Kraj poljoprivrednih barona Češke

Beskrajne njive, ogromne farme, bogati poljoprivredni baroni… Češka poljoprivreda je specifična u poređenju s drugim evropskim zemljama. Nigde drugde u Evropskoj uniji tako malo velikih poljoprivrednih gazdinstava ne prikuplja toliko veliki udeo subvencija za agrar. Sa oko 130 hektara, prosečna obradiva površina osam puta je veća od proseka EU. I da li se tu nazire ikakva promena u pravcu manjih firmi, a više očuvanja prirode na koju se u Uniji toliko zaklinju? U Češkoj za sada o tome nema ni govora.

Nova liberalno-konzervativna vlada s premijerom Petrom Fijalom na čelu, koja je stupila na dužnost u decembru, to želi da promeni. Ona planira poljoprivredni i ekološki zaokret kojim bi Češka uhvatila korak s reformskim procesom u evropskoj poljoprivrednoj politici. Subvencije za velike firme trebalo bi da budu ograničene, a umesto toga, vlada želi da više pomaže manja poljoprivredna dobra, naročito ako se bave ekološkom poljoprivredom ili se na nju prebacuju. Program se takođe fokusira i na očuvanje životne sredine, biološke raznolikosti i podršku lokalnim i regionalnim proizvođačima hrane.

Fijalova vlada predstavila je novu poljoprivrednu strategiju krajem januara. Ona stupa na snagu 2023. Za razliku od mnogih drugih evropskih zemalja, uključujući i Nemačku, u novoj češkoj vladajućoj koaliciji postoji konsenzus o neophodnosti zaokreta u poljoprivredi.

-pročitajte još: Problemi u Škodi ugrožavaju češku privredu

Bivši premijer – primalac subvencija

Razlog za to se, donekle pojednostavljeno, može svesti na jedno ime: Andrej Babiš. Taj liberalno-desničarsko-populistički bivši premijer, koji je izgubio izbore prošle jeseni, u stvari je milijarder i većinu svog bogatstva stekao je u poljoprivredi i proizvodnji hrane. Njegov holding „Agrofert“ upravlja sa 116.000 hektara zemlje u Češkoj, a ujdeno je i jedan od najvećih primalaca subvencija EU.

Suprotno trendu u mnogim evropskim zemljama, poljoprivredni giganti u Češkoj su tokom Babiševog mandata – od 2014. do 2021, prvo kao ministra finansija, a kasnije i kao premijera – dobijali sve više subvencija, naročito „Agrofert“. Velike korporacije dobijale su znatno veće subvencije po hektaru od malih poljoprivrednih gazdinstava. Zbog toga je poslednjih godina broj manjih firmi naglo opao. Takav razvoj nailazio je na sve veće kritike u Češkoj, a i Evropski parlament više puta je kritikovao Babišovu agrarnu politiku. Bivši premijer, inače, još uvek čeka postupak zbog optužbi o prevari po pitanju subvencija.

Od 2023. toj „kiši“ subvencija za velika poljoprivredna dobra trebalo bi da dođe kraj. Do sada su ona na godišnjem nivou dobijala oko 80 evra više po hektaru obradive površine nego mala gazdinstva. Taj odnos će se promeniti: za velike će podrška da padne na 11.100 kruna (444 evra) po hektaru godišnje, a za male će da poraste na 13.400 kruna (536 evra). Ekološki poljoprivrednici čak će godišnje po hektaru dobijati i sumu u protivrednosti od 800 evra. „Naš cilj je bio da subvencije uravnotežimo“, rekao je novi ministar poljoprivrede Zdenek Nekula portalu Seznam.cz.

Novi usevi na poljima

Ono što spolja gledano deluje kao preokret trenda, u Češkoj je u stvari svojevrsna poljoprivredna revolucija. Prema rečima agronoma Petra Havela, s tom promenom foku se pomera na kvalitet hrane i organsku poljoprivredu, a ne više na što veću proizvodnju životnih namirnica. Havel za DW kaže da će mere koje je preduzela nova vlada pomoći da se obezbedi da i drugi usevi, poput povrća, maka i hmelja, ponovo rastu uz beskrajna polja uljane repice i žitarica koja sada dominiraju Češkom.

Promene pozdravljaju i manji poljoprivrednici. „Konačno je ispravljen trend prema kojem je u proteklih osam godina većina subvencija išla najvećim firmama i poljoprivrednim holdinzima. To je bilo neobično za Evropsku uniju“, kaže za DW Petr Stefl, zamenik predsednika Udruženja privatnih poljoprivrednika.

Česi žele promene

Veliki agrokoncerni, s druge strane, protestuju protiv reforme. U januaru 2022. farmeri su nekoliko puta demonstrirali u Pragu i drugim mestima, blokirajući ulice traktorima. Proteste je organizovala Poljoprivredna komora Češke koja uglavnom zastupa velike poljoprivredne proizvođače.

Međutim, vlada premijera Fijale ne odustaje od reforme, čak ni pod takvim pritiskom. To je zato što i mnogi Česi zahtevaju promene u poljoprivredi. To ne pokazuju samo ankete, već i promena u ponašanju građana prilikom kupovine. Gotovo svaki veći grad već sada ima posebne pijace na kojima lokalni farmeri prodaju svoje proizvode. Ujedno se povećava i broj direktnih pošiljaka hrane od poljoprivrednika ka samim potrošačima. Već neko vreme cveta prodaja organske hrane – iako je skuplja od industrijskih proizvoda. Ipak, Petr Havel ne gaji iluziju da može doći do brzih promena: „Češka poljoprivreda još ima dug put pre nego što dosegne nivo zapadne Evrope.“

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.