Kraj vojvođanskog trijumvirata | Politika | DW | 14.04.2016
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Kraj vojvođanskog trijumvirata

Ko će nakon izbora formirati vladu Vojvodine? Analitičari ocenjuju da će to zavisiti pre svega od pobednika na nivou cele Srbije. U svakom slučaju, novu vladu već na samom početku očekuju bar dva velika problema.

Od „jurišanja na Vojvodinu“, predizborna kampanja u Srbiji se pretvorila u „jurišanje iz Vojvodine“. Uprkos prognozama analitičara da će upravo pitanje pokrajine biti centralno u političkim porukama, imajući u vidu da je za vladajuću Srpsku naprednu stranku (SNS) jedino ta tvrđava ostala neosvojena, Vojvodina je u kampanji zastupljena tek toliko da se zadovolji forma – kroz poneki bilbord ili toponim iz koga se kreće u predizbornu trku.

Agresivnu i nemilosrdnu borbu za pokrajinske fotelje u toku protekle četiri turbulentne godine, obeležili su neuspeli pokušaj nove „jogurt-revolucije“ 2013, pokušaji preuzimanja lokalnih samouprava koji su protekli u znaku incidenata i misterioznih crnih džipova, zatim krize u pokrajinskoj vlasti – prva koja se završila rekonstrukcijom Vlade i druga, zapamćena po maratonskim sastancima trojice lidera, ali i niski start prvog dana kampanje, kada su aktivisti Socijalističke partije Srbije (SPS) i Jedinstvene Srbije (JS) fizički pokušali da spreče aktiviste Lige socijaldemokrata Vojvodine (LSV) da predaju izbornu dokumentaciju. Međutim, deset dana uoči izbora, čini se kao da su oni već prošli.

Od 16 lista koliko je Pokrajinska izborna komisija primila, odnosno 14, koliko je do sada proglašeno, najveće interesovanje za osvajanje pokrajinske vlasti pokazala je SNS. Ta stranka u kampanju je zvanično krenula iz Sremske Mitrovice, a nezvanično iz Novog Sada, još krajem prošle godine, odnosno pre nego što su izbori i raspisani.

Uspostavljanje vertikale vlasti

Međutim, nakon raspisivanja parlamentarnih izbora, kampanja za pokrajinske izbore potpuno se utopila u svedržavnu kampanju. Iz toga će, slažu se analitičari, upravo SNS izvući najveću korist. „Kampanja za parlamentarne izbore služi kao pogonsko gorivo da ljudi po inerciji glasaju na svim nivoima na isti način i da se tako uspostavi vertikala vlasti od republike do mesnih zajednica, kad to već nije moglo da bude učinjeno prekomponovanjem vlasti“, kaže za DW Denis Kolundžija, autor bloga „Vojvodjanska.rs“ i knjige „Višestranačka Skupština AP Vojvodine 1992-2012“.

Tome će, dodaje Kolundžija, u velikoj meri doprineti i činjenica da se u pokrajini prvi put glasa po čistom proporcionalnom sistemu, zbog čega će se na mala vrata neminovno provući oni ljudi koji po većinskom sistemu nikada ne bi ušli u parlament. „Na prethodnim izborima imali smo ljude sa imenom i prezimenom. Oni su godinama unazad radili kako bi stekli prepoznatljivost i kredibilitet i kako bi mogli da traže podršku na izborima. Sada će se ljudi opredeljivati isključivo prema sklonosti ka određenoj stranci, u čemu će veću ulogu imati medijska, nego izborna kampanja“, smatra Kolundžija.

Međutim, za lidersku kampanju su se opredelile i druge stranke i koalicije, pa iz njihovih predizbornih nastupa nije jasno ni ko su kandidati za pokrajinsku administraciju, niti kakav je njihov program za Vojvodinu. Svoj stav o autonomiji iznose vrlo stidljivo i to isključivo u odgovorima na retka novinarska pitanja, smatra politikolog Duško Radosavljević. „Najviše nedostaje pozitivnih programa. Liga socijaldemokrata Vojvodine, recimo, i dalje se drži strategije: ko je za Vojvodinu, mora da glasa za nas, jer mi smo odbrana vojvođanskog interesa. Ali šta je vojvođanski interes, to se malo teže objašnjava. Savez vojvođanskih Mađara (SVM) brani se interesom mađarske zajednice, ali uopšte se dugoročno ne objašnjava šta je taj interes. SNS brani Vojvodinu od separatizma, ali ne kažu da Skupština Vojvodine ima samo dve nadležnosti, dok Demokratska stranka (DS) Vojvodinu pominje samo u jednoj rečenici“, kaže Radosavljević za DW.

Bojan Pajtic, Vorsitzender der Demokratischen Partei

Bojan Pajtić, dosadašnji predsednik Pokrajinske vlade i lider Demokratske stranke

Manjine i matica

Pokrajinski izbori u medijima su uočljivi samo u tragovima, kroz predizborne blokove, a manjinske stranke i koalicije gotovo da u etru i ne postoje. Ipak, Pokrajinska izborna komisija ove godine primila je rekordan broj lista koje su zatražile manjinski status. „Na izborima 2004. i 2008. imali smo samo po jednu manjinsku listu, i to je bila SVM. Ove godine primili smo ih šest, a proglasili pet, dok je jedna u sporu pred Upravnim sudom“, objašnjava za DW član Komisije Milorad Gašić. On, međutim, objašnjava da je zakon po pitanju manjinskih lista vrlo fleksibilan, ali i to da je teško utvrditi da li neko zaista zastupa interese manjinskih naroda. „Primera radi, u pojedinim opštinama su se stranke kandidovale kao stranke nacionalnih manjina za zaštitu interesa nacionalne manjine u toj opštini, a prema poslednjem popisu u toj opštini ne živi nijedan pripadnik te manjine, niti na listama, gledanjem imena i prezimena, ima njihovih predstavnika. Međutim, pitanje nacionalne manjine i nacionalne pripadnosti vrlo je osetljivo, pa sud uvek daje mišljenje da im se to pravo omogući“, objašnjava Gašić.

Novinar Norbert Šinković dodaje da je ove godine primetna ekspanzija stranaka, lista i udruženja sa ruskim predznakom. „Pitanje je da li one žele da se uhvate za taj talas obožavanja mita o Rusiji koji postoji u Srbiji ili zaista zastupaju rusku manjinu. Ovde postoji veliko interesovanje da se određene grupe deklarišu kao zastupnici manjinskih zajednica zbog afirmativnih mera kojima se predstavnicima nacionalnih manjina omogućava i lakši ulazak u predizbornu trku, ali i lakši ulazak u parlament“, naglašava Šinković za DW.

Međutim, po osnovu prirodnog praga, mandate je na dosadašnjim izborima osvajao jedino Savez vojvođanskih Mađara, kojima ovog puta glavobolje zadaje novoformirani Mađarski pokret. Njega čine nezavisni intelektualci mađarske zajednice, ali i članovi koji su napustili SVM ili su iz njega isključeni. Šinković primećuje da SVM koristi svaku pa i najmanju grešku tog Pokreta kako bi ga eliminisao iz izborne trke. „Politika SVM u prethodnim godinama nije bila naročito uspešna, a zbog odnosa prema manjinskim medijima pojavio se talas revolta. Na njemu je i nastao Mađarski pokret, i on bi mogao da bude ozbiljna konkurencija SVM“, ocenjuje Šinković i dodaje da je osnovna strategija Saveza vojvođanskih Mađara i u ovoj kampanji dokazivanje jake veze s maticom – i direktnim učešćem mađarske Vlade u kampanji, ali i finansijskom podrškom u iznosu od 160 miliona evra.

Der serbische Ministerpräsident Vucic in Ungarn

Ištvan Pastor, lider SVM (desno) zajedno sa premijerima Mađarske Viktorom Orbanom i Srbije Aleksandrom Vučićem

„Zvanična Budimpešta šalje jasne poruke koga dijaspora treba da izabere. I to ne samo koristeći se pasivnim metodama, već i direktnim učešćem mađarskog ministra inostranih poslova i samog premijera, ali i finansijski – osnivanjem fondacije 'Prosperitati'. Bez obzira što mnogi na to gledaju kao na običnu pomoć matice dijaspori, mislim da je jasno da je tu reč o finansijskoj strateškoj podršci SVM od strane Fidesa, odnosno mađarske Vlade“, tvrdi Šinković. Interes je, kaže, u tom slučaju obostran – i Saveza vojvođanskih Mađara zbog podrške birača u Srbiji, i Fidesa, zbog podrške mađarske dijaspore kada na red dođu izbori u Mađarskoj.

Vlast moja, odgovornost zajednička

Ipak, ko će se uskoro useliti u zgradu Banovine, najviše zavisi od toga ko će biti pobednici trke na nivou republike, smatra programski direktor CeSID-a Đorđe Vuković. Njihova istraživanja pokazuju da će najviše glasova Vojvođani dati Srpskoj naprednoj stranci, nešto više od 40 odsto. Druga bi mogla da bude Liga socijaldemokrata Vojvodine sa oko 12 procenata, dok podrška Savezu vojvođanskih Mađara i Socijalističkoj partiji Srbije iznosi oko osam odsto. Oko cenzusa se kreću i Demokratska stranka, koalicija Demokratske stranke Srbije i Dveri, kao i Srpska radikalna stranka, dok LDP i SDS imaju male šanse da uđu u vojvođanski parlament.

„Ti rezultati ne razlikuju se mnogo od rezultata u ostatku Srbije. Postoje određene specifičnosti, ali se one vezuju za svega jednu četvrtinu ili petinu biračkog tela, odnosno 20-25 odsto glasova koje uzimaju regionalne, odnosno stranke nacionalnih manjina. U ovom slučaju to su LSV i SVM. Kada se oduzmu ti glasovi, slika je vrlo slična onoj na republičkom nivou“, kaže za DW Vuković.

Ukoliko odnos snaga posle izbora zaista i bude takav, stožer nove pokrajinske većine biće SNS. „Nakon 16 godina dolazi kraj vojvođanskom trijumviratu“, ocenjuje novinar Denis Kolundžija. „Uz SNS, novu okosnicu u pokrajini će verovatno činiti SVM, a mislim da je učtivo očekivati da će u tu kombinaciju ući i LSV. Da li će u tu kombinaciju ući i SPS, zavisi pre svega od toga da li će im biti potrebni u republici. U tom slučaju, ta koalicija će se samo preslikati“, smatra Kolundžija.

Šira koalicija moguća je samo zbog dobrog imidža, kaže on, a ta praksa poznata je i iz prethodnih saziva. „Te 2008. je DS je mogla sama da vlada, pa su uzeli koalicione partnere i tako imali dve trećine Skupštine. Tu je na delu princip 'vlast moja – odgovornost zajednička'. U toj situaciji jedna stranka dominira, druge statiraju i kupe neke mrvice sa stola, ali kada do nekog problema dođe, odgovornost se deli podjednako, jer svi učestvuju u vlasti“, zaključuje Kolundžija.

Problemi će novu većinu sačekati već na samom početku mandata jer će ona morati da se suoči sa protestima i nezadovoljstvom vojvođanskh paora, kao i sa stepenom autonomije Vojvodine prilikom donošenja novog Ustava Srbije.

Reklama