrške na društvenim mrežama ljudi svih nacionalnosti. Jedan od tih komentara glasi: „Čudno, na svim stranama isto, a opet isti ti političari pobede na izborima. Lud, zbunjen, zbunjeniji. Tako nam i treba".
„Zašto ćute?"
Iako nezabeležen u medijima, na sam dan „krika sa Kupresa" dogodio se i „krik iz Mostara". I to sličnim povodom – obeležavanje 27. godišnjica formiranja samostalnog bataljona „Nevesinje" Armije Republike BiH i otkrivanja spomen obeležja „šehidima" (poginulim bošnjačkim veteranima) što je propraćeno i svečanom akademijom.
Demobilisani veteran Armije BiH Husein Pajević presreo je ministra Federacije BiH za pitanja veterana Salku Bukvarevića, uzviknuvši: „Sram vas bilo. Vi ne predstavljate branitelje koji danas žive na ivici egzistencije. Šta je sa zakonom o demobilisanima, šta je s našim pravima ministre?"
Pajević je jedan od više od 20.0000 demobilisanih branitelja/veterana, bivših pripadnika Armije BiH i HVO, Bošnjaka i Hrvata, koji zajedno traže svoja prava od Vlade Federacije BiH. Oni već nekoliko godina zajedno prosvjeduju. Kolege Huseina Pajevića kažu da je reč o mirnom i čestitom čoveku, te da je njegov istup mnoge iznenadio.
Sam Pajević za DW kaže: „Umesto da pričamo o ekonomiji, otvaranju fabrika, mi 25 godina nakon rata pričamo o ratu. Pričaju o zapošljavanju, a bez posla ostaju i oni koji su bili zaposleni".
A objašnjavajući razloge za svoj istup, kaže i ovo: „Svi slično govorimo u kući, u društvu, ali niko javno. Zašto svi ćute kada nemaju šta da izgube?".
Roditelji očajnički traže pravdu
U Banjaluci su svoga sina Davida 2018. godine izgubili Suzana i Davor Dragičević. Ni nakon 500 dana protesta, roditelji nisu dobili odgovor da li im je sin ubijen i ko je počinio taj zločin. Epilog svega su krivične prijave protiv roditelja, njihovo privođenje, da bi se otac Davor na kraju čak odselio u Beč iz kojeg najavljuje nastavak borbe za istinu i pravdu za sina Davida.
Pravdu traži i Muriz Memić, otac mladog Sarajlije Dženana koji je takođe stradao pod nerazjašnjenim okolnostima.
Ćutanje ili odlazak
Svoj „krik protiv nepravde" pre dve godine pustio je i mladi Frano Krišto iz Livna. On je bacio kamen na političarku Borjanu Krišto (HDZ BiH) nakon što su novinari otkrili da je uticala da se javna sredstva dodele udruženju žene njenog brata. I on je tada rekao da „više nije mogao da izdrži".
„Otac je hrvatski branitelj kojeg su godinama zavlačili za posao. Zato je bio prisiljen da radi u Hrvatskoj i Nemačkoj kako bi prehranio porodicu. Naposletku su za njim otišli majka i dva brata, a sestra i ja smo ostali zbog studiranja. Moja reakcija nije bila politički motivisana. Žao mi je što sam bacio kamen, ali moji stavovi su isti", rekao je tada mladić. Usledio je brz sudski proces, kazna od tri meseca zatvora - uslovno. Krišto uskoro zajedno sa verenicom iz rodnog Livna odlazi u Nemačku.
Iz Banjaluke se početkom godine odselio i Srđan Šušnica, kulturolog, diplomirani pravnik i publicista – zbog učestalih pretnji smrću koje su upućivane njemu i njegovoj porodici, a zbog njegovih stavova da je „RS genocidna tvorevina" i da „vlasti u RS i Srbiji zloupotrebljavaju Dejton za ponavljanje nepravde i učvršćivanje svih posledica genocidnog homogenizovanja Srba na očišćenoj teritoriji". Dobio je pretnje smrću i da će „završiti kao David Dragičević“. Prijavio je to policiji. Istovremeno, zbog svojih stavova u Glavnoj službi za reviziju RE izrečena mu je suspenzija protiv njega je pokrenut disciplinski postupak.
„Greška u TV-prenosu"
Mostarski novinar, publicista i politički komentator Emil Karamatić, smatra da se nezadovoljstva najviše izražavaju kroz odlaske, a nikako, kaže, kroz nekakve pobune.
„Ako tri nacionalne političke scene posmatrate odvojeno, uočićete elementarnu razliku. Bošnjačka i srpska su ipak, za razliku od hrvatske, sastavljene i od opozicije – bez obzira što se tu može govoriti i o kvantitetu i kvalitetu, te o različitim intenzitetima. (…) U ovom slučaju Hrvata to je zato što su oni dovedeni u poziciju politički zapuštenog i uplašenog naroda koji iz BiH beži brže i efikasnije od Sirijaca. A 'krici' koje smo čuli na Kupresu su ništa, obična greška koja se potkrala u direktno prenosu televizije koji se odvijao za potrebe stranačkog vođe", zaključuje Karamatić.