Kraj rata nije početak mira | Politika | DW | 13.02.2017
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Sirija

Kraj rata nije početak mira

Za irački Mosul se vode žestoke borbe, a sprema se ofanziva na sirijsku Raku – „prestonicu“ kalifata Islamske države. Međutim, čak i ako Asadov režim povrati kontrolu nad teritorijom, borba za Siriju potrajaće još dugo.

default

Raka je već mesecima meta intenzivnih vazdušnih napada

Raka bi mogla da bude oslobođena ovog proleća, četiri godine nakon što su džihadisti zauzeli ovaj grad na severu Sirije. To očekuje britanski ministar odbrane Majkl Felon. Kaže da bi Raka tokom narednih nekoliko sedmica mogla biti potpuno opkoljena čime bi mogla da počne ofanziva. „Kada nakon Mosula bude oslobođena i Raka, to će biti početak kraja tog užasnog kalifata", dodao je Felon u intervjuu za Rojters.

Pripreme za oslobađanje Rake traju već mesecima. Proteklog novembra su oko grada raspoređene prve trupe. Reč je o pješadiji, sastavljenoj uglavnom od 40.000 boraca opozicionih „Sirijskih demokratskih snaga" (SDF) i kurdskih jedinica Narodne odbrane (YPG), koje se uz podršku američkih snaga kreću prema Raki. I ruska avijacija redovno vrši napade na ovaj grad.

Oslobađanje Rake, kako se pretpostavlja, neće teći glatko. Očekuju se ulične borbe prsa u prsa, borbe za svaku kuću. Teroristi IS su mnoge delove grada minirali tako da će oslobodioci polako zauzimati deo po deo. Pa ipak, pokazuju se i prvi pozitivni rezultati. „Sirijske demokratske snage" nedavno su objavile da su od početka novembra ubili 620 boraca IS.

Javljeno je da je izvršen napad na vodovod kao i da je prekinuto snabdevanje vodom. Još u noći između četvrtka i petka protekle sedmice, kako je objavila „Sirijska opservatorija za ljudska prava" sa sedištem u Londonu, bombardovani su mostovi i razoreno snabdevanje grada vodom. U Raki živi više od 200.000 ljudi. Pitanje je šta se dešava sa civilima i kako će prebroditi nedostatak vode.

Nema približavanja vlade i opozicije

I dalje je nerešeno pitanje šta će se nakon oslobođenja Rake dešavati na političkom planu u Siriji. Na konferenciji u Astani u Kazahstanu, održanoj krajem januara, predstavnici Asadovog režima su stavili do znanja da uglavnom nisu spremni na davanje ustupaka opoziciji. Istovremeno su potvrdili pretenzije na vlast na celoj teritoriji Sirije. Zvanično ponavljaju da će na lokalnom nivou pregovarati sa predstavnicima „umerene" opozicije.

„Delegacija vlade sastojala se od predstavnika koji su bili prisutni tokom pregovora u Ženevi", citira internet magazin Al Monitor jednog učesnika konferencije, koji je želeo da ostane anoniman i koji je dodao: „To pokazuje koliko vlada malo drži do pregovora." Isti magazin citira još jednog učesnika skupa koji kaže: „Konferencije poput ove u Astani su generalno gledajući beskorisne. Svaki učesnik i svaka zemlja gledaju na svoje sopstvene interese."

Asad ipak oslabljen

Pa ipak od zauzimanja Alepa se i sam Asad nalazi pod pritiskom. Nakon što je uništen veći deo IS, njegov režim se nalazi pred zadatkom da upravlja zemljom u kojoj nakon šest godina rata jedva da postoje državne strukture. Asadova vlada je slaba i politički se održava samo uz pomoć saveznika, pre svega Rusije i Irana. Finansijski uništena, bez bitnih prihoda i značajnijih resursa i bez istinskog političkog legitimiteta, Asadova vlada bi sada trebalo da uspostavi autoritet države. 

Upitno je samo kako vlastodržac namerava to da postigne bez međunarodne pomoći. Asad je i dalje upućen na Putina, ali je otvoreno u kojoj meri će Putin stajati na njegovoj strani. Delovi opozicije neće pristati na mir dok je Asad na vlasti i pokušaće da potresu režim atentatima i terorističkim napadima. Sirija je de facto zemlja gospodara rata.

Moskva traži izlaznu strategiju

U takvoj situaciji se, piše list Shark al Avsat koji izlazi u Londonu, može očekivati da Putin bude zainteresovan za saradnju sa novim američkim predsednikom Donaldom Trampom. Samo zajedničkim delovanjem dve supersile bi u Siriji moglo doći do trajnog mira. Tramp je međutim stavio do znanja da nije posebno srećan dogovorom o atomskom programu Irana, ali ali to ne bi isključilo saradnju sa Teheranom, niti saradnju sa Moskvom u ulozi posrednika.

To bi, kako ističe list, za Moskvu mogao biti dovoljno jak razlog da preispita saradnju sa Iranom. „A to znači da Rusija za Iran ali i Bašara al Asada ne bi više bila zemlja koja stoji iza njih. Rusija će mnogo više gledati na svoje interese a to pre svega znači da se ne sukobljava sa Trampom." Pred Sirijom su i dalje nemirna vremena. Kraj rata u ovoj zemlji neće neizostavno biti i početak mira.