Kreativna statistika ekonomskog rasta | Politika | DW | 20.06.2017
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Turska

Kreativna statistika ekonomskog rasta

Turska privreda ostvarila je rast od pet odsto? S obzirom na stanje u toj zemlji, ne mora se biti stručnjak da bi se posumnjalo u to samohvalisanje Erdogana. Pa čak i da taj rast postoji, pitanje je koliko će da potraje?

Turska privreda ostvarila je u prvom kvartalu ove godine rast od pet odsto, zvanično je objavio tamošnji zavod za statistiku Turkstat. To je naravno odličan rezultat, toliko dobar da Garet Dženkins ne može da shvati kako su turski statističari uopšte došli do tog rezultata.

Dženkins je ekonomski stručnjak koji radi za stokholmski Institut za bezbednosnu i razvojnu politiku, a živi i radi u Istanbulu još od kraja osamdesetih godina. U tom periodu u Turskoj je doživeo mnogo uspona i padova, ali o ovom turskom samohvalisanju ne zna šta da misli: „Prošlog decembra turski zavod za statistiku odjednom je promenio način na koji meriti ekonomske pokazatelje. Tako je preko noći turskoje privredi postalo mnogo bolje nego što su to verovali svi analitičari i stručnjaci. Mi u stvari još uvek ne razumemo kako Turci uopšte računaju da mogu da dobiju tako dobre rezultate.“

Vila i lep pogled pomažu optimizmu

Međutim, predstavnik u nemačkoj Spoljnotrgovinskoj komori AHK nema tako loše mišljenje. Tome možda doprinosi i to što Jan Neher sedi u kancelariji u velelepnoj staroj vili sa velikim vrtom i prekrasnim pogledom na Bosfor. On radije polazi od pretpostavke da su turske državne statistike zaista takve: „Svakako da se može pozdraviti promena raspoloženja vezano za pozitivne rezultate u prvom kvartalu. U toj statistici se pre svega ističe značajno veći izvoz, ali i državne podrške infrastrukturnim i drugim projektima, kao i domaćoj potrošnji.“

Ipak, kod ekonomskih pokazatelja ponekad iste brojke mogu sasvim drugačije da se tumače, naročito kada je reč o domaćoj potrošnji. Garet Dženkins ne sumnja da je ta potrošnja porasla, ali to tumači merom koja neće dugo trajati – i koja je povrh toga izuzetno opasna: „Vlada je posegnula za čitavim nizom kratkoročnih mera. Na primer, izdala je garancije za bankarske kredite. Naravno da to na kratki rok podstiče potrošnju. Ali već srednjoročno te kratkoročne mere mogu da imaju izuzetno negativan efekat, na primer ako ljudi više ne budu u mogućnosti da otplaćuju svoje kredite.“

„Investitore nije briga za demokratiju, ali jest za sigurnost“

Da li Turci sebi mogu da priušte pozajmljeni novac? Ege Jazgan se smrkne kada mu postavimo to pitanje. Taj profesor ekonomije na univerzitetu Bilgi situaciju tumači ovako: „U Turskoj je nivo raznih štednih uloga neverovatno nizak. Povrh toga, tu su i ogromni nedostaci u investicijama.“ Ali još više ga brinu državni hvalospevi o većem izvozu. Naravno, turska lira je u ovim političkim nemirima nakon pokušaja puča pa do perioda koji se obračunava izgubila gotovo trećinu svoje vrednosti i moguće je da su jeftiniji turski proizvodi privukli kupce.

Ali i to je možda samo bljesak pred tamu, jer je, naročito u Evropi, Turska izgubila dobar glas kao pouzdan partner. A upravo je Evropa „najvažnije izvozno tržište za Tursku i ima izuzetan značaj i kao tržište kapitala za tu zemlju. Jer Turska u velikoj meri zavisi od stranih ulaganja“, kaže profesor Jazgan.

A upravo takvih ulaganja protekle godine nije bilo. Pokušaj puča, masovna hapšenja novinara, opozicije i navodnih neprijatelja – zbog svega toga mnogim stranim ulagačima situacija u Turskoj deluje previše nepredvidljivo. „Jedva da je bilo kog stranog investitora briga za demokratiju i ljudska prava. Ali ih je itekako briga za ekonomsku stabilnost i pravnu državu. Oni žele da budu sigurni da je njihov novac na bezbednom mestu. Dobre godine su prošle i na dugi rok se neće ponoviti“smatra i Gareth Dženkins.

Veruje onaj ko želi da veruje...

Iz svoje klimatizovane kancelarije s pogledom na sunčani Bosfor, predstavnik nemačkog privrede još uvek misli da ta nestabilna politička situacija neće imati veze s ekonomskim odnosima: „Već decenijama postoji tesna veza nemačke i turske privrede. Političke okolnosti tu igraju manje važnu ulogu.“ Zato nemačko privreda, tvrdi Jan Neher, „sa optimizmom gleda u budućnost i polazi od toga da će se ovaj pozitivni trend tokom godine stabilizovati.“

U svakom slučaju, nisu samo stručnjaci koji žive i rade u Turskoj nesložni oko toga kuda ide privreda Turske i šta bi trebalo misliti o, kako se objavljuje, velikom ekonomskom rastu pod Erdoganovim rukovodstvom. I Svetska banka je na primer donekle poverovala u te statistike i poboljšala procene za Tursku. S druge strane, rejting-agencija Mudiz Turskoj je dala katastrofalnu ocenu. Doduše, nakon objavljivanja ovih turskih statističkih „uspeha“ nije joj spustila kategoriju – samo zato što se Turska već mesecima tamo svrstava na samu ivicu tzv. junk-bonds, bezvrednih ulaganja sa ogromnim rizikom.

Reklama