Kreditne muke u Crnoj Gori

Crnogorski građani i preduzetnici uverili su se na vlastitom primeru u istinitost reči velikog američkog književnika Marka Tvena:

„Bankari vam daju kišobran kad je sunce, a uzimaju vam ga kad počne da pada kiša.“

I zaista: od 2006. godine u Crnoj Gori pržilo je „kreditno sunce“ i bankari su se utrkivali ko će da podeli više kišobrana pre „velikog pljuska“, koji je počeo krajem prošle godine. I on još traje, a čini se da je sada nastupio grad.

Svi crnogorski tajkuni su u problemima, a pred bankrotom se nalazi stotinak malih i srednjih preduzeća koji ne mogu da otplaćuju kreditne rate. Zato su banke prinuđene da svoja potraživanja namiruju sudskim putem ili što je, zbog kraće procedure uobičajenije, prodajom imovine dužnika na javnom oglasu.

Bez milosti

Izvršni direktor „Prve banke“ Predrag Drecun kaže da su mnogi dužnici novac ulagali u nekretnine ili u gradnju stanova za tržište, ali da sada ne žele da ih prodaju i odreknu se ekstraprofita kako bi vraćali kredite bankama.

„Tu nema milosti, jer banka mora da štiti deponente.“

U ovoj banci, u kojoj je najveći akcionar brat crnogorskog premijera Aco Đukanović, kredit je uzeo i srpski biznismen sa poternice Interpola Stanko Subotić - Cane kako bi kupio ostrvo Sveti Nikola, kod Budve.

No, i Subotić je u problemima, pa je banka raspisala aukciju za prodaju tog ostrva poznatijeg kao „crnogorski Havaji“. Do sada su održane tri aukcije, ali kupaca nema, iako je u septembru cena bila 21 milion evra ili sedam miliona manje nego na prvoj aukciji održanoj u februaru.

Duboka recesija

Prema podacima Centralne banke Crne Gore, oko pola milijarde evra su vredni krediti u čijoj otplati privreda i građani kasne duže od 30 dana. Lider opozicionog „Pokreta za promjene“ Nebojša Medojević kaže da je crnogorska ekonomija u dubokoj recesiji.

„Već sada imamo porast unutrašnjih dugova, ozbiljnu nelikvidnost crnogorske privrede, nedostatak kvalitetnih kreditnih sredstava, kamate koje prelaze 20 procenata na godišnjem nivou i pojavu kriminalnih zelenaških grupa koje koriste probleme crnogorskih malih preduzeća i nude sredstva, vrlo često dobijena iz organizovanog kriminala, po kamatama koje prelaze deset odsto mesečno uz primenu poznatih metoda garantovanja naplate.“

Medojević smatra da bi se ovi problemi dobrim delom mogli rešiti formiranjem razvojne banke Crne Gore, dok privrednici očekuju smanjenje kamata i produžavanje roka za otplatu kredita.

Autor: Mustafa Canka

Odgovorni urednik: Ivan Đerković